Џејмс Клерк Максвел

Из Википедије, слободне енциклопедије
Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.
Џејмс Клерк Максвел

James Clerk Maxwell.png

Општи подаци
Датум рођења 13. јун 1831.
Место рођења Единбург (Уједињено Краљевство)
Датум смрти 5. новембар 1879.
Место смрти Кембриџ (Уједињено Краљевство)
Рад

Џејмс Клерк Максвел (енгл. James Clerk Maxwell; Единбург, 13. јун 1831Кембриџ, 5. новембар 1879), био је шкотски физичар и математичар. Максвел је, истражујући везу између електрицитета и магнетизма, према Фарадејевој идеји, закључио да су истог феномена, таласне природе, чија је брзина равна брзини светлости (3.0 × 108 m/s) и да је видљива светлост електромагнетне природне радијације. Такође је тврдио да су инфрацрвена и ултраљубичаста светлост међусобно исте природе. Ову тврдњу Максвела потврдио је убрзо, 1888, Хајнрих Рудолф Херц.

Максвел је 1864. публиковао динамичку теорију електричног поља, којом је понуђено математичко објашњење електромагнетизма, данас познате као Максвелове једначине. Он се, такође, бавио истраживањима термодинамике кретања молекула гасова, из чега је произашао закон дистрибуције по Максвел-Болцману, који објашњава настанак топлоте услед кретања молекула. Максвел је, поред тога, 1861. произвео прву колор фотографију. И у доменима астрономије утврдио је да су сатурнови прстенови састављени од безброј малих тела, која складно, у правилном међусобном распореду, ротирају око Сатурна. Максвел је 1871. основао Кевендишеву лабораторију на Универзитету Кембриџ, где је служио као истакнути професор физике. Рано је добио рак и умро у 48. години живота. У научном свету Максвел је признат као најбољи физичар после Њутна.

Биографија[уреди]

Џејмс Клерк Максвел из млађих дана

Био је потомак старог племићког порекла. Већ у четрнаестој години је публиковао свој први научни рад. Као шеснаестогодишњак је почео да студира на универзитету у Единбургу а после једне године је прешао на Кембриџ У години 1856. био је позван за професора на универзитету у Абердену. Од 18601865. био је професор на краљевском колеџу у Лондону. После тога је отишао на село где се посветио раду на математици у разради Фарадејевих опажања.

Утврдио је постојање електромагнетних таласа као и то да је светло такође електромагнетни талас. 1886. године је усавршио кинетичку теорију гасова коју је створио Рудолф Клаус.

Као први је објаснио зашто месец не може да има властиту атмосферу.

Положио је основе физичке теорије фотографије у боји и показао адитивне принципе мешања боја. Практично се ова теорија није могла употребити јер је била сувише компликована.

У години 1871. пристао је да буде председник новоосноване експерименталне лабораторије у Кембриџу. Ту се радило о тзв. Кевендишовој лабораторији где је радио и подучавао све до своје смрти. Умро је од рака у 48. години живота.

Физика[уреди]

Анализа боја[уреди]

Кинетичка теорија[уреди]

Електромагнетизам[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Максвелове једначине

Најзначајнији Максвелов рад је у области електрицитита. Његов најважнији допринос је проширење и математичка формулација ранијих радова о електрицитету и магнетизму Мајкла Фарадеја, Андре-Марија Ампера и других у повезани сет диференцијалних једначина. Ове једначине, познате и као Максвелове једначине су први пут показане Краљевском друштву 1864. и описују понашање и везе електричног и магнетног поља, као и њихову интеракцију са материјом.

Максвел једначине су предвиделе постојање таласа од осцилујућих електричних и магнетних поља које путују кроз празан простор брзином која се може добити из простих електричних експеримената; користећи податке доступне у то време, Максвел је добио брзину од 310,740,000 m/s.

Показало се да је Максвел био у праву и његова квантитивна веза између светлости и електромагнетизма се сматра једним од највећих тријумфа физике 19. века.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Џејмс Клерк Максвел