Пређи на садржај

Разговор:Логор Јасеновац/Појединости о злочину

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије

Појединости о злочину[уреди извор]

  • 1.) Кроз годину 1941. - 1945. вршила су се у лог. Јасеновац дан на дан злочинства пљачке имовине свих особа пригодом доласка у лог. Јасеновац. Том приликом одузимали су усташе сву робу од заточеника и драгоцијености. Ову пљачку пратило је и млаћење кундацима, шакама, цјепаницама, а догађало се је и то, да би приликом пљачке усташе и убили заточенике. Тако н.пр. из исказа свједока Словенец Рудолфа произлази, да је у свибњу у 1942. год. пригодом доласка заточеника у лог. Јасеновац одмах убивено 36 заточеника, а по исказу Фабијанец Јосипа ликвидирано је од 120 заточеника 13, а по исказу Матаса Павла од 57 заточеника 3 је ликвидирано.
  • 3.) До год је постојао лог. Јасеновац, постојао је и рад заточеника који је био раздијељен на вањски и унутрашњи. Вањски рад састојао се је у подизању великог и малог насипа у крчењу и сјећи дрва и шуме те у пољу, док је унутрашњи рад проводио се по радионицама: ланчари, пекари, циглани, економији, кројачкој радиони и тд. За вријеме рада, поласка на рад и одласка с рада догађала су се злочинства млачењем заточеника. Сам рад био је веома напоран, а радно вријеме било је најмање 10 сати. У почетку формирања лог. Јасеновац нарочито у логору 2 и л трајало је радно вријеме од изласка до запада сунца. Како су заточеници били слабо храњени, а тешко радили, догађало се дан на дан, да би при самом раду од исцрпљености падали а тада би усташе такове заточенике кундацима затукли или пострељали. Колики је број заточеника погинуо на тај начин не може се установити али је сигурно да износи неколико тисућа, јер је према исказима свједока пригодом градње великог насипа убијено најмање око 1.500 заточеника.
  • 4.) Систем лог. Јасеновац састојао се је у томе, да се заточеници првенствено искористе у раду, а затим изнемогли, да се убију. Ради тога поступак с болесним и слабим заточеницима био је увјек само један: ликвидација. Ово ликвидирање старих и болесник вршило се је од студенога 1941. год. - 1945. год. Прво ликвидирање старих и болесних извршено је у студеном 1941. год. на тај начин, да су усташе питали заточенике тко жели, да иде на опоравак у Ђаково. Становити број заточеника старих и болесних, не слутећи ништа зла јавио се. Сви су ови одведени на Градину и маљем затучени. Касније су овакова ликвидирања била провађана на исти начин само се није од стране усташа више говорило куда се иде. На овај начин ликвидирано је хиљаде и хиљаде старих и болесних заточеника.
  • 9.) 24/XII.1941. год. одведена је по усташама лог. Јасеновац група заточеника на броју око 500 и то на ледину удаљену од логора неколико стотину метара. Ови заточеници морали су ископати велику јаму након чега су их усташе убили маљем, бацили у јаму и преко тога посули вапно.
  • 10.) На сам Божић 1941. год. доведени су у лог. Јасеновац око 50 православаца. Њих је прегледавао МИЛОШ ЉУБО и МАТИЈЕВИЋ ЈОГО. Од тога је МИЛОШ ЉУБО заклао ножем око 45 и то на тај начин, да је МАТИЈЕВИЋ ЈОВО појединог заточеника гурао ножем од пушке у леђа пред МИЛОШ ЉУБУ који је затим жртву заклао.Тако је МИЛОШ ЉУБО прославио католички Божић.
  • 11.) Између студеног 1941. год. и вељаче 1942. год. ликвидирани су доведени људи из Сријема, Босне и Славоније око 40-50 хиљада и то тако, да су их у близини Кошутарице усташе сјекирама дотукли. Поједине групе тих сељака биле су на особито окрутан начин убијене. Тако су усташе једној групи од 100 сељака забијали дрвене клинове кроз уста, да су ови клинови избили кроз мозак лубање. Овај масовни злочин извршаван је дневно у групама различитог броја, који је варирао од 100-3000. Жртве су по народности биле у главном Срби и Жидови. Да је овај покољ био доиста толико масован, види се из чињенице, да су усташе одредили за покапање ових жртава 80 другова заточеника лог. Јасеновац који су кроз то вријеме дневно копали јаме и покапали.
  • 12.) У сијечњу 1942. год. извршили су усташе злочинство над 300 заточеника лог. Јасеновац, који су били као болесни у ткзв. поштедној болници логора. Усташе су дали ове жртве пренијети на саонице, а тада су их усташе ударали батовима а неке су клали ножевима. Сами извршитељи нису установљени. Примјећује се, да је овакових ликвидација из поштедне болнице било и касније, само нису до сада поједини случајеви конкретизирани.
  • 16.) 1/II. 1942. год., док су заточеници лог. Јасеновац били у наступу дојашио је Јусић Мујо и довео око 400-500 нових заточеника, сељака из Млаке код Глине. Сви су ови били жицом везани и два по два ланцима спојени. Иза тога је Јусић Мујо повикао: "Ево вам црвене армије, дотуците их све од реда", а не установљени усташе залетили су се на сељаке и ножем пререзали свима врат.
  • 17.) Од вељаче 1942. год. - конца свибња 1942. год. извршено је у логору Јасеновац масовно и особито окрутно злочинство спаљивањем заточеника и заточеница у пећи циглане. Ову пећ преуредио је за сврхе крематорија Инг. Пичили Хинко. Начин на који се је вршило само спављивање не може се са сигурношћу установити, јер данас нема на животу ни једног логораша који је био присутан спаљивању. Ради тога се није могло установити то, дали су жртве биле бацане живе или мртве. Код тога се истиче, да свједоци који о том злочинству знаду различито исказују. Тако н.пр. Балија Бранко у свом исказу, тврди, да су живе заточенике у пећ два по два везани жицом бацали, док свједок Браја Ото предмјева, да су заточеници редовно били у несвијесном стању. Број ликвидираних спаљивањем пећи не може установити точно, али износи свакако неколико десетака тисућа. Жртве су биле у главном извана т.ј. жене и дјеца доведени из Старе Градишке и других мјеста. Установљено је напосе, да је на овај начин ликвидирано око 4-5 хиљада жена с дјецом из Старе Градишке, те око 10 хиљада жена из других крајева. Карактер масовности дјела потврђује и чињеница, да су код овога злочинства дневно били запослени 9 гробара заточеника.
  • 18.) Од прољећа 1942. год. до закључно коловоза 1942. год. проведена је масовна ликвидација заточеника лог. Јасеновац, а напосре свих цигана и циганки. Самих цигана и циганки с дјецом убито је око 40.000. Код тога су цигане предходно употребили за рад на великом насипу посебно мучили, веома лоше или никако хранили а затим ликвидирали. Само убијање вршили су усташе тако. да су заточенике везаних руку жицом на леђима одводили преко Саве у Градину и Уштице, гдје су већ биле ископане јаме, у које су заточеници морали скочити, а тамо би их неколико усташа дочекало и ножевима или маљем или чекићем убијали. Што се тиче заточеника из лог. Јасеновац а који су у то вријеме заједно циганима ликвидирани, то су били они који су били смјештени у ткзв. 3 Ц логору. Тај је логор био посебно жицом ограђен у самом логору и није било довршених барака у њему тако, да су заточеници логора 3 Ц проводили заправо живот под ведрим небом, а то значи да су трпили кишу, зиму а у љету сунце. Храна у 3 Ц логору била је особито лоша. Из 3 Ц логора ишли су сви способни на рад и то тешки рад. Сви цигани су се налазили у лог. 3 Ц. Колико је осталих заточеника осим цигана из тог 3 Ц логора у горњем раздобљу затучено, није се могло утврдити, али и тај број преставља свакако масовни покољ и убијање неколико хиљада заточеника. Посебно се за то вријеме истичу три јавна наступа гдје је за ликвидацију из 3 Ц лог. изабрано сваки пут око 500-800 заточеника. Такови су наступи били 17/VIII. 1942., 29/VIII. 1942. и 18/X. 1942. год. На овом потоњем наступу међу 800 изабраних заточеника за ликвидацију налазили се је и 5 католичких свећеника по народности словенаца. Они су с овом скупином убијени.
  • 19.) У исто вријеме кад се одигравало масовно убијање описано под 18, извршавало се је даномице масовно убијање људи, жена и њихове дјеце, а који су сви били доведени из разних крајева Н.Д.Х. у великим транспортима само до лог. Јасеновац, а да у лог. нису били уведени. Ова ликвидација преставља по броју готово највећу од постанка до краја лог. Јасеновац. Међу тим групама истиче се велика група сељака из Славоније, нарочито из околице Ђакова, која је бројила око 18.000. Затим слиједи велика скупина људи из Козаре око 7.000. Надаље ликвидирана је у том раздобљу и група мушкараца који су били довезени у 56 вагона потпуно исцрпљени и мршави као живи скелети. Овамо спада и група Жидовки с дјецом доведених из логора Ђаково, а које су ликвидиране у Градини. То се је масовно убијање упоредо одвијало с оним под 18, а разликују се не-само по броју већ и по трајању јер је трајало све до касне јесени 1942. год. Извршиоци овог масовног убијања јесу исти злочинци као под 18. Жртве овог масовног убијања у колико су установљене налазе се у приложеном попису. Начин убијања био је: клањем, ударањем маљем по глави или чекићем и то обично тако, да је жртва прије тога морала скочити у ископану јаму. гдје је тада слиједило само убијање.
  • 20.) У првој половини ожујка 1942. извршили су неустановљени усташе кроз 10 дана покољ на 3.000 заточеника лог. Јасеновац. Сам начин убијања тих заточеника био је различит тако, да су једне убили на тај начин, да су им размрскали главу тупим предметом, друге су усмртили забијањем чавала у тијело одрезавши им уда, а треће млаћењем у толикој мјери, да су тијела била изнакажена и посве црна. Индентитет ових жртава није се могао установити. Све су жртве покопане на тако званом гробљу изван логора. Закапали су их заточеници гробари и то 50 на броју, по чему се види масовно обиљежје злочина.
  • 21.) Око 21/VI. 1942. год. доведени су у лог. Јасеновац око 150-200 Срба сељака које су усташе у самом логору у року једног сата све тупим оруђем дотукли. Иза тога су жртве биле натоварене на ручне саонице, а како су неке још биле живе, то су усташе по њима газили и мотикама их убијали. Након тога су жртве одвезене на гробље изван логора и покопане, након што су предходне до гола скинуте.
  • 22.) На 17, 18 и 19/XI. 1942. год. долазили су усташе у бараке лог. Јасеновац на вечер, одабирали све Жидове без обзира на старост и изнемоглост, те их одводили у посебну сабирну просторију, а одавле у рану зору отпремали у Градину и тамо их убили. Код те ликвидације изгубили су живот око 700-800 заточеника Жидова. Жртве злочина као и злочинци су неустановљени.
  • 23.) Пригодом доласка нових заточеника у лог. Јасеновац кроз раздобље 1942-1945. год. увели су усташе систем дијељења заточеника на групе по времену заточења. Код тога су оне, који су били осуђени на 3 год. логора одвојили одмах за ликвидацију. Тај систем почео се је примјенивати у вези са законском одредбо о упућивању непоћудних елемената у логоре. Усљед тога ликвидирано је током овог раздобља неколико тисућа људи, а прва овакова ликвидација установљена је у липњу 1942. год., којом приликом је Маричић Јерко одвојио из нове групе 300 <б>трогодишњака</б> и одвео на Градину гдје су и убијени.


  • 24.) Посебно злочинство из којега се види најбоље окрутност усташког система претставља ликвидација злогласног три Ц логора. Заточеници три Ц логора били су они који су првенствено били одређени за ликвидацију. Кад су током 1941 и 1942. год. из тог три Ц логора поубијани заточеници на тисуће, око мјесеца студеног остало је у три Ц логору мањи број заточеника. Точан број се неда установити јер свједоци у том предмету дају различите податке. Једни кажу, да је било око 140, а други око 160 заточеника концем студентог 1942. год. Тада су усташе прибили на улаз у лог. три Ц таблу с натписом: "Пјегавац". Од тог времена кроз цијели мјесец просинац 1942. год. нијесу ови заточеници добили ни хране ни воде. Усљед тога су дневно умирали један до три заточеника. Од глади постали су ови логораши избезумљени, те су почели од мртвих другова резати руке и ноге и на ватри пећи ово људско месо, које су иза тога и јели. Логораш Др. Јосип Риболи је поводом тога отишао заповједнику лог. Матковић Ивици и испричао му што се у лог. три Ц догађа. Матковић Ивица нато се је насмијао и рекао: "Ти си бар интелигентан човјек и морао би знати, да је цркотина отров и да се од тога брзо умире отрован. Нека само пеку и једу прије ће сви поцркати и тако ми то већ предуго траје." Два дана након овог догађаја успјело је тројици јадника из три Ц логора да се провуку испод жице с намјером, да побјегну у логор, али су од страже убијени, а Матковић Ивица је тада одредио, да се преосталих 35 заточеника лог. три Ц стрпа у кола и одвезу у једну сељачку кућу у Градини. Пред том кућом свућене су ове жртве до гола, затим убачене у кућу а иза тога херметички затворена цијела кућа. Око куће биле су постављене страже. Затворени у тој кући голи по највећој зими завршили су овипреостаци лог. три Ц свој мученички живот.
  • 25.) Концем 1942. год. заклан је у лог. Јасеновац један усташа, за чије убијство су усташе оптужили двојицу Жидова заточеника који су уто вријеме побјегли из лог. Јасеновац. Поводом тога с циљем одмазде продрли су усташки војници неустановљени у све бараке лог. Јасеновац и млатили батинама Жидове. Газили су их и чизмама. Нарочито су том згодом настрадали браћа Леви из Загреба, трговачки помоћ. Кастнер и Елера којима су усташе те згоде сва ребра сломили као и руке.
  • 26.)У логору Јасеновац сакупило се је преко 400 дјеце од погинулих заточеника ту су дјецу заправо заточеници сакривали по својим баракама и закупним мјестима. Кад је број дјеце био велик, усташе су то опазили и тој дјеци одредили учитеље из редова заточеника тако су та дјеца учила, пјевала и играла се све под надзором својих учитеља и била једина радост заточеника. Под јесен 1942. год. усташе су у групама од 60-80 ликвидирали око 400 те невине дјеце. Дјеца су била ликвидирана у Градини и то чекићем по глави.
  • 33.) У мјесецу ожујку 1944. год. допремљени су у лог. Јасеновац 100 Жидова, мушкараца жена и дјеце, који су били ухваћени негдје у Лици. Након мјесец дана усташе су све жене и дјецу из те групе и то око 60 отпремили у Јабланац и тамо их дотукли. Индентитет жртава и злочинаца није установљен.
  • 34.) У липњу 1944. год. побјегао је из лог. Јасеновац заточеник Волнер Иван студент из Загреба. Исти је код Дубице уловљен, убијен а његово мртво тијело доведено у лог. Јасеновац. Тада је сазван јавни наступ свих заточеника гдје је Шакић Динко управитељ лог. изабрао око 20-25 људи, који су одведени у звонару и ликвидирани као за одмазду. Од жртава у тој групи установљене су слиједеће особе: професор Самлајић и брат му, Данон Јакоб из Сарајева, Др. Голдшмит Славко одвјетник, те неки инж. неустановљеног имена и презимена, те Алтарац Алберт из Сарајева, Фридман и адвокат с надимком Чело.
  • 35.) При крају коловоза 1944. год. стигла је у лог. Јасеновац велика група Срба из околице Окучана на број у 700-800. Неколико дана послије усташе су ове србе натоварили у лађе, отпремили низ Саву и између Млаке и Јабланца све од реда потукли. Починиоци су непознати, а исто и жртве.
  • 36.) У мјесецу рујну 1944. год. избила је у лог. Јасеновац велика афера. Биле су наводно откривене двије групе заточеника од којих једна да је имала везе с партизанима, а друга с четничким покретом. Поводом тога вођена је истрага, гдје су сви осумњичени необично окрутно и звјерски мучени. Истрагу је водио ПРПИЋ Др. МИХАЈЛО а помагали су му код мучења Миле Судар ,ПРИМОРАЦ СИЛВЕСТАР, ПАВИЧИЋ ПЕТАР, НЕОРЧИЋ ЛАЈЋО. КВЕСИЋ СТИПЕ, ПЕХАР НИКОЛА и Шакић Динко. Специјално средство за мучење била је лет-лампа. којом су палили тијело осумњиченима. Шакић Динко назвао је то средство мучења "В. л". Ова истрага свршила се тако, да је 21 особа објешено 22/IX.. 1944. год. из I. групе ткзв. комунистичке, а на 23/IX. 1944. год. 5орица из ткзв. четничке групе. У првој групи (комунистичкој) страдали су: Др. Бошковић Миле лијечник, Лаци Матеа ветеринар. Пејновић Никола из Сиска, Марић Томо из Загреба. Мусафија Хејнрицх, Бошковић Митар инг. из Загреба, Ребац Ремзија, Др. Бранко Конић судац, Др. Милановић зубар. Живковић Стеван студент из Митровице, Секулић Боро из Вуковара. С том комунистичком групом ликвидирани су и усташе и слободњаци заточеници а који су политички сурађивали с наведеном групом. То су били Др. Јурчев Марин усташки сатник и лијечник болнице и његова жена. Белушић усташки надпоручник те слободњаци Јанковић Жарко и Рукавина Фрањо. Ова група објешена је такођер 22/IX. 1944. год. и то у самом мјесту Јасеновац. У четничкој групи објешени су Војновић Бранко из Босне, Крајновић Перо из Загреба, Лубура Јово радник из Босне, Хаџија и Рајић из Сарајева.
  • 37.) У листопаду 1944. год. у вези са истрагом описаном под 36 открили су усташе наводно љевичарску акцију и у кожари лог. Јасеновац. Ради тога су ликвидирали око 25 особа заточеника из кожаре, од којих су установљени слиједећи: Полак Валент и брат му Густи из Бјеловара, Кираљи Сандор из Бјеловара и Зрињски Анте из Винковаца. Руководилац овог злочинства био је ЛИСАЦ СЛАВКО а помагачи ЂЕРЕК БОЗО, ШВАГУША АНДРИЈА, Живановић МАТО и ГРУБИСИЋ ЈЕРКО.
  • 39.) Од мјесеца листопада 1944. год. па све до сијечња 1945. год. вршила су се масовна злочинства на тај начин, да су усташе одводили у групама заточенике везаних руку жицом на леђима и потпуно голе до Граника т.ј. до дизалице гдје се од бродова диже роба на копно и обратно. На том мјесту би заточенике убијали маљем, чекићем или заклали ножем и затим бацали тијела у Саву. Често су распорили жртви и трбух, да лакше потоне, а исто тако су везали жртвама тешке предмете, као утеге у облику плоча или спирала, све од жељеза. Ова су се злочинства догађала дан на дан, али групе које су биле одређене за ликвидацију нису биле по броју једнаке. Из самог логора Јасеновац убијено је кроз наведено раздобље најмање 3500 заточеника. У том броју 3500 садржан је и посебан злочин, који је извршен у просинцу 1944. год. над 200 младих жена које су предходно усташе силовали, а затим на Гранику убили. У том броју садржане су и двије ликвидације мушких заточеника, једна од 240 другова у мјесецу просинцу 1944. год. а друга у сијечњу 1945. год. од 300 православаца. Обадвије ове групе биле су формиране наводно за Њемачку, а у ствари ликвидиране су на гранику. У горњем раздобљу представља посебну скупину сељака и грађана око 15.000 које су Лубуручевци похватали по свим крајевима Н.Д.Х. као непоћудне елементе. Та је велика скупина људи доведена до лог. Јасеновац у рујну 1944. год., одмах су сви везани жицом одведени на Граник и тамо убијени и бачени у Саву. Према изложеном ова масовна ликвидација броји најмање око 18.500 жртава укупно.
  • 41.) Свеукупна ликвидација заточеника лог. Јасеновац започела је 8/IV. 1945. г. и трајала је до 22/IV. 1945. год. закључно. Кроз то вријеме одводили су усташе дан на дан групе заточеника на ликвидацију у Градину. Сама прва ликвидација била је изведена тако, да су усташе одредили 10 заточеника за вањски рад, а у ствари су их ликвидирали у Градину. Касније нису више усташе употребљавали овај трик, већ су једноставно одводили људе на убијање, а да им нису више говорили, куда их воде. Убијање се је вршило преко у Градини ножем; чекићем и маљем. Ипак су усташе за разлику од прије хтјели под сваку цијену уништити трагове злочина и ради тога су кроз цијело вријеме ове ликвидације спаљивали љешине. Тако су вршили много бројне ексумације прије погинулих заточеника у Градини те њихове љешине спаљивали. У тој ликвидацији било је и већих група. Тако је у мјесецу травњу доведена група Сарајлија око 400 и ликвидирана у градини. Исто тако у другој половини травња, свакако прије 20 травња 1945. год. довезено је из [Лепоглава[|Лепоглаве]] око 600-700 људи, који су сви у Градини ликвидирани. Посебну групу чинила је група мушкараца око 470 из самог лог. Јасеновац, а која је скупина убијена 20/1 V. 1945. год. 21/IV. 1945. год. ликвидирана је задња група жена лог. Јасеновац око 760 такођер у Градини. Истог дана т.ј. 21/IV.1945. год. ликвидирана је група од 28 људи код Млаке на обали Саве тако, да су их пострељали на самој обали а љешине су пале у Саву. И код ове досад описане ликвидације бацали су усташе убијене жртве у Саву с распореним трбухом, тешким утезима привезаним за руке и ноге, док је други дио жртава био спаљен. Тако је до 22/IV. 1945. год. било побијено из самог лог. око 2.000 људи преостало је још нешто преко хиљаду заточеника, те су усташе ове преостале заточенике затворили у једну зграду на 21/IV. 1945. г. Видећи ови преостали заточеници лог. Јасеновац, да и њих чека сигурна смрт од усташке руке, начинили су продор у 10 сати прије подне на 22/IV. 1945. год. и то голоруки на оружане усташе. Заточеници су успјели при том запљенити један митраљез и тиме се даље пробијати. Како су усташе с посадом били свуда унаоколо поразмјештени, настала је огорчена борба у којој су сви заточеници побуњеници погинули осим око 80-100 заточеника који су се спасили бијегом. Посве исто учинили су и заточеници кожаре која се је налазила у самом мјесту Јасеновцу. Ових заточеника било је око 400, те су и они начинили продор али су сви у борби погинули осим око 5 који су се спасили бијегом.


За сва ова дјела од 1-42 главни је злочинац Др. Анте Павелић из разлога што је оснивач логора и Јасеновац и што је вршио врховну власт (суверенитет) у Н.Д.Х., па је као такав знао или морао знати што се у логору по њему основаном догађа. Суодговорни за сва дјела од 1-42 јесу и сви министри унутарњих послова као наредбодавци првог степена, а исто тако и сви главни равнатељи за јавни ред и сигурност у Н.Д.Х., јер су свако упућивање у логор имали у надлежности да одобре или не. Укупан број жртава лог. Јасеновац износи по једнима око 500.000 а по другим свједоцима око 900.000 жртава.

FEDERALNA DRŽAVA HRVATSKA
ZEMALJSKA KOMISIJA za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača

У Загребу, 20/VII. 1945. год.
Државна комисија УСВАЈА предњу одлуку Земаљске комисије Хрватске под Зх. бр. 7001/1 бр. уписника 1449, од 20. VII. 1945. г.