Разговор с корисником:Оли/Архива 3

--Филип Кнежић (разговор) 11:11, 14. август 2007. (CEST)

Може једна лектура...

чланка Опсада Београда (1456). Ако има неких стилских или граматичких грешака слободно исправити не обазирући се на налепницу. Поздрав, --Vojvoda 11:43, 14. август 2007. (CEST)

Прихватам све замерке/исправке. Хвала на помоћи. Јел си ти избрисала онај текст о борбама да би га прегледала. Ако јеси само га убаци изнад оног што сам после додавао.--Vojvoda 21:52, 14. август 2007. (CEST)

Споменица

Хвала на помоћи. Надам се да ћемо наставити сарадњу. Поздрав, --Vojvoda 21:58, 14. август 2007. (CEST)

---

Ok Jelo, nista ti ne brini. Sanmo se ti meni lepo odmori.--Maduixa kaži 10:45, 15. август 2007. (CEST)

Ne reči mi jel si ti makla onaj tekst --Vojvoda 11:21, 15. август 2007. (CEST)

Не треба један број опремљених топовима и експозивним материјалом већ један брод.--Vojvoda 14:05, 15. август 2007. (CEST)

---

О Јело, добродошла, ето и ја се данас укључих након недељу дана. Завршила сам своје велике сеобе што на послу што у кући, данас ми инсталираше интернет у новом дому, па се и ја одмах накачих да видим шта има новога на Википедији. Ја као и увек, сто послова започетих, ниједан завршен. Нема мени помоћи, то ти је... Ајд, пишемо се.--Maduixa kaži 22:43, 31. август 2007. (CEST)

Без по муке

Јел то изашло ново издање? Супер :) Хвала, али није ми толико неопходно да ја имам ново издање, колико понекад пожелим некоме да препоручим да купи ту књигу (јер знам да је мени врло користила). Надам се да ћу је видети по књижарама (мада верујем да тираж није превелики). Поздрав. -- Обрадовић Горан (разговор) 12:17, 1. септембар 2007. (CEST)

Састанак у недељу, 2. септембра

Здраво. Позивам те да дођеш на састанак у недељу, 2. септембра 2007. Састанак ће се одржати у трибинској сали Дома омладине од 17 часова (улаз из Македонске, први спрат, просторија до Америчког кутка). За додатне информације можеш контактирати Филипа. До скорог виђења (надамо се ) --Филип Кнежић (разговор) 12:33, 1. септембар 2007. (CEST)

docx

На жалост, не верујем да могу бити од помоћи. Ако сам добро разумео, суштина проблема је што имаш велики посао заробљен на .docx датотекама, које не можеш да отвориш (или можеш сам на том другом рачунару), а желиш да их претвориш у стандардне .doc датотеке, које може свако да отвори? (Врло је могуће да нисам разумео најбоље.) Уколико је проблем само у томе што тај конвертор не ради, овде (на дну странице) има понуђено и неколико других конвертора. Жао ми је што не могу да будем од помоћи, па би најбоље било да се обратиш овде.. надам се да ће ту неко знати да помогне. Што се тиче промене тастатуре, да ли код систем-треја (сатића доле десно) имаш онај квадратиш на коме пише EN/SR? Ако не, пробај Control Panel->Date, Time, Language and Regional Options->Add Other Languages->Details->Add, и онда ту изабереш српски. Уколико ово не ради, можда је Виндоуз почео да штуца (дешава се то њему временом), а најбољи лек за то је реинсталација система. Поздрав. -- Обрадовић Горан (разговор) 08:50, 2. септембар 2007. (CEST)

Извини, али не могу да ти помогнем.--Филип Кнежић (разговор) 12:01, 2. септембар 2007. (CEST)

Поз Јелена. Видим да си упала у замку с овим новим Микрософтовим Офисом. Најбоље и наједноставније рјешење за твој проблем је да опет нађеш некога ко има Офис 2007, отвориш твоје датотеке и поново их сачуваш, али овог пута у формату .doc без х. Дакле, File>>Save as и одабереш старију верзију Офиса. Друго и компликованије је да, твоју верзију Офиса ажурираш инсталирањем одговарајућих апдејт пакета за компатибилност са новим форматом, са Микрософтовог сајта. Више о другој опцији можеш наћи овдје [1], мада ја ти препоручујем прву ако си у могућности. Поздрав. ---Славен Косановић- {разговор} 21:17, 2. септембар 2007. (CEST)----Jlnaразговор 22:36, 2. септембар 2007. (CEST)

---

---

Jlnaразговор 22:36, 2. септембар 2007. (CEST)

---

---

Јлнаразговор 22:40, 2. септембар 2007. (CEST)

---

Слободно ми се обрати кад год ти затреба нека помоћ и не брини да ме смараш. Ја ћу се потрудити да одговорим чим опазим. Срећно са „исправљањем формата“ датотека. ---Славен Косановић- {разговор} 23:12, 2. септембар 2007. (CEST)

Промена корисничког имена

Видим да си пресловила наслов корисничке стране на ћирилицу, али тиме практично ниси корисничко име променила. Ово није пракса јер тренутно, чисто формално, користиш туђу корисничку страницу, иако корисница са овим корисничким (ћириличним) именом (још) не постоји :) Ако би стварно да промениш корисничко име контактирај неког од бирократа, нпр. Филипа, Јована или Славена. Ако би пак да задржиш постојеће, и корисничка страна би морала (формално) да ти буде са именом на латиници ;) Поз --Кале ^{↙info/talk↗} 19:01, 3. септембар 2007. (CEST)

---

Управо како рече Кале, ефективну промјену корисничког имена могу да обаве само бирократе... :) Ја сам један од бирократа тако да си на правој адреси, само ми потврди тачно твоје ново корисничко име на мојој страници за разговор. ---Славен Косановић- {разговор} 20:16, 3. септембар 2007. (CEST)

Готово...:) Срећно са новим налогом и успјешан рад. ---Славен Косановић- {разговор} 21:12, 3. септембар 2007. (CEST)

Поздрав

Поздрав Јелена (?). Као прво, да покушам да помогнем око шифре, и мени се слично дешавало кад сам се пријављивао на Википедију, наиме, мешао сам шифру и корисничко име на латиници и ћирилици, шифра ми је била латиничка а ја куцао ћирилицом, нисам приметио јер сам само видео звездице. Пробај ово и ти, уколико већ ниси. Е сад, пошто сам видео на твојој корисничкој страници да волиш да исправљаш и лекторишеш, а овде такве највише и требамо, погледај нашег вредног корисника и његове нове чланке. Заиста је вредан, и воли да пише, али изгледа није одавде или му српски језик није матерњи, па оставља иза себе добре текстове, али их је потребно прерадити. Ја сам раније узимао то на себе, иако заиста не знам да лекторишем, али кад год сам пролазио и радио то имао сам осећај да ни сам не знам свој матерњи језик :) Толико се збуним покушавајући да исконструишем реченицу од тога што је он написао да на крају баталим све и угасим скоро до пола сређен чланак. Уколико ово теби не представља проблем, а будеш имала слободног времена, слободно погледај и среди неке чланке. Наравно, ово није обавеза нити било шта слично, него видим да волиш то да радиш, па реко ... ако не будеш некад знала шта, ово је прави посао за тебе :) Добродошла још једном, и хвала унапред. П.С. Уколико имаш било каквих "стручнијих" питања везаних за Википедију, слободно ми се обрати, биће ми драго да ти помогнем. --Саша Стефановић ® 01:13, 4. септембар 2007. (CEST)

Добро дошла назад

Нисам заборавио, али сам видео да си одсутна па сам одложио коментар до твог повратка (пошто нисам имао слободног времена баш на претек, а теби је, претпостављао сам, свеједно). Погледао сам само како би гласио придев од Ганг, и јесте ганшки, као што сам оригинално тврдио; заправо, не постоји нека категорија изузетака у коју би се он могао сврстати, те остаје само тај облик. Добићеш ускоро коментар на ’Неодумице’.

Што се тиче другог питања, треба тежити да се краћи бројеви пишу словима (дакле, свакако не три стотине педесет и осам цветова, али је до шестог поглавља боље него исто то написано цифрама). Ово није чврсто правило већ само препорука, а није ни општеважеће: рецимо, ако је неко нешто навео по тачкама 1, 2, 3, 4... па се ти позиваш на једну од њих, боље би било написати бројем шта коментаришеш, како би се очувао нумерички карактер; међутим, ово последње опет више личи на текстове административног типа него на приче.

Поздрав,

Bbasic 14:05, 4. септембар 2007. (CEST)

---

Ево и коментара̂. Суштински је ОК. Ипак, мислим да би неке детаље требало исправити или преформулисати.

• У делу о писању зареза није сасвим тачно да се супротности обавезно одвајају зарезом. То зависи од интонације реченице.

• У истом делу мало ниже навела си овај пример: Од правила, која сам прочитала, заболе ме глава. Мислим да овако ван контекста може да збуни, па чак и да наведе на погрешан закључак. Лично бих навео обе варијанте, и објаснио разлику у значењу:

1. Од правила, која сам прочитала, заболе ме глава. (= Прочитала сам сва правила и од њих ме заболе глава.)
2. Од правила која сам прочитала заболе ме глава. (= Од оних правила која сам прочитала заболе ме глава; остала нисам читала.)

• У делу о имену и презимену додао бих још да исти редослед важи за мађарска имена, упркос томе што Мађари пишу презиме па име.

• Код наставка -ица, уместо „код имена као што је Сунчица“ могло би се конкретно рећи да су у питању имена са завршетком -чица.

• Већ смо коментарисали је()л’, само те подсећам у случају да си заборавила.

• Спасти/спасавати само има предност над спасити/спашавати; у чланку погрешно стоји да је искључиво први облик исправан.

• Избацио бих „у вези зелени“. Боље је рећи да је спој у вези нечега неисправан него наводити неки случај који вероватно никад никоме неће требати, а и ако затреба — свакако не ствара дилему. (А приде и то што се може конструисати реченица таква да је и у вези нечега у њој исправно: „Нешто шкрипи у вези Марка и Марије“; но, пошто смо се још раније сложили да је циљ што приступачнији текст, овакве маргиналне случаје уопште не треба помињати.)

• Зашто такорећи скраћујеш као тр.? Нисам никад видео ту скраћеницу, чак први пут кад си ми је написала нисам ни схватио шта значи.

Толико од мене. Надам се да си задовољна коментарима.

Поздрав,

Bbasic 18:38, 4. септембар 2007. (CEST)

Save as...

Немам код себе инсталиран Офис 2007. Радио сам на њему пар дана прије годишњег пошто га је моја жена била инсталирала на свој лаптоп, али је јој се учинио превише кич и вратила је Офис 2003. Ја на Мекинтошу користим верзију Мек Офис 2004. На послу имам пар колега који раде са Офисом 2007 па ћу да погледам и ћу да ти јавим. Иначе, мислим да би морала да постоји опција у менију File, под именом Save as, изузев ако није нешто другачије конфигурисано у конкретном случају... ---Славен Косановић- {разговор} 22:37, 4. септембар 2007. (CEST)

Овај, да ја припомогнем. У горњем, левом углу екрана има један кружић на коме су нацртана четири квадратића различитих боја који се преплићу. Кликнеш на тај кружић и онда у дроп-даун менију изабереш Save as... Поз --Кале ^{↙info/talk↗} 22:42, 4. септембар 2007. (CEST)

авио компаније

Летају авијони летају.... Слушај, прочитах твој коментар на нечијој страни, па ми би жао човека (иако мислим да би пре могао да буде дечкић). Њему није српски матерњи, заправо мислим да припада другој или трећој генерацији Срба у белом свету. Али је велики ентузијаста и треба га контролисати, иако је то понекад мало напорно (како каже Саша, кад почнеш да читаш почнеш да сумњаш у сопствено познавање матерњег језика).

--Maduixa kaži 23:10, 4. септембар 2007. (CEST)

---

Ма није, само сам осетљива на адолесценте... Кад пређу 18, онда их сматрам одраслима и "шибам" их без милости, али до 18, некако имам тај заштитнички однос, шта ја знам... Треба их подучити што је више могуће како би што мање морали да их "шибамо" кад пређу 18.... А поготову кад видиш да се труде и дају све од себе.... Идем и ја у крпе, иако устајем сат и по после тебе...--Maduixa kaži 23:39, 4. септембар 2007. (CEST)

Зашто не верујем „ауторитетима“

Здраво, Јелена, претпостављам. Хвала ти на културном коментару.

Кажеш: „веруј борцима за чистоту језика“. Транскрипција страних имена не изгледа као природно бојиште где се брани чистота. То је више регулисање туђица. Ако погледаш чланак Српска транскрипција класичних језика, видећеш да и ти борци користе разне правописне приручнике који су некад супротстављени.

Кажеш и да се језички стручњаци брзо договоре. Мој утисак је да, барем на српској википедији, у питању на(д)метање личних мишљења и сујета.

И све се сведе на транскрипцију. Граматички и стилски, наши чланци су далеко од добрих, просто врве од буквално преведених енглеских фраза. То никоме не смета.

--Јакша 02:45, 5. септембар 2007. (CEST)

Драго ми је

Колико ми је познато, не постоји скраћеница за такорећи. Кажем ти, први пут кад сам то видео (сећам се, у реченици „Дакле коментар за Ала Пачина је тр. цитат“) уопште нисам схватио шта значи. Мислим да је највећи проблем у томе што скраћенице обично представљају почетак речи — не постоји ниједна реч која почиње са тзв. па није проблем то асоцирати с чим треба, али постоји много речи које почињу са тр. и бојим се да ће и други доћи у сличну заблуду као ја.

Што се тиче зареза, ипак не бих био тако искључив. Немам утисак да се зарези чешће неоправдано изостављају него неоправдано пишу; штавише, ако се не ограничимо само на супротности, рекао бих да људи знатно чешће управо трпају зарезе и тамо где не треба („од вишка глава не боли“). Ипак, то је само мој утисак, можда и грешим. Други разлог због чега мислим да не треба на томе инсистирати једноставно је то што се не сећам неке жучне свађе на Википедији око тога да ли у некој реченици треба зарез или не. :) Но добро, остављам теби избор.

Албанци, Румуни и остале националне мањине нису проблематичне. Наиме, ако изузмемо Кину, Јапан, Кореју, Тајван, Вијетнам и сл. :), остаје само Мађарска као држава у којој важи редослед презиме па име. Многи ово воле да користе као аргумент у српском језику, али то није у реду јер се приликом прилагођавања мађарског имена српском језику и редослед обрће. Тако на Википедији имамо (сасвим исправно) чланак Шандор Петефи, иако би многи (погрешно) рекли Петефи Шандор, угледајући се на мађ. Petőfi Sándor. С осталим језицима немамо проблема, јер се редослед поклапа. Иначе, јесам из Новог Сада, а смем ли питати на основу чега то „већ извесно време слутиш“? :)

За је( )л’ сам ја крив, извињавам се. Тај део сам приликом читања текста само летимично погледао (будући да смо раније то претресли уздуж и попреко) и намах ми се учинило да ниси ништа исправљала. Сад видим да си ипак била експресна.

Погледао сам и неколико чланака о авиокомпанијама, и на први поглед ми се чини да су превођени с енглеске Википедије. Погледаћу мало може ли се шта урадити кад будем имао времена, али не обећавам ништа велико. Углавном, ако се неко прихвати детаљнијег сређивања тих чланака, верујем да ће му енгл. Википедија и те како користити.

Поздрав,

Bbasic 20:53, 6. септембар 2007. (CEST)

Географија Индије

Није ми познато да ли је неко прегледао чланак. Колико сам пратио нисам приметио да је неко значајније радио на њему. Поздрав, --Војвода (разговор) 21:36, 6. септембар 2007. (CEST)

Опсаду Београда смо потпуно средили и уредили. Већ је изабран. Наравно можеш да исправиш ако мислиш да нешто треба. --Војвода (разговор) 22:51, 6. септембар 2007. (CEST)

Новосађанин

Ххехе... Па могла си мене да питаш, ја знам да је Бојан из Новога Сада--Maduixa kaži 16:41, 7. септембар 2007. (CEST)

Ма Новосадиста :)

Какву си све теорију о мени развила и с ким си ме све упоређивала, скоро си и мене убедила да сам Владо Ђукановић, сад ми дође просто жао што нисам. :) Колико ми је познато, не болујем од локалпатриотизма (не могу се поносити тиме што је Матица српска у истом граду као ја; по мом схватању, могу се поносити само неким својим резултатом). Штавише, мислим да ми је она синтагма коју си навела („Матица српска из Новог Сада“) врло несвојствена, јер се у таквим изјавама трудим да будем што сажетији (најчешће само Правопис; када неко баш запне с изјавама да имамо „десет различитих правописа“, онда Правопис Матице српске; а Матице српске из Новог Сада видим као чист плеоназам). Штавише, потражио сам преко Гугловог претраживача помињање Матице српске у близини мог имена, и нисам пронашао ништа слично овоме што ти наводиш. Немој, наравно, ово погрешно схватити, да ти не верујем па да све проверавам, већ сам се и ја заинтересовао, кад сам написао нешто за шта мислим да не личи на мене. :) Можда ти је ипак Мадуиша једноставно рекла, па да си све ово помешала.

Не знам шта да ти конкретно кажем за интерпункцију и правописне знаке. Редослед излагања свакако није језички нормиран ;), те мислим да је у реду ставити онако како одговара аутору текста. Ако планираш да га озбиљно преуредиш — само напред, слободно измени и редослед ако ти тако више одговара.

Тачка после белине засад ипак остаје („засад“ значи како се надамо да ће ново издање Правописа, које би морало да то недвосмислено регулише, изаћи што пре). Вероватно си то видела на Мадуишиној страници за разговор (последњи пасус).

„Цртетину“ једноставно више волим, не због симбола испод прозора за уређивање (те симболе и не користим, све што ми треба имам на тастатури). Једном приликом сам с Мадуишом констатовао да не би било лоше замолити неког надлежног да се обе верзије црте нађу међу симболима (па нека свако бира по свом укусу), али све је остало на тој констатацији. :)

Оставио сам за крај коментар о зарезу. Чини ми се да се све на крају свело на питање укуса и стила. Не видим зашто би мој коментар у вези с тим био меродавнији од твог или било кога трећег. Ако узмемо у обзир труд који си уложила у дати чланак, заиста не би било фер с моје стране инсистирати на неком мом утиску наспрам тог утиска (а можда ни један ни други нису добри). Дакле, с обзиром на то што желиш да ја на крају изаберем, мој избор је да ипак остане. :)

Поздрав,

Bbasic 16:30, 8. септембар 2007. (CEST)

Дете и учитељица

Ето, ја радознала па сам прочитала о твом детету и њеној учитељици... ПА НАРАВНО да мораш да одеш и да заштитиш не само своје дете, него сву децу којима она предаје! Па то је нечувено! Све оне "исправке" које си написала су ван памети. Како ти кажеш, претвара лепо, природно, питко у ружно, неприродно и круто. Ко молимте још каже да ће да се види с Пером у "седамнаест часова"! Осим тога, твој позив ти на то даје потпуно право, па самим тим и нећеш испасти само нека "мајка која превише штити своје дете". Молим те, молим те, мораш то урадити, а ако дотична не буде имала слуха за твоје савете, иди код директора. Па молим те, види шта ради од детета. Убија све што је најлепше у једном детету (математика се не илуструје, ма није него!) и претвара га у досадну одраслу особу пре времена. Мораш барем да покушаш, ако нећеш да твоја кћерка то зна (из васпитних разлога, јел'те) немој јој рећи, али са учитељицом неко мора да поразговара веома озбиљно и у четири ока. --Maduixa kaži 11:00, 9. септембар 2007. (CEST)

---

То не значи да сад треба залепљивати гомиле плеоназама...

Јецо, зар не би било боље овде ставити "лепити" а не "залепљивати"? Зар постоји глагол "ѕалепљивати"? Малко ми пара увце...--Maduixa kaži 11:05, 9. септембар 2007. (CEST)

Авторитети

хехе...Немој да ми се љутиш, Јело, треба да се навикнем да сад имам два експерта која могу да гњавим са мојим бескрајним питањима. Толико сам се већ навикла да кад ми падне неко питање на памет, одмах аутоматски (значи, без размишљања) идем код Бојана на страницу, исто као што и кад је у питању транскрипција идем код Делије, мада би нпр. и Бојан могао савршено исто да ми помогне са транскрипцијом. Ја сам их некако тако поделила у мојој подсвести и сад треба да у ову моју тврду (полу-босанску) главу уђе да има ту још неко кога може човек да пита.

С обзиром да нисам до сада улазила дубље у проблематику правописа српског језика, ја сам некако (несвесно, претпостављам), сажимала и поједностављивала што је више могуће та правила. Осим тога, да будем искрена, као што ти једном рекох, правила у основној ме никад нису питали јер сам лепо писала (а видели су да сам писмена, па су мислили да не треба да ме питају и усмено, а мени то све некако ишло више по осећају него по наученим правилима), а у средњој јесте да смо имали часове граматике (даааа, часови посвећени искључиво граматици), али мени су ти часови више личили на часове математике (радиш задатак тј. анализираш реченицу на основу неких правила која си набубао и које ти никад нико није онако, људски објаснио) него на часове српског, тако да сам их, као и математичка правила, глат све позаборављала, а онда сам оно што сам знала, систематизовбала у нека своја правила и што је више могуће их сажела и до дана данашњег се руководила њима. Тек од пре неких годину дана (кад упознах Башића) почех да читам ту књигу звану Правопис. Тако да је вероватно и то о инструменталу нека моја лична интерпретација (крајње поједностављена). Елем. Има неких речи које могу и са С и без С, али онда имају другачије значење. Типичан твој пример, камером и с камером. Камером кроз свет, значи камера нам је прозор у свет, а с камером је чисто обавештење да је неко носио камеру са собом. Лутком и с лутком ми је већ некако другачије. Играти се С лутком (увек, јер кад се играш, лутка је увек схваћена као друштво), али нпр. опичио га лутком у главу (ту је очигледно да је лутка средство, а никако друштво). Једноставно, мислим да у свака именица понаособ може да се тумачи на посебан начин. Наравно, има и оних именица које једноставно могу бити само друштво или само средство, али на крају крајева, све се опет своди на осећај за језик (уз обавезно какво такво познавање правила, наравно) — онај који има истанчаније ухо, мање ће грешити, а кад слуша, боље ће разумети и видеће много суптилне разлике које говорник жели да саопшти и које многи једноставно не виде.--Maduixa kaži 15:34, 10. септембар 2007. (CEST)

Јопет ја

Слажем се с Мадуишом око учитељице твоје ћерке. Не треба ћутати: завршиће твоја ћерка још годину дана код ње овако или онако, и може изгледати као да је све прошлост, али доћи ће нова генерација ученика чији родитељи можда нису језички потковани и они ће својој деци говорити „сине, тако је како учитељица каже, она то сигурно зна“, чиме добијамо генерације ученика који су у старту научили погрешно (што је много теже исправити). Дакле, имаш прилику и мораш је искористити да помогнеш не само својој ћерци већ и многој другој деци.

Кликни овде и овде па прочитај шта сам уписао (мислим да су остали падежи мало вероватни). Када на Википедији кликнеш на језичак уреди, можеш видети тачно шта треба да се укуца да се добије одређени резултат („овде“ што води где треба, подвучене речи, прецртане речи). Потпис стављаш укуцавањем ~~~~ (четири тилде), не мораш да кликнеш на дугме за аутоматско потписивање (ако нећеш црту испред). Акценте, црту и остале нестандардне симболе имам на тастатури зато што сам их додао. Постоје програми помоћу којих се то постиже, као овај; треба само да распоредиш где шта хоћеш. Други начин је да ти пошаљем своју тастатуру (не мислим на комад пластике :), већ на кодни распоред који само инсталираш), и у том случају ти не треба поменути програм, али си онда ограничена на распоред који сам ја правио, не можеш га прилагодити својим потребама; ако је то ОК, јави.

Око интерпункције, покушао сам да кажем како мислим да заиста није битно којим редоследом ћеш обрадити тај део, да ли као у важећем Правопису (у ком јесте све обједињено), или ипак раздвојено. Као што се, видим, слажемо, битно је (само) да правила оданде буду коректно пренета овде.

Правопис наводи да се постцифарска тачка изузетно не пише „испред другог знака интерпункције“. Управо због тога што (како и сама пишеш) не помиње белину, дало би се закључити да остаје у поменутом контексту остаје (јер није испред интерпункцијског знака, већ испред белине — интерпункцијски знак је тек после). Клајн је у Речнику језичких недоумица много недвосмисленији, јер каже „непосредно после“ (подвлачење моје). Проблем једино стварају неки примери из Правописа који поступају супротно, а ко̂ што тад написах Мадуиши, Клајн и ја смо се усагласили да, иако је неспорно да недоследност постоји, до новог издања треба оном што стоји у формулацији дати предност над примерима.

Сматрам да је, у вези с твојим рођаком, најјачи аргумент ипак једноставно поштовање Правописа, као основ писмености. Међутим, ево и аргумента изван тога. Наиме, лако је написати „najnovija knjiga o Harry-ju Potter-u“, па можда стварно то изгледа логичније од „Harryju Potteru“. Но, како би твој рођак написао „инжењери запослени у Нокији“ — можда „inženjeri zaposleni u Nokia-i“ или нека друга бабарога (по П је „u Nokiji“, исто као приликом транскрипције)? Како би изгледало „стваралаштво Франческа Петрарке“ — имам неки осећај да је „stvaralaštvo Francesco-a Petrarca-e“ (док би по П било „stvaralaštvo Franceska Petrarke“)? Да се оканем примера (а има их још колико хоћеш, вероватно и много илустративнијих од ових који су мени пали на памет), поента је да управо није ствар само у додавању наставка, већ правописно решење предвиђа одговарајућу адаптацију завршетка речи како би се тај наставак уклопио где треба; видели смо како ово уклапање изгледа по идеји твог рођака.

Нисам успео да нађем неку књишку потврду за статус кво, али рећи ћу шта мислим. Наиме, твој рођак је у праву кад ово повезује с нашом именицом статус; да смо се држали латинског, гласило би стату кво (јер није преузето од лат. номинатива већ „ишчупано“ из фразе in status quo ante). У српском је, као и у многим другим језицима, ово прилагођено постојећој именици статус (али Французи и Шпанци ипак пишу по оригиналу, statu quo, не фр. *statut quo нити шп. *estado quo). Будући да, дакле, ослањање на именицу статус није само привидно, као и да је додатак кво непрозиран, сматрам апсолутно оправданом промену статуса кво, статусу кво итд.

Наравно, нема никаквог проблема што си искористила мој одговор Мадуиши; напротив, врло ми је драго што сам био од помоћи. :)

Остаје још питање писања (с) великим словом. Око тога су се својевремено подоста прегањали А. Белић и М. Московљевић, при чему је први заступао варијанту без предлога а други са. Одговор није нађен, и у сличним ситуацијама се увек прихвата да су обе варијанте исправне (док једну евентуално не одбаци каснији Правопис или нека друга званична литература). Док ’Српски језички приручник’, истина, даје предност једном облику, Клајн у ’Речнику језичких недоумица’, под словом П, наводи: „писати великим, малим словом и писати с великим, малим словом једнако су правилни облици“, а став потврђује и под одредницом с(а) + ИНСТРУМЕНТАЛ: „О изразу писати великим (малим) словом односно писати с великим... својевремено се међу лингвистима водила полемика која је остала без коначног решења, па се мора сматрати да су оба облика подједнако исправна“. Иако су у питању нијансе, ствар се ипак распетљала у тачки 5 Одлуке бр. 45 Одбора за стандардизацију језика (што је, за разлику од претходних двају приручника, званичан документ): „И Одбор своје одлуке, када их доноси или спомиње појединачно, обично пише (с) великим почетним словом (и овде, у претходној курзивираној синтагми, предлог с може се употребити или изоставити, без последица по правилност конструкције, јер није реч о чистом инструменталу ни о чистом социјативу, ни о оруђу којим се радња врши ни о друштву субјеката који је врше)“. Ако те занима, целу Одлуку можеш прочитати у часопису ’Језик данас’ бр. 21-22, ког има на сајту Матице српске из Новог Сада ;). Према свему, усудио бих се рећи да су на крају изрази ипак равноправни, и да је коментар из ’Приручника’ одраз личног мишљења/стила. Ја о овоме немам неко посебно мишљење, већ пишем како ми дође у моменту — некад с предлогом, некад без њега (ти си, ето, приметила једну прилику кад сам га написао). Још бих само напоменуо да се расправа Московљевића и Белића односила само на склоп с глаголом писати; у другим, само наизглед сличним примерима, као историјски, с малим словом и Белић је дозвољавао предлог.

Толико од мене. И немој ми се извињавати на дужини коментара̂, „ако си ме удавила“ и сл. Драго ми је ако могу да помогнем.

Поздрав,

Bbasic 19:24, 10. септембар 2007. (CEST)

---

Питала си ме како сам погледао да ли сам помињао „Матицу српску из Новог Сада“, па сам ти показао; не треба да отвараш све линкове које тамо затекнеш, само погледај шта сам укуцао у поље за претрагу (одмах поред слике на којој пише Google).

Што се тиче уређивања Википедије, када видиш неки ефекат (подвлачење, прецртавање итд.) за који те занима како је направљен, треба да притиснеш уреди на тој страници, где си то видела. Значи, ја сам прошли пут на твојој страници за разговор нешто подвукао и прецртао, па тебе занима како сам то урадио; притиснеш на језичак уреди на врху твоје странице за разговор (јер сам тамо писао), и онда ћеш видети шта сам ја куцао да би на крају тако испало.

Неће ти се ништа од слова претумбати на новој тастатури, само ћу ти објаснити шта треба да притиснеш како би добила одређене симболе и то је то. Не знам само како се сналазиш с техникалијама око компјутера, можда не би било лоше да имаш неког поред себе ко ће ти помоћи приликом инсталације. Слање ће сачекати дан-два, као и коментари на остатак твоје поруке, јер је сад већ касно и мора да се спава. :) Надам се да ниси превише нестрпљива. ;)

Поздрав,

Bbasic 03:38, 11. септембар 2007. (CEST)

Lutke

Ih, kako volim kad me neko citira...

A sad ja malo tebe: За лутку ниси потпуно у праву. Девојчица може да се игра и лутком без пичења у главу. Лутка ће ту пре бити средство за игру, скоро као што је оловка средство за писање.

Jeste, ne tvrdim ja da je pogrešno, logički, lutka JESTE sredstvo a ne društvo, mđ. kao što rekoh i kod Bojana na str. za razgovor, zaboravljamo da govornik uvek unosi i svoje emocije u ono što govori, tako da iako je tačno, nikad niko (osim gramatičara u nekom primeru) neće reći da se "devojčica igra lutkom", jer kao što rekoh (jopet), lutka se uvek shvata kao društvo devojčice, a ne sredstvo. Logički, lutka je sredstvo, mđ. emotivno, uvek je društvo.

А некад и не мора бити суптилних разлика, неке синтагме у инструменталу нису ни право друштво ни право средство. Време није ни средство ни друштво: С временом ћемо научити / временом ћемо научити.

A i ovo znam. Ali mi se čini da u tim slučajima onda postoji neko gramatičko pravilo koje se ne oslanja mnogo na neku logiku. Jednostavno je tako i tačka. Odatle onda i te kilometarske rasprave stručnjaka - jer nešto ne ide po logici, nego treba veštački odrediti.

• Od danas, se kaže zadnji u smislu poslednji!
• Zašto?
• Zato što ja tako kažem...

(Šalim se, znam da nije to tako baš jednostavno, ali došlo mi sad da se glupiram)...--Maduixa kaži 10:12, 11. септембар 2007. (CEST)

p. n. e.

Jelo, bil ti znala da mi kažeš kada u p. n. e. ima izuzetaka pa se ne stavlja tačka iza e? Ja znam za zarez (ne može i zarez i tačka, nego samo zarez ili samo tačka, dakle, p. n. e,) a da li isto važi i za zagradu, kao kod rednih brojeva? I da li ti pada još neka situacija na pamet kada se ta tačka iza E ne piše? Hoćemo da automatski sve nepravilne pne. promenimo u p. n. e. al treba voditi računa i o situacijama kada ne treba da se stavlja tačka.--Maduixa kaži 20:47, 11. септембар 2007. (CEST)

---

Koja cinjenica? Ma super si mi brzo odgovorila, i Bojan je intervenisao na Filipovoj strani. Nikad ranije nisam o tome razmisljala, al eto kad me on upitao, shvatih da zapravo, ne znam da li se mogu pisati dva interpunkcijska znaka jedan do drugog ili ne. Fala bogu da je to barem reseno jednostavno - uvek se pisu i tacka (osim kad ide druga tacka, naravno). A nasla sam i u pravopisu tacku koja govori o belinama iza tacaka u p. n. e. I u starom i u novom skolskom (jedini novi koji ja imam, al ako tu pise, siogurno isto pise i u velikom). Zelim ti da ti oba deteta ozdrave odjednom i brzo a ja odok da pecem palacinke. Odjednom mi se prijedose, ide mi voda na usta od same pomisli....--Maduixa kaži 21:19, 11. септембар 2007. (CEST)

E pa nema...

U ovom iz 60. godine. Zato nisam ni mogla da nadjem. E, kad bude izasao taj novi novi Pravopis, ne bilo ti za`povedjeno da me podKitno i odmaK obavestis da saljem brata u kupovinu. Stvano bezveze, ovaj mi nista ne sluzi.--Maduixa kaži 22:51, 11. септембар 2007. (CEST)

---

inace, tacka 151. je: Kada se tudje reci pisu onako kako se izgovaraju.... 152. Alp treba rastavljati poluslozenice... 153. U nasem jeziku imamo dve vrste tudjih reci....

Bah! Nema rumunskog u delu o transkripciji....--Maduixa kaži 22:53, 11. септембар 2007. (CEST)

---

Ja trazila u aprilu i nisam nasla taj iz 93, ama bas nigde. Zato sam i kupila ovaj iz 60. koji sam nasla u jednoj starinarnici. A nisam bas tu iza coska da mogu svaki dan da idem po knjizarama u nadi da ce se negde iznanadno opet pojaviti taj iz 93. Osim toga, u svakoj knjizari u kojoj sam pitala svi su me gledali cudno, i svi su mirekli aaaa, to nema odavno. To ako mooozda nadjes u nekoj starinarnici, ali u knjizari sigurno neces naci. Zato i cekam taj novi, novi da ga ugrabim odmak cim izadje.--Maduixa kaži 23:16, 11. септембар 2007. (CEST)

Наставак

Пре свега, надам се да су ти деца оздравила. То је свакако битније него тамо неко пискарање по тамо некој Википедији. :)

Ето какав сам, оставим одговор на пола и онда ме нема неколико дана. Но, боље икад него никад.

Поводом облика (с) великим словом рекосмо да су ’Недоумице’ старије од ’Приручника’, па смо из тога извукли закључак да се Клајн можда предомислио у међувремену. ’Недоумице’ су из 1981, а ’Приручник’ из 1991. (новија верзија само је незнатно измењена), па стоји твоја тврдња да је прво старије. Спорна одредница уврштена је још у прво издање Речника, где пише: „писати великим, малим словом добро је као и писати с великим, с малим словом.“ Исто ово пише и у другом издању (1987), али у трећем, из 1992, стоји: „писати великим, малим словом и писати с великим, с малим словом једнако су правилни облици“. Дакле, баш у време изласка ’Приручника’ Клајн је мењао формулацију овог дела, а при том није изменио суштину! Лично бих рекао да је од Клајновог предомишљања вероватније то што су Приручник писала четири аутора, па је неко предложио давање предности једном облику (јасно ми је да је тај део писао баш Клајн, али сви су аутори заједнички уређивали сва поглавља, а потписник је само то уобличио). Но добро, мислим да смо тај проблем већ решили, овај историјат нека стоји само као занимљивост.

Као што си касније рекла, већ си скинула часопис ’Језик данас’ са сајта омиљене нам новосадске установе — ко̂ да је битно како се зове, битно је одакле је :) — па си вероватно и приметила да то није баш оно чему си се у први мах надала. Ако сам добро схватио, пожелела си Прилоге Правопису Мислим да то уопште не постоји у електронској верзији; но, ако ти нешто затреба да се тамо погледа, јави.

Не слажем се с тобом да те „побијем док кажеш кекс“. У сваком случају треба да кажеш све што мислиш да је тачно/нетачно. Ако сам и био у праву два-три пута досад, то свакако не значи да сам безгрешан.

Даље, дужан сам ти извињење. Мадуиша те је питала за тачку иза п. н. е., након што је разговарала о томе с Филипом. Ја сам некако баш у то време наишао на његову страницу за разговор и умешао се, не знајући да је већ питала тебе и да су само чекали одговор. Дакле, није да те нико не цени и не третира твоје одговоре, већ многи (нпр. ја) трпају носеве и тамо где их нико не тражи (ненамерно, али ефекат је исти); још једном, извини.

Што се тиче потписа, уопште не треба да кликћеш на оно дугме за потпис. Само укуцај четири тилде тамо где хоћеш да се потпишеш, и ништа више није твоја брига; на том месту појавиће се твој потпис, без (сувишних) цртица. :)

Ево коначно и те чувене тастатуре, надам се да ти се свиђа боја. Ово ти је ћириличка, а ово ти је латиничка. Треба да их распакујеш, инсталираш (само покренеш фајл који добијеш кад распакујеш), и онда подесиш њих уместо стандардних виндоузових (зову се ’Акцентована ћирилица’ и ’Акцентована латиница’, то треба да одабереш тамо где се подешава тастатура). Већина додатака који су у њима уграђени користи се уз десни тастер Alt (или Alt Gr, како код кога пише). На латиничкој тастатури црту добијаш тако што стиснеш Alt и цртицу (тј. дугме на ком добијаш цртицу када користиш виндоузову латиницу), отворене наводнике Alt и [ (што је слово š на виндоузовој латиници), затворене наводнике Alt и ], а акценте са: " (краткосилазни), : (дугосилазни), > (краткоузлазни), < (дугоузлазни), - (ненаглашена дужина) и = (циркумфлекс) — треба да притиснеш десни Alt и тастер на ком је нацртан неки од ових знакова (у зависности од акцента који хоћеш), па онда то пустиш и притиснеш слово које желиш (самогласник). На ћириличкој тастатури све је исто, само што немаш наводнике (заборавио сам да их ставим па ме је после мрзело; кад ми затребају, пребацим брзо на латиничку, укуцам наводнике, па вратим), а акценти се ту уносе тако што најпре укуцаш слово па тек онда акценат (дакле, обрнутим редом него малопре). Можда сам мало искомпликовао, али верујем да ћеш се снаћи. :)

Поздрав,

Bbasic 17:39, 17. септембар 2007. (CEST)

Поздрав

Здраво. Видим да си веома активна у многим питањима у вези правописа, језичких недоумица и још неких ствари у вези ствари које су осталом делу света углавном стране мада смо сви спремни да тврдимо да све знамо јер, побогу па говоримо српски од рођења. Међутим, прочитао сам неке твоје поруке које су имале неке узнемирујуће речи. Прво и прво, у сваком одељењу постоје лоши ђаци. Друго, лоши ђаци су увек најбучнији. Ако неко због лоших ђака донесе закључак о свима или пак помисли да нема шта да се ради са целим одељењем, морам ти рећи да остатак одељења мирно у тишини прати предавање. Не треба очекивати да и остатак галами јер онда час не личи ни на шта. Укратко, да не бих ја или неко други куповао правопис, језичке недоумице, приручнике итд очекујемо да неко ко их има прочита, протумачи и саопшти нам шта ту пише. О правопису се не расправља. Он се поштује. Лошим ђацима се два пута понови и идемо даље. Има још толико ствари да се исправи. Не вреди се задржавати. -- JustUser  JustTalk 17:12, 22. септембар 2007. (CEST)

Да будем јасан. Узнемирила ме идеја да ћеш се предати пред првим потешкоћама. Ово је википедија на српском језику. Српски језик има своје норме. Има оних који поштују норме и који желе да наметну своје. За ове друге је адреса у Кнез Михајловој улици број 35. -- JustUser  JustTalk 11:52, 23. септембар 2007. (CEST)

Transkripcija

Je se razumeš u transkripciju? Jedino si ti preostala od poznavalaca srpskog jezika na vikipediji. --Војвода (разговор) 21:40, 22. септембар 2007. (CEST)

Корисник:Vojvoda/Списак великих војвода Да ли се код луксембуржана користи трансрипција као на немачком? (Вилхел, Хајнрих и слично)--Војвода (разговор) 16:13, 23. септембар 2007. (CEST)

Тај-бре(ј)к

Нисам отишао (бар нисам још, и пријатно ме је изненадио став админитратора̂ на Тргу, уз минорне изузетке сложили су се да се Правопис треба поштовати — надам се само да ово није привремен став узрокован одласком делије и Мадуише како би спречили даље губитке у људству, и да се неће ускоро вратити на старо „ово је без везе прописано, ја знам боље“), само нешто ређе долазим ових дана.

Јесте у питању енгл. break, у питању је разбијање нерешеног резултата (енгл. tie). Клајн и Шипка наводе као што сам написао у наслову (дакле, и једно и друго, али с цртицом између). Ако мене питаш, чини ми се да је облик тај-брејк новији, и да треба њега подржавати како би евентуално истиснуо старији али мање оправдан тај-брек; но не греши (засад) ни онај ко инсистира на потоњем.

Тастатуре треба да подесиш уместо твојих постојећих тастатура. Идеш овамо: Control Panel → Regional and Language Options → Languages → Details, и сад уместо ћириличке и латиничке додаш нове: селектујеш Serbian (Cyrilic) → Add → Keyboard Layout/IME; ту ћеш наћи ’Акцентована ћирилица’, а слично замениш и постојећу латиничку.

Надам се да ћеш се снаћи.

Поздрав,

Bbasic 16:41, 23. септембар 2007. (CEST)

референце

Нисам мислио ништа лоше. Али референце су јако важне. Препоручујем да прочиташ Википедија:Проверљивост, знам да звучи као гњаважа, али мислим да ће ти бити јасније зашто је чланак без референци у основи безвредан за Википедију. Узгред, у првих дуже од годину дана свог рада и ја сам остављао чланке без референци. Сада када погледам назад схватам колико је глупо. Више ни ја не могу да се сетим одакле су ми ти подаци били, иако ништа нисам измишљао и све сам узимао из поузданих извора. И сад, кад неко чита те чланке, мора да ми верује - а зашто би... Јако, јако лоша идеја...

Елем. За тврдње које се могу поткрепити позивањем на саму књигу, па забога, наведи податке о књизи. Има та књига и некакав ИСБН, каталогизацију у публикацији Народне библиотеке Србије, годину издања и слично.

Оно што је проблематичније су тврдње типа "ово је била прва књига која је на диван начин" урадила ово или оно. Такве тврдње не могу у Википедију. Може овако: "Нин" је у септембру 1993. у прегледу ове књиге написао да је ово била прва књига која је на диван начин урадила ово или оно. Наравно, уз такву тврдњу мора да иде референца на тај чланак. Чланак не мора да буде на Интернету. Једино што се мора постићи јесте да неко ко баш хоће да провери, може то да уради на пример копајући по архивама штампе и књига у Народној библиотеци.

Ако овакву референцу немаш, овакве тврдње ћеш морати да избациш из чланка. Звучи окрутно, али ако прочиташ општи чланак о проверљивости биће ти јасно зашто је тако боље.

Узгред, за подешавање наше тастатуре имамо мало упутство Википедија:Подешавање ћирилице и латинице. Из неког разлога, пуно људи не зна за ову страницу... --Dzordzm 19:10, 24. септембар 2007. (CEST)

Па стави ту књигу као референцу или неки њен приказ у новинама, часопису и сл Наравно уз навођење библиографских података. --Војвода (разговор) 19:43, 24. септембар 2007. (CEST)

Имена и презимена

Хвала на указаној грешци, исправио сам. Једино ме још занима када се појављују имена нпр. Драго и Драгољуб или Раде и Раденко, које иде прво? --Александар (поразговарајмо!) 11:35, 28. септембар 2007. (CEST)

---

Извини, изгледа да нисам био довољно прецизан. Није реч о имену и надимку једног човека већ о именима два човека који се слично зову. Први је нпр. Драго Петровић (Драго иначе имаш и као надимак али може бити и пуно име), а други Драгољуб Алексић... дакле ко сад иде испред? Претпостављам да се сад капираш. --Александар (поразговарајмо!) 14:55, 28. септембар 2007. (CEST)

---

Твој одговор је веома добар. Хвала на указаној помоћи. Иначе, радио сам на списку оптужених на страни Хашки суд. Мислио сам да то знаш. Посети ту страницу, ако ти није тешко, па ми реци дал' ту нешто треба мењати? --Александар (поразговарајмо!) 19:01, 28. септембар 2007. (CEST)