Ранко Пејић

С Википедије, слободне енциклопедије
Ранко Пејић
Ранко Пејић
Лични подаци
Датум рођења(1940-11-10)10. новембар 1940.
Место рођењаЛозна код Бановића, Краљевина Југославија
Датум смрти23. октобар 2013.(2013-10-23) (72 год.)
Место смртиБања Лука, Република Српска
Босна и Херцеговина
Научни рад
Пољеисторија
Познат поСрби на Озрену и Возући: живот и страдања

Ранко Пејић (Лозна код Бановића, 10. новембар 1940 — Бања Лука, 23. октобар 2013) био је српски историчар и дугогодишњи професор Универзитета у Бањој Луци.

Биографија[уреди | уреди извор]

Ранко је рођен 10. новембра 1940. године у селу Лозна поред Бановића. У Лозној је завршио прва четири разреда основне школе, а остале четири у Завидовићима. Први разред гимназије је завршио вандредно.[1][2]

Учитељску школу у Дервенти је завршио 1965. године, а прво радно мјесто као учитеља му је било у бановићком селу Жељова. Педагошку академију у Мостару је вандредно завшио 1974. године на групи историја и географија. Ове предмете је предавао у основним школама у Бановићима и Трештеници.[1][2]

На Филозофском факултета у Новом Саду је вандредно дипломирао 1978. године, на одсјеку за историју, након чега је тај предмет предавао у средњошколском центру у Бановићима. Магистрирао је на Факултету политичких наука у Београду 1985. године са темом „Народно вијеће и народне владе Босне и Херцеговине у новембра и децембру 1918. године”, а докторирао је 1991. године на новосадском Филозофском факултету одбраном дисертације „Настава историје у Босни и Херцеговини за вријеме Аустроугарске управе”.[1][2]

Живио је у Бањој Луци и предавао на Филозофском факултету методику наставе историје. Био је предсједник Друштва историчара Републике Српске од 1996. и помоћним министра просвјете за више и високо образовање у Влади Републике Српске од 2001. до 2004.[1][2]

Библиографија[уреди | уреди извор]

Поред наведеног магистарског рада и докторске дисертације Ранко Пејић је био аутор више научних и стручних радова.[1]

Научни радови[уреди | уреди извор]

  • „Страдање Јевреја у Завидовићима од 1941. до 1942. године”, 1997.
  • „Ставови босанско-херцеговачких странака и група према државно-правном и политичком уређењу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца”, 1999.
  • „Асоцијације у настави историје”, 2000.
  • „Историја на почетку новог миленијума”, 2001.
  • „Дидактичко-научни приступ историји XX вијека”, 2003.
  • „Положај наставе историје у Републици Српској”, 2005.
  • „Босанско-херцеговачки устанак 1875. године у хрватским и бошњачким уџбеницима”, 2005.

Стручни радови[уреди | уреди извор]

  • „Циљеви и задаци наставе историје у савременим условима”, 2001.
  • „Заједничка језгра у настави историје”, 2004.

Књиге и уџбеници[уреди | уреди извор]

  • „Срби на Озрену и Возући: живот и страдања”, 1998.
  • „Методика и настава историје у Босни и Херцеговини за вријеме Аустроугарске управе”, 2003.
  • „Идеја о југословенском заједништву у Босни и Херцеговини”, 2005.
  • „Уџбеник историје за V разред основне школе (Историја старог вијека)”, 1998.
  • „Уџбеник историје за VIII разред основне школе Републике Српске”, 1998.
  • „Уџбеник историје за I разред гимназије Републике Српске”, 2002.
  • „Уџбеник историје за IX разред основне школе Републике Српске”, 2002.
  • „Уџбеник историје за VI разред основне школе Републике Српске”, 2003.
  • „Историја за I разред средњих стручних школа — III степен Републике Српске”, 2003.
  • „Познавање друштва (коаутор — историјски дио)”, 2002.
  • „Историје за I разред средњих стручних школа — IV степен Републике Српске”, 2004.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д „Биографски подаци о кандидату” (PDF). unibl.org/ (на језику: српски). Приступљено 4. 4. 2016. 
  2. ^ а б в г „Preminuo profesor banjalučkog Univerziteta Ranko Pejić”. www.frontal.ba/ (на језику: српски). Приступљено 4. 4. 2016. 

Спољашне везе[уреди | уреди извор]