Религија у Израелу

С Википедије, слободне енциклопедије

Религија у Израелу (2016)[1]

  Јудаизам–Масортим (24,3%)
  Јудаизам–Дати (8,8%)
  Јудаизам–Хареди (7,3%)
  Ислам (18,1%)
  Друзи (1,6%)
  Други и неодређени (4,8%)

Религија у Израелу се првенствено манифестује кроз припадност јудаизму, етничкој религији јеврејског народа. Држава Израел себе описује као „јеврејску и демократску државу“ и једина је земља на свету са већинским јеврејским становништвом.[2] Остале вере у земљи укључују ислам (претежно сунити), хришћанство (углавном мелките и православце) и религију народа Друза.

Религија игра централну улогу у националном и грађанском животу, а скоро сви грађани Израела су аутоматски регистровани као чланови 14 званичних верских заједница у држави, које врше контролу над неколико питања личног статуса, посебно брака. Ове признате заједнице су ортодоксни јудаизам (којим управља Главни рабинат), ислам, вера народа Друза, Католичка црква (укључујући Латинску цркву, Јерменску католичку цркву, Маронитску цркву, Мелкитску гркокатоличку цркву, Сиријску католичку цркву и Халдејску католичку цркву), Грчка православна црква, Сиријска православна црква, Јерменска апостолска црква, англиканство и Бахаи вера.[3]

Верска припадност израелског становништва од 2022. године била је 73,6% Јевреја, 18,1% муслимана, 1,9% хришћана и 1,6% Друза. Преосталих 4,8% укључивало је вере као што су Самаританизам и Бахаи, као и „религијски неопредељене“.[4] Док су сви Јевреји Израелци технички под јурисдикцијом државног ортодоскног рабината,[5] лични ставови се веома разликују, од екстремне ортодоксности до нерелигије и атеизма. Јевреји у Израелу се углавном класификују дуж четвороструке осе, од најмање до најпажљивије, хилони (секуларни); масорти (традиционалисти); дати (ортодоксни, укључујући религиозне ционисте); и хареди (или „ултраортодоксни).[6][7]

Израелски закон гарантује значајне привилегије и слободу практиковања признатим заједницама,[8][9] али то не предвиђа нужно и за друге вере. Pew Research Center идентификовао је Израел као једну од земаља које постављају „висока ограничења“ на слободно испољавање вере[10] и постављена су ограничења за неортодоксне јеврејске верске покрете, који су непризнати.[11][12] Pew је 2019. рангирао Израел као пето место у свету по питању „међурелигијских тензија и насиља“.[13]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Israel's Religiously Divided Society”. Pew Research Center's Religion & Public Life Project. 8. 3. 2016. Приступљено 23. 2. 2020. 
  2. ^ Beit-Hallahmi 2011, стр. 385.
  3. ^ Sheetrit, Shimon (20. 8. 2001). „Freedom of Religion in Israel”. Israel Ministry of Foreign Affairs. Архивирано из оригинала 6. 2. 2013. г. Приступљено 26. 10. 2008. 
  4. ^ „Table 2.1 — Population, by Religion and Population. As of may 2011 estimate the population was 76.0 Jewish. Group”. Statistical Abstract of Israel 2006 (No. 57). Israel Central Bureau of Statistics. 2006. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 9. 2012. г. 
  5. ^ Karesh & Hurvitz 2005, стр. 237.
  6. ^ Beit-Hallahmi 2011, стр. 386.
  7. ^ Kedem, Peri (2017) [1995]. „Demensions of Jewish Religiosity”. Ур.: Deshen, Shlomo; Liebman, Charles S.; Shokeid, Moshe. Israeli Judaism: The Sociology of Religion in Israel. Studies of Israeli Society, 7 (Reprint изд.). London; New York: Routledge. стр. 33—62. ISBN 978-1-56000-178-2. 
  8. ^ „People: Religious Freedom”. mfa.gov.il. Приступљено 2021-04-27. 
  9. ^ „Basic Law: Human Dignity and Liberty”. 
  10. ^ „Global Restrictions on Religion (Full report)” (PDF). The Pew Forum on Religion & Public Life. децембар 2009. Архивирано из оригинала (PDF) 3. 3. 2016. г. Приступљено 12. 9. 2013. 
  11. ^ „"U.S. Department of State: 2012 Report on International Religious Freedom: Israel and The Occupied Territories (May 20, 2013)". 
  12. ^ „ISRAEL 2017 INTERNATIONAL RELIGIOUS FREEDOM REPORT”. United States Department of Justice. Приступљено 27. 4. 2021. 
  13. ^ "Israel Has Almost as Many Religious Restrictions as Iran, Pew Report Finds".

Литература[уреди | уреди извор]