Друзи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Друска звезда
Друска застава

Друзи су езотеричка, монотеистичка религијска заједница са око милион људи, која се налази превасходно на простоју Сирије, Либана, Израела и Јордана.

Карактеристике[уреди]

Религија Друза је један облик ислама, али са специфичним елементима гностичких и неоплатонских филозофија. Они користе арапски језик и имају сличне обрасце друштвеног понашања као и Арапи у региону. Већина муслимана их не сматра припадницима ислама, иако они себе виде као муслимане. Највећи број Друза себе сматра Арапима (уз изузетак Друза у Израелу).

Друзијка

Друзи називају себе Ахл ел Тавхид или ел муваххидун, народ монотеизма. Названи су по Мухамеду ад Даразију, који је 1017. основао религију и који је шестог фатимидског халифа у Египту ел Хакима (996—1021), прогласио инкарнацијом божанства. Иако Друзи своју науку чувају у строгој тајности — њена суштина позната је само слоју одабраних (uqqual) — зна се да та монотеистичка религија представља комбинацију исламских, јеврејских, хришћанских, неоплатонистичких и иранских елемената.

Друзи верују у пресељење душа (метемпсихоза) и Последњи суд. Живе у конзервативном, феудално-патријархалном друштвеном уређењу, под вођством угледних племићких породица. Забрањена је полигамија, уживање алкохола и пушење. Познати су по патријархалном моралу и ратоборности.

Историја[уреди]

Године 1519. признали су суверенитет Турске, али су и даље имали делимичну аутономију. Емиром је 1585. именован Друз Факх ад-Дин-, који је 1633. погубљен после неуспелог покушаја да се осамостали. У 18. веку проблем свог осамостаљења Друзи су покушали решити везујуће се са Британцима (емир Башир, (1788—1840). Антагонизам Друза и хришћанске секте Маронита је дошао до изражаја и 1860. у рату, у којем су Друзи, подржани од Велике Британије и Порте, на подручју Сирије и Либана побили око 11.000 Маронита. Масакр је прекинула интервенција француске војске. На захтев Француске један део Друза, пресељен је у Хауран, данас по Друзима назван Џабал ад Дуруз.

После Првог светског рата Друзи су у Џабал ад Дурузу прогласили независност у оквиру француског мандата над Сиријом. Кад је француска управа 1923. почела с увођењем административних и социјалних реформи и дирнула у традиције и племићку хијерархију Друза, избио је 1925. устанак предвођени њиховим султаном ел Атраш. Устанак је брзо захватио читаву Сирију и део Либана, а заузет је и Дамаск. Борбе су трајале до средине 1927. када су Французи успели савладати устанике, а султан је отишао у Трансјорданију. Аутономија Друза је била смањена, а француска контрола појачана.

Друзи су у Израелу били организовани као аутономна верска општина са властитом управом и верским судовима.

Спољашње везе[уреди]