Рене Игита
Рене Игита | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Надимак | Лудак | ||
Датум рођења | 27. август 1966. | ||
Место рођења | Медељин, Колумбија | ||
Позиција | голман | ||
Сениорска каријера* | |||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
1985 1986—1992 1992 1993—1997 1997—1998 1999—2000 2000—2001 2001—2002 2002—2003 2004 2005 2007 2008 2008—2009 |
Миљонариос Атлетико нас. Реал Ваљадолид Атлетико нас. Веракруз Индеп. Медељин Реал Картахена Атлетико јуниор Депортиво Пер. Аукас Бахо Каука Гварос де Лара Деп. Рионегро Депортиво Пер. |
16 112 15 69 30 20 21 4 13 12 13 35 10 12 |
(7) (1) (2) (1) (4) (1) (0) (0) (0) (3) (1) (5) (3) (5) |
Репрезентативна каријера** | |||
1987—1999 | Колумбија | 68 | (3) |
* Датум актуелизовања: 6. мај 2015. ** Датум актуелизовања: 6. мај 2015. |
Хосе Рене Игита Запата (шп. René Higuita; Медељин, 27. август 1966) је бивши колумбијски фудбалски голман. Био је познат по ексцентричном стилу игре јер је често ризиковао дриблајући пред својим голом. Због тога је добио надимак Лудак (шп. El Loco).
За А репрезентацију Колумбије одиграо је 68 утакмица и постигао 3 гола, јер је често изводио слободне ударце и пенале.
Каријера
[уреди | уреди извор]Рене Игита је највећи део своје клупске каријере играо у колумбијској екипи Атлетико Национал, где је у више наврата помогао тиму да освоји Колумбијску лигу, као и Копа Либертадорес и Копа Интерамерикана 1989. године.
Прво се повукао, али се вратио фудбалу 2007. године када је потписао за венецуелански клуб Гварос де Лара.[1] У јануару 2008. године, са 41 годином, потписао је за колумбијску екипу Депортиво Рионегро. У јуну 2008. године потписао је за колумбијску екипу Депортиво Переира и повукао се у јануару 2010.[2][3]
Стил игре
[уреди | уреди извор]Познат по изуму такозваног шкорпион ударца, који је извео у пријатељској утакмици против Енглеске, у септембру 1995, блокирајући ударац Џејмија Реднапа. Канал 4 је тај потез уврстио међу 100 најбољих спортских тренутака 2002. године.
На терену, Игита је био познат као један од најконтроверзнијих фудбалских голмана у историји[4], често непотребно ризикујући и дриблајући пред сопственим голом.[5] Један такав неуспели дриблинг је коштао Колумбију испадања са Светског првенства 1990. године, када му је камерунски нападач Роже Мила одузео лопту, те дао гол који је његову репрезентацију водио у четвртфинале.
Репрезентација
[уреди | уреди извор]За колумбијску репрезентацију је постигао три гола на 68 наступа. Медијску пажњу је привукао када је успешно извео шкорпион ударац у пријатељској утакмици против Енглеске на Вемблију 6. септембра 1995, иако је линијски судија већ означио да је био офсајд.[6] Канал 4 је тај потез рангирао на 94. место од 100 највећих спортских тренутака.[7] Био је познат по ексцентричном стилу игре и због таквих игара добио је надимак Лудак — Ел Локо.[8]
Играо је на Светском првенству 1990. године у Италији, Колумбија је стигла до осмине финала.
Игита је пријатељ са Дијегом Марадоном и играо је на његовом опроштајном мечу 2001. године.
Голови за репрезентацију
[уреди | уреди извор]Голови Игите у дресу са државним грбом.[9]
# | Датум | Место | Противник | Гол | Резултат | Такмичење |
---|---|---|---|---|---|---|
1. | 19. мај 1988. | Хелсинки | Финска | Пријатељска | ||
2. | 3. фебруар 1989. | Арменија | Перу | Копа Сентенарио де Арменија | ||
3. | 3. јул 1989. | Салвадор (Бразил) | Венецуела | Копа Америка |
Приватни живот
[уреди | уреди извор]Игита са својом супругом Магнолијом има троје деце: Андрес, Памела и Вилфред, као и ћерку Синди из претходног брака.
Дана 23. новембра 2004, Игита је био позитиван на допинг тесту на кокаин, док је играо за еквадорски клуб.[10]
У 2005. години учествовао је у ријалити емисији Ла Исла де лос фамосос ("Острво славе: пиратска авантура"), емисија слична Сурвивору.[11]
Трофеји
[уреди | уреди извор]Клуб
[уреди | уреди извор]- Атлетико насионал:
- Копа либертадорес: 1989; финале 1995.
- Копа Интерамерикана: 1990.
- Интерконтинентални куп: финале 1989.
- Прва лига Колумбије: 1991, 1994.
Репрезентација
[уреди | уреди извор]- Светско првенство у фудбалу 1990.: осмина финала.
- Копа Америка 1993: треће место.
- Копа Америка 1995: треће место.
Индивидуални
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Higuita returns to football[мртва веза]
- ^ „Tormann René Higuita geht nicht mehr auf Torjagd”. Kleinezeitung.at. 19. 1. 2010. Архивирано из оригинала 15. 05. 2013. г. Приступљено 30. 6. 2014.
- ^ Vickery, Tim. „The legacy of Rene Higuita”. Bbc.co.uk. Приступљено 30. 6. 2014.
- ^ „Top 10 Most Controversial Association Football Goalkeepers”. toptens.fun (на језику: енглески). 2023-04-14. Приступљено 2023-04-19.
- ^ Tim Vickery (10 February 2010). "The Legacy of Rene Higuita" Архивирано на сајту Wayback Machine (20. септембар 2014). BBC. Приступљено 11. 6. 2014.
- ^ The Mavericks: Rene Higuita - ESPN FC
- ^ 100 Greatest sporting moments – results Channel 4. Приступљено 28. 8. 2014.
- ^ „Colombia 'scorpion kick' keeper Higuita runs for mayor”. BBC News. 19. 11. 2011.
- ^ Ballesteros, Frank (12. 2. 2006). „José René Higuita - International Appearances”. The Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. Приступљено 7. 8. 2014.
- ^ Vickery, Tim (29. 11. 2004). „Two of the best”. BBC News. Приступљено 30. 6. 2014.
- ^ (језик: шпански) Inconforme René Higuita por cambio físico a que fue sometido Архивирано на сајту Wayback Machine (7. мај 2015) (El Universal)
- ^ „South American Team of the Year”. RSSSF. 16. 1. 2009. Приступљено 18. 5. 2017.
- ^ „Legends”. Golden Foot. Архивирано из оригинала 25. 9. 2015. г. Приступљено 23. 9. 2015.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Утакмице у репрезентацији на rsssf.com
- Рене Игита на сајту National Football Teams (језик: енглески)
- FIFA interview with René Higuita Архивирано на сајту Wayback Machine (26. август 2014)
- BBC SPORT Tim Vickery The legacy of Rene Higuita