Рио Негро (Амазон)

С Википедије, слободне енциклопедије
Рио Негро
Rio Negro sunset 1.jpg
Рио Негро
Negroamazonrivermap.png
Карта Амазоније, река Рио Негро је означена
Опште информације
Дужина2.250 km (1.400 mi)[1] km
Басен691.000 km2
Пр. проток28.400 m3/s (1.000.000 cu ft/s)[2] ​m3⁄s
Пловност700 km од ушћа
Водоток
ИзворГвајанске планине[3]
УшћеАмазон испод Манауса[2]
Географске карактеристике
Држава/е Колумбија,  Венецуела,  Бразил
ПритокеРио Бранко, Ваупес
Река на Викимедијиној остави

Рио Негро (шп. Río Negro, порт. Rio Negro — Црна река) река је на северу Јужне Америке дуга 2.253 km (са притоком Уаупес дужина јој је 2.400 km). Она је друга највећа притока Амазона.

Извире у југоисточном делу Гвајанских планина. Рио Негро даље тече ка југоистоку, пресецајући екватор, и улива се у Амазон узводно од града Манауса.

Црне воде[уреди | уреди извор]

Спајање вода реке Рио Негро и Амазона (воде Рио Негра су тамније - лево).

Због значајног присуства органских киселина које у реку доносе кише са песковитих трулишта, воде реке Рио Негро су црне боје и релативно провидне. У њима нема хранљивих састојака, развој ларви комараца ту није могућ, па стога око реке нема маларије. После уливања у Амазон, воде реке Амазон су приметно млечно браон боје у наредних четрдесетак километара. Рио Негро је највећа река у свету овог типа.[4]

Горњи ток[уреди | уреди извор]

Извор реке налази се у Колумбији у департману Гвајинија, где је ток познат под именом Гвајинија.[5] Тече у правцу североистока кроз резерват Пујнавај, где пролази поред неколико мањих насеља попут Брухаса, Санта Розе и Табаквена. Након отприлике 400 km река представља границу између Колумбије и Венецуеле.

Пролазећи поред колумбијски насеља Тонина и Маканал, Рио Негро скреће на југозапад. На даљем току протиче кроз венецулески град Мароа, а око 120 km низводно прима реку Касикијару, са десне стране. Касикијара формира бифуркацију повезујући басене река Амазон и Орионоко.

Средњи ток[уреди | уреди извор]

Река даље наставља источним правцем кроз венецуелски град Сан Карлос де Рио Негро, највеће насеље на тој реци и колумбијски Сан Фелипе. У овом делу тока река прима бројне притоке са обе стране, проширује се и формира броја речна острва, карактеристична за амазонски слив. Након 260 килоематара пограничног тока, Рио негро протиче крај Пиједра де Кокуја, прекамбријског монаднока на тромеђи Бразила, Колумбије и Венецуеле.

Након ушћа реке Мари, корито Рио Негра се шири на бројним местима. Код места Мисау Боа Виста улива се река Исана, а код Сан Жоакима, утиче највећа притока Рио Негра - Ваупес. Река одатле скреће према истоку, прима неколико мањих притока и протиче крај трговачког града Сао Габријел де Кашоејра. У речном кориту низводно од поменутог града јављају се бројни брзаци и слапови, одакле Рио негро постепено улази у доњи ток.

Доњи ток[уреди | уреди извор]

Јужно од Манауса, Рио Негро се улива у реку Амазон. Након ушћа реке Мари, корито Рио Негра се шири на бројним местима. За време кишне сезоне, река плави околно земљиште у ширини и до 30 km. Од априла до октобра, формирају се бројне лагуне са острвима и уским каналима, богате живим светом.

Близу места Карвоејро, улива се једна од већих притока - Рио Бранко. Одатле Рио Негро скреће ка југоистоку и њено корито се шири све до града Манауса. Јужно од Манауса, Рио Негро се улива у реку Амазон.

Анавилханас национални парк који обухвата 350.018 хектара представља јединицу конзервације која је у својој основи била еколошка станица створена 1981. и штити делове Анавилханас реке архипелага у овом делу реке.[6] Испод архипелага сусреће се са Солимоес реком како би оформила Амазон реку.

Историја[уреди | уреди извор]

Име реци дао је шпански истраживач Франсиско де Орелана, који ју је отркио 1541. године. Средином XVII века Језуити су се населили дуж њених обаламеђу бројна индијанска племена - Манау, Аруак и Трума. Након 1700. године долина реке Рио Негро била је стециште развоја ропства, а локално становништво озбиљно је десдетковано услед контакта са Европљанима и болестима које су са собом донели. Фауна

Флора и фауна[уреди | уреди извор]

Назив Рио Негро у преводу значи Црна река, што потиче од њене боје, сличне јаком чају. Тамна боја потиче од хумусне киселине као последица непотпуног распада фенола из биљака у пешчаном наносу. Река је добила тај назив јер из даљине изгледа црно.

Рио Негро има веома висок степен разноврсности живог света. Око 700 врста риба је пронађено у басену а процењено је да укупан фонд износи између 800 и 900, укључујући скоро 100 ендемичних и неколико неописаних врста. Бројне врсте су веома цењене код аквариста, нарочито краљевска неонка (Раracheirodon axelrodi).[7] Због бифуркације Касикијаре, многе рибе се могу наћи и у сливу Оринока и Амазона, али само поједине су прилагодљиве на једне и друге услове.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ziesler & Ardizzone 1979
  2. ^ а б Seyler, Patrick; Laurence Maurice-Bourgoin; Guyot, Jean Loup. „Hydrological Control on the Temporal Variability of Trace Element Concentration in the Amazon River and its Main Tributaries”. Geological Survey of Brazil (CPRM). Приступљено 24. 7. 2010. 
  3. ^ Tannenbaum, Frank (29. 8. 2012). „TEN KEYS LAT AMER”. Knopf Doubleday Publishing Group. Приступљено 9. 4. 2018 — преко Google Books. 
  4. ^ „Negro River”. Приступљено 13. 7. 2017. 
  5. ^ Penn 2001.
  6. ^ „PARNA de Anavilhanas Área protegida escolhida: Anavilhanas”. Приступљено 13. 7. 2017. 
  7. ^ Hales, J.; Petry, P. „Freshwater Ecoregions of the World”. Архивирано из оригинала на датум 01. 12. 2017. Приступљено 13. 7. 2017. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Penn, James R (2001). Rivers of the World: A Social, Geographical and Environmental Sourcebook. Santa Barbara: ABC Clio. 
  • Ziesler, R.; Ardizzone, G.D. (1979). „Amazon River System”. The Inland waters of Latin America. Food and Agriculture Organization of the United Nations. ISBN 978-92-5-000780-9. Архивирано из оригинала на датум 8. 11. 2014. 
  • Goulding, M., Carvalho, M. L., & Ferreira, E. J. G. Rio Negro, Rich Life in Poor Water : Amazonian Diversity and Foodchain Ecology as seen through Fish Communities. The Hague. SPB Academic Publishing.1988. ISBN 978-90-5103-016-7.
  • Saint-Paul, U., Berger, U., Zuanon, J., Villacorta Correa, M. A., García, M., Fabré, N. N., et al. (2000). "Fish communities in central Amazonian white- and blackwater floodplains," Environmental Biology of Fishes, 57(3), 235-250.
  • Sioli, H. (1955). "Beiträge zur regionalen Limnologie des Amazonasgebietes. III. Über einige Gewässer des oberen Rio Negro-Gebietes." Arch. Hydrobiol., 50(1), 1-32.
  • Wallace, A. R. (1853). A narrative of travels on the Amazon and Rio Negro, with an account of the native tribes, and observations on the climate, geology, and natural history of the Amazon Valley. London: Reeve.
  • Wright, R. História indígena e do indigenismo no Alto Rio Negro. São Paulo, Brazil: UNICAMP & Instituto Socioambiental. 2005. ISBN 978-85-7591-042-9..

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рио_Негро_(Амазон)&oldid=23588126”