Рио Негро (Амазон)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Рио Негро
Rio Negro sunset 1.jpg
Рио Негро
Negroamazonrivermap.png
Карта Амазоније, река Рио Негро је означена
Опште информације
Дужина2.250 km (1.400 mi)[1] km
Басен691.000 km2
Пр. проток28.400 m3/s (1.000.000 cu ft/s)[2] ​m3⁄s
Пловност700 км од ушћа
Водоток
ИзворГвајанске планине[3]
УшћеАмазон испод Манауса[2]
Географске карактеристике
Држава/е Колумбија,  Венецуела,  Бразил
ПритокеРио Бранко, Ваупес

Рио Негро (шп. Río Negro, порт. Rio Negro - Црна река) је река на северу Јужне Америке дуга 2253 km (са притоком Уаупес дужина јој је 2400 km). Она је друга највећа притока Амазона.

Извире у југоисточном делу Гвајанских планина. Рио Негро даље тече ка југоистоку, пресецајући екватор, и улива се у Амазон узводно од града Манауса.

Црне воде[уреди]

Спајање вода реке Рио Негро и Амазона (воде Рио Негра су тамније - лево).

Због значајног присуства органских киселина које у реку доносе кише са песковитих трулишта, воде реке Рио Негро су црне боје и релативно провидне. У њима нема хранљивих састојака, развој ларви комараца ту није могућ, па стога око реке нема маларије. После уливања у Амазон, воде реке Амазон су приметно млечно браон боје у наредних четрдесетак километара. Рио Негро је највећа река у свету овог типа[4].

Горњи ток[уреди]

Извор реке налази се у Колумбији у департману Гвајинија, где је ток познат под именом Гвајинија[5]. Тече у правцу североистока кроз резерват Пујнавај, где пролази поред неколико мањих насеља попут Брухаса, Санта Розе и Табаквена. Након отприлике 400 километара река представља границу између Колумбије и Венецуеле.

Пролазећи поред колумбијски насеља Тонина и Маканал, Рио Негро скреће на југозапад. На даљем току протиче кроз венецулески град Мароа, а око 120 километара низводно прима реку Касикијару, са десне стране. Касикијара формира бифуркацију повезујући басене река Амазон и Орионоко.

Средњи ток[уреди]

Река даље наставља источним правцем кроз венецуелски град Сан Карлос де Рио Негро, највеће насеље на тој реци и колумбијски Сан Фелипе. У овом делу тока река прима бројне притоке са обе стране, проширује се и формира броја речна острва, карактеристична за амазонски слив. Након 260 килоематара пограничног тока, Рио негро протиче крај Пиједра де Кокуја, прекамбријског монаднока на тромеђи Бразила, Колумбије и Венецуеле.

Након ушћа реке Мари, корито Рио Негра се шири на бројним местима. Код места Мисау Боа Виста улива се река Исана, а код Сан Жоакима, утиче највећа притока Рио Негра - Ваупес. Река одатле скреће према истоку, прима неколико мањих притока и протиче крај трговачког града Сао Габријел де Кашоејра. У речном кориту низводно од поменутог града јављају се бројни брзаци и слапови, одакле Рио негро постепено улази у доњи ток.

Доњи ток[уреди]

Јужно од Манауса, Рио Негро се улива у реку Амазон. Након ушћа реке Мари, корито Рио Негра се шири на бројним местима. За време кишне сезоне, река плави околно земљиште у ширини и до 30 километара. Од априла до октобра, формирају се бројне лагуне са острвима и уским каналима, богате живим светом.

Близу места Карвоејро, улива се једна од већих притока - Рио Бранко. Одатле Рио Негро скреће ка југоистоку и њено корито се шири све до града Манауса. Јужно од Манауса, Рио Негро се улива у реку Амазон.

Анавилханас национални парк који обухвата 350.018 хектара представља јединицу конзервације која је у својој основи била еколошка станица створена 1981. и штити делове Анавилханас реке архипелага у овом делу реке[6]. Испод архипелага сусреће се са Солимоес реком како би оформила Амазон реку.

Историја[уреди]

Име реци дао је шпански истраживач Франсиско де Орелана, који ју је отркио 1541. године. Средином XVII века Језуити су се населили дуж њених обаламеђу бројна индијанска племена - Манау, Аруак и Трума. Након 1700. године долина реке Рио Негро била је стециште развоја ропства, а локално становништво озбиљно је десдетковано услед контакта са Европљанима и болестима које су са собом донели. Фауна

Флора и фауна[уреди]

Назив Рио Негро у преводу значи Црна река, што потиче од њене боје, сличне јаком чају. Тамна боја потиче од хумусне киселине као последица непотпуног распада фенола из биљака у пешчаном наносу. Река је добила тај назив јер из даљине изгледа црно.

Рио Негро има веома висок степен разноврсности живог света. Око 700 врста риба је пронађено у басену а процењено је да укупан фонд износи између 800 и 900, укључујући скоро 100 ендемичних и неколико неописаних врста. Бројне врсте су веома цењене код аквариста, нарочито краљевска неонка (Раracheirodon axelrodi)[7]. Због бифуркације Касикијаре, многе рибе се могу наћи и у сливу Оринока и Амазона, али само поједине су прилагодљиве на једне и друге услове.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Ziesler & Ardizzone 1979
  2. ↑ 2,0 2,1 Seyler, Patrick; Laurence Maurice-Bourgoin; Guyot, Jean Loup. „Hydrological Control on the Temporal Variability of Trace Element Concentration in the Amazon River and its Main Tributaries”. Geological Survey of Brazil (CPRM). Приступљено 24. 7. 2010. 
  3. ^ Tannenbaum, Frank (29. 8. 2012). „TEN KEYS LAT AMER”. Knopf Doubleday Publishing Group. Приступљено 9. 4. 2018 — преко Google Books. 
  4. ^ „Negro River”. Приступљено 13. 7. 2017. 
  5. ^ Penn 2001.
  6. ^ „PARNA de Anavilhanas Área protegida escolhida: Anavilhanas”. Приступљено 13. 7. 2017. 
  7. ^ Hales, J.; Petry, P. „Freshwater Ecoregions of the World”. Приступљено 13. 7. 2017. 

Литература[уреди]

  • Penn, James R (2001). Rivers of the World: A Social, Geographical and Environmental Sourcebook. Santa Barbara: ABC Clio. 
  • Ziesler, R.; Ardizzone, G.D. (1979). „Amazon River System”. The Inland waters of Latin America. Food and Agriculture Organization of the United Nations. ISBN 978-92-5-000780-9. Архивирано из оригинала на датум 8. 11. 2014. 
  • Goulding, M., Carvalho, M. L., & Ferreira, E. J. G. Rio Negro, Rich Life in Poor Water : Amazonian Diversity and Foodchain Ecology as seen through Fish Communities. The Hague: SPB Academic Publishing. 1988. ISBN 978-90-5103-016-7.
  • Saint-Paul, U., Berger, U., Zuanon, J., Villacorta Correa, M. A., García, M., Fabré, N. N., et al. (2000). "Fish communities in central Amazonian white- and blackwater floodplains," Environmental Biology of Fishes, 57(3), 235-250.
  • Sioli, H. (1955). "Beiträge zur regionalen Limnologie des Amazonasgebietes. III. Über einige Gewässer des oberen Rio Negro-Gebietes." Arch. Hydrobiol., 50(1), 1-32.
  • Wallace, A. R. (1853). A narrative of travels on the Amazon and Rio Negro, with an account of the native tribes, and observations on the climate, geology, and natural history of the Amazon Valley. London: Reeve.
  • Wright, R. História indígena e do indigenismo no Alto Rio Negro. São Paulo, Brazil: UNICAMP & Instituto Socioambiental. 2005. ISBN 978-85-7591-042-9..

Спољашње везе[уреди]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рио_Негро_(Амазон)&oldid=21326120”