Ријечка нахија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Стара Црна Гора и њена племена.

Ријечка нахија је била једна од нахија Црне Горе.

Границе[уреди]

Ријечка нахија се налази југоисточно од Катунске, а граничи се : са сјевера Љешанском нахијом, са истока Љешанском и Зетском и унеколико Скадарским Блатом, са југа Црмничком, са запада Катунском и нешто мало Боком которском.

Племена[уреди]

Ријечку нахију настањују припадници четири племена: Цеклин са Цеклинском Жупом и Косијерима, Добрско Село са Добрском Жупом, Љуботињ и Грађани.

Планине[уреди]

У овој нахији нема планина, а највећа су брда: Цеклинштак, Костадин, Бобија, Добрштак, Вирањ, Дебељак и Вртијељка, на којој је била битка 1690. године у доба, када су Црном Гором владали митрополити из разнијех племена.

Равнице[уреди]

У овој нахији налази се Ријечка равница на сјеверној страни Скадарскога блата.

Воде[уреди]

Кроз ову нахију теку ријеке: Ријека Црнојевића, која извире из Ободске пећине, а увире у Скадарско језеро. На овој ријеци су се налазили фабрика оружја и ободски млинови. По њој су пловили у доба Књажевине Црне Горе и мали параброди Мала Морача и Каратуна. Ријечкој нахији припада и сјеверни дио Скадарског Језера.

Путеви[уреди]

Ову нахију је спајао са Катунском колски пут од Цетиња до Ријеке, а са Зетском од Ријеке до Подгорице преко Љешанске нахије. Коњанички пут се пружао у правцу Данилова Града. Водом се могло пловити по Ријеци Црнојевића и по Скадарском Језеру до Вира, Скадра и Плавнице.

Поднебље[уреди]

У овој је нахији поднебље угодно. У њој успијевају добро сви домаћи усјеви и сваковрсно воће: смоква, мурва, лоза, шипак и друга. Горе су обрасле: дубом, јасеном, рујевином, зановети и другијем дрвећем. Домаће животиње има мало, усљед тога што немају гдје пасти, а од дивљачи има највише: зечева, лисица и куница.

Позната мјеста[уреди]

Једина варош у овој нахији је била Ријека, која се налази под брдом Костадином с лијеве стране ријеке Црнојевића, а има око 500 становника. Љети је у њој велика врућина, а зими је доста топло. Овдје је Књаз подигао зимски дворац Љесковац. На Ријеци постоји окружни суд, управа вароши, општина, телеграф и пошта. У близини на супрот вароши Ријеке, на десној обали ријеке Црнојевића, уздиже се брдашце Обод, на коме је некадашњи владар Црне Горе Иван Црнојевић сазидао био град 1482. године. Овдје је данас основна школа и црква. Град Обод још је с тога знатан, што је ту била прва српско-словенска књига штампана 1493. год. Царев лаз, који се налази између Љешанске и Ријечке нахије, гдје је владика Данило са малом војском побиједио шездесет хиљада Турака, од којих је било око двадесет хиљада мртвијех на бојишту. Жабљак, знатан је што је био негда престоница Зете. Њега је сазидао Стефан Црнојевић. Данас је тврђава. Око њега је племе Цеклин и Љуботињ много крви пролило. Добрско село знатно је због тога, што је у њему манастир, у коме је владика Данило учио школу и постао владар Црне Горе. Овај је манастир из доба, кад су Црном Гором управљали владике из разнијех племена. У њему је још тада живио владика Сава Очинић. За Костадином, на Мрацељу и Метеризима биле су жестоке и крваве битке 1862. године са Турцима. Острво Врањина, у Скадарскоме Блату, знатно је, што је на њему био из старога доба манастир, у којему је била митрополија зетска, док је још Зета била држава. На ново га је подигао Књаз Никола I. Острво Ком у Скадарском Блату, на њему је гроб Стевана Црнојевића, некадашњег владара Зете. Острво Лесандро у Скадарскоме Блату са тврђавом.

Око овијех острова у Скадарскоме језеру племе Цеклин много је крви пролило, због чега су и чувени као први јунаци на води. На Скадарском Блату чувени су риболови: Каруч, Плоча, Базагур, Рањ, Ђурово и Калуђерово Око. На Каручу је била битка 1862. год.

Становништво[уреди]

У овој се нахији народ занима, осим земљорадњом и сточарством, риболовом и трговином. Из исте нахије извози се на продају разна риба, а највише суха укљева и руј. Народ је здрав, носи се и држи врло чисто, а и домаће уређење боље им је, него по другијем нахијама.

Литература[уреди]

  • ЗЕМЉОПИС КЊАЖЕВИНЕ ЦРНЕ ГОРЕ - Ђуро Поповић и Јован Рогановић, Цетиње 1895
  • Микавица, Дејан; Васин, Горан; Нинковић, Ненад (2013). Историја Срба у Црној Гори 1496-1918. Нови Сад: Прометеј. 
  • Микавица, Дејан; Васин, Горан; Нинковић, Ненад (2017). Срби у Црној Гори 1496-1918. Никшић: Институт за српску културу. 

Спољашње везе[уреди]