Стефан Црнојевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Стефан Црнојевић
Coat of arms of the house of Crnojevic.svg
Стефан Црнојевић
Место рођења Зета
Црна Гора
Датум смрти 1465.
Место смрти Зета
Црна Гора

Стефан (Стефаница) Црнојевић (владао 1451—1465.) је отац и први велики представник Црнојевића. Они су играли велику улогу у Зети од половине XV до прве половине XVI века.

Живот Стефана Црнојевића[уреди]

Најранији посједи породице Црнојевић.
Ратом у Зети, уз савезништво Стефанице Црнојевића, босанском војводству С. В. Косаче је припојена Горња Зета и освојен град Бар у Доњој Зети.
Покушај освајања Бара: 1. Алтоман и 2. Стефаница Црнојевић (војводе Ђурађа Бранковића); 3. Паштовићи (већина) на страни српског деспота Ђурађа; 4. Плаћена ратничка дружина Мркојевићи (највише су допринјели побједи Млечана, средином јула 1448.); 5. Млетачка територија..

У периоду распада српске државе, тј. Деспотовине под влашћу деспота Ђурђа Бранковића, гранична област Зете се нашла на путу интереса деспота, Херцеговачког владара херцег Стефана, Млетачке републике и Турске. У тим превирањима истакла се породица Црнојевића - Стефан (Стефаница) са своја три брата.

Војвода Стефан[уреди]

Од 1440. године почео се видно истицати војвода Стефан Црнојевић, који је извесно време колебао између херцега Стефана, деспота Ђурђа и Млетака, али је прешао на Млетачку страну. Он је с успехом ратовао против војске деспота Ђурђа и знатно допринео, да се учврсти млетачка власт у приморју. Војска коју је водио Стеван у неколико наврата је поразила деспотову војску, што је резултовало проширивањем територије коју су контролисали Црнојевићи.

Побуњени Грбаљ[уреди]

У том периоду, због побуњеног Грбља, Котор је био у тешком положају и тражио је од Венеције да утиче на Стевана да пређе на њихову страну.

Женидба[уреди]

Његова жена Марија је била сестра Скендербегова, по коме је добио име први Иванов син Ђурађ.

Преговори са Млецима[уреди]

Пристајући на преговоре са Венецијом у породици Црнојевића избили су озбиљни сукоби међу браћом, који су се завршили тако што је Стефан из преговора потпуно одстранио своју браћу и њихове потомке. Склапањем уговора са Млецима 1451. године Стеван је постао врховни војвода господар Зете коме су Млечани годишње плаћали 500 дуката, а у знак признавања млетачке врховне власти Стеван је био обавезан два месеца годишње ратује за Млетачку републику. Млеци су га 1452. именовали за свог капетана и војводу горње Зете и обезбедили га читавим низом прихода. Територије које је контрописао Стеван граничиле су се са територијама херцег Стефана Вукчића Косаче.

Иван као талац[уреди]

Да би Стефаница изразио поштовање према локално моћном хегцег Стефану, а према средњовековном начину понашања, био је приморан да свог сина Ивана да као талаца. Ово Иваново заточеништво код херцег Стефана трајало је око десет година, а пуштен је после инсистирања Венеције код Херцега на заслугама Стефана Црнојевића у борбама против Деспотове војске.

Породица[уреди]

Претходник:
Ђурађ Ђурашевић Црнојевић

Стефан Црнојевић
(браћа)
Ђурашин Црнојевић
Којчин Црнојевић
и Непознати брат

Наследници:
Иван Црнојевић
Ђурађ Црнојевић

Смрт Стефанова[уреди]

После смрти Стефана 1465. године господар Зете постаје његов син Иван, који је још познат под именом Иванбег

Најранији посједи фамилије Црнојевић

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Ћоровић, Владимир (1997). Историја српског народа. 
  • Редакција за историју Црне Горе, Историја Црне Горе,(Књига 2, том 2), Титоград, 1970.
  • Редакција за историју Црне Горе, Историја Црне Горе,(Књига 3, том 1), Титоград, 1975.
  • Историја Српског народа, књига II, Доба борбе за очување и обнову државе (1371—1537), Српска књижевна задруга, Београд 1982.
  • Родословне таблице и грбови српских династија и властеле, Београд 1991.
  • Ердељановић Ј., Стара Црна Гора, Славољубље, Београд 1978.
  • Црна Гора, Књижевне новине, Београд 1976.
  • Станојевић с., Народна енциклопедија, књига IV, 1929.