Рус (хороним)
.svg)
У функцији обласних назива (хоронима), термини Рус (струс. рѹсь; рус. Русь) и руска земља (струс. рѹсьскаѧ зємлѧ; рус. русская земля) означавају историјску област у источној Европи, која обухвата просторе средњовековне Кијевске Русије и њених држава наследница. Иако хороним (обласни назив) Рус потиче од етнонима, односно назива за народ Рус, у науци постоје различита мишљења о пореклу и раном развоју тих појмова у периоду до 9. века, док извори из периода Кијевске Русије сведоче да се хороним Рус употребљавао у истом значењу као и тадашњи егзонимски (страни), првенствено грчки и латински називи за Русију (грч. Ῥωσία; лат. Rusia, Russia, Ruscia).[1][2]
Поделом Кијевске Русије на удеоне кнежевине, хороним Рус је уз додавање придевских одредница добио и разна регионална значења, те су тако настали обласни називи: Бела Рус (Бела Русија), Велика Рус (Велика Русија), Мала Рус (Мала Русија), Црвена Рус (Црвена Русија) и други.[3][4][5][6][7]
Иако у језичком и историјском контексту имају истоветно значење, појмови Рус и Русија се у руској терминологији формално разликују због специфичне словне промене која је наступила тек у периоду од 16. до 18. века, када је руска држава под утицајем грчког облика Росија (са кореном рос-) наустила изворни облик назива за државу (са кореном рус-), услед чега је назив за Русију, односно тадашње Руско царство (рус. Русское царство) промењен у „Росија” (рус. Россия), односно "Росијска империја" (рус. Российская империя). Та промена, која се у делу руске научне јавности сматра вештачком и наметнутом, остала је стицајем историјских околности на снази до данас.
Пошто су у српском језику називи за Русију очувани у својим изворним облицима (са кореном рус-), за разликовањем између хорронисмких појмова Рус и Русија не постоји потреба у српском говорном језику, већ се то чини првенствено у стручној и осталој литератури, приликом указивања на проблеме који оптерћују руску историјску и политичку терминологију.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Греков 2006.
- ^ Вернадски 2013.
- ^ Соловьев 1947, стр. 24—38.
- ^ Soloviev 1959, стр. 1—33.
- ^ Исаевич 1969, стр. 135—138.
- ^ Байцар 2018, стр. 15–26.
- ^ Juchnowski, Sielezin & Maj 2018.
Литература
[уреди | уреди извор]- Байцар, Андрій; Байцар, Ірина (2018). „Назви Русь, Червона Русь на картах Європи XIV–XVIII ст.”. Вісник Львівського університету: Серія географічна. 52: 15—26.
- Вернадский, Георгий В. (2012). Золотой век Киевской Руси. Москва: Алгоритм. Архивирано из оригинала 17. 12. 2025. г. Приступљено 17. 12. 2025.
- Вернадски, Георгије В. (2013). Кијевска Русија. Београд: Утопија.
- Греков, Борис Д. (2006). Кијевска Русија. Београд: Златоусти.
- Исаевич, Ярослав Д. (1969). „О происхождении названий Червен, Червенские города, Червонная Русь”. Доклады и сообщения Львовского отдела Географического общества УССР за 1966 гoд: 135—138.
- Juchnowski, Jerzy; Sielezin, Jan R.; Maj, Ewa (2018). The Image of «White» and «Red» Russia in the Polish Political Thought of the 19th and 20th Century. Berlin: Peter Lang.
- Соловьев, Александр В. (1947). „Великая, Малая и Белая Русь” (PDF). Вопросы истории. 7 (1): 24—38. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 08. 2021. г. Приступљено 17. 12. 2025.
- Soloviev, Alexandre V. (1959). „Weiß-, Schwarz- und Rotreußen: Versuch einer historisch-politischen Analyse”. Jahrbücher für Geschichte Osteuropas. 7 (1): 1—33.
- Шахматов, Алексей А. (1938). Обозрение русских летописных сводов XIV-XVI вв (PDF). Москва: Академия наук СССР. Архивирано из оригинала 21. 11. 2021. г. Приступљено 17. 12. 2025.
