СУ-100

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
СУ-100

СУ-100 у музеју Великог отаџбинског рата у  Кијеву
СУ-100 у музеју Великог отаџбинског рата у Кијеву

Основне карактеристике
Земља порекла  СССР
Намена ловац тенкова
Почетак производње 1944
Уведен у употребу 1944
Повучен из употребе 1970-их (осим у Вијетнаму и Северној Кореји
Први корисник  СССР
Број примерака 2335+
Брзина на путу 48 km/h
Досег 320 km
Димензије и маса
Дужина 9.45 m m
Ширина 3.00 m m
Висина 2.25 m m
Тежина 31.6 тона t
Опрема
Главно наоружање 100 mm топ Д-10С
Оклоп предњи 75 mm , по страни 45 mm , кров (горњи део) 20 mm mm
Мотор В-2 12-цилиндарски дизел
Посада
Посада 4

СУ-100 је совјетски ловац тенкова коришћен искључиво у последњој години Другог светског рата тј. 1944. и 1945. години. После рата је извожен у друге савезничке земље Совјетског Савеза.

Прва борбена употреба СУ-100 је одржана у јануару 1945. године, а касније СУ-100 се користи у великом броју операција у Великом отаџбинском рату и Совјетско-јапанском рату, али генерално оперативна употреба је ограничена. После рата, СУ-100 је унапређен и неколико пута током неколико деценија је остао у служби и совјетске армије. СУ-100 се такође испоручује са савезницима Совјетског Савеза ангажованих у низу послератних локалних сукоба, укључујући најактивније - у арапско-израелским ратовима. До краја 20. века, СУ-100 је уклоњен из службе у већини земаља је користите, али, ипак, код неких као нпр. у Вијетнаму и Северној Кореји до 2007, још увек је био у служби.

Развој[уреди]

Прва генерација ловца тенкова СУ био је ловац тенкова СУ-85. Био је направљен на шасији тенка Т-34 и СУ-122, а кренуо је да се производњи 1943. године. Имао је топ Д-5С калибра 85 mm, који је дозвољавао СУ-85 да оштети или уништи непријатељски тенк на раздаљини већој од једног километра, док је на малој раздаљини могао лако да пробије предњи оклоп тешких тенкова. Међутим, у првим месецима, СУ-85 се није добро показао у борби са непријатељским тенком Тигар и Пантер, који су имали знатну предност у заштити (оклопу) и брзини пуњења, као и ефикасне радио системе који су им омогућавали да пуцају са велике даљине.

Дана 29. августа 1943, наређено је да се крене са бржим прављењем ефикаснијих ловца тенкова. По наређењу које је извршено средином октобра, у Уралмаш заводу је био велики број СУ-а базираних на тенку Т-34 и било је планирано да 122 mm Д-25 топ буде постављен на СУ-85. Каснија истраживања овог пројекта су показала да би после тих промена тежина тенка била увећана за 2,5 тоне и да би се смањио број граната у СУ-85 као и да би пала брзина пуњења због тежине гранате. Највећи проблем овог пројекта је било да уколико се се 122 mm Д-25 топ или 152 mm Д-15 хаубица постави на СУ-85, тенковске гусенице не би издржале и дошло би до смањене брзине тј. смањене мобилности тенка, тако да су ти топови одређени да се монтирају на тешке тенкове и самоходне топове. Совјетски инжењери дошли су до идеје да повећају масу и оклоп тенка и да му поставе један од та два тежа топа и тај се прототип називао СУ-А-15.

Прототипа[уреди]

Почетком новембру 1943, Уралмаш завод и Техуправилнием ИЕЦ-ови прорачуни су показивали да је најефектније да се калибар топа промени у 100-107 mm.

У покушају да крену са производњом ловца тенкова са топом од 107 mm, као топ тенка М-60, чија је производња била отказана 1941. године, одлучено је да се конструишу нови тенкови и самоходни топови базирани са балистичким топом Б-34, који је 11. новембра издао одговарајући редослед од ИЕЦ-а.

Производња[уреди]

'Производња СУ-100 по месецима
Година / месец 1944 1945 1946 Укупно
9 10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3
број СУ-100 по месецима 40 90 150 220 210 215 211 214 210 210 200 200 165 160 140 150 50 100 102 3037

Литература[уреди]

  • Zaloga, Steven J. (1984). Soviet Tanks and Combat Vehicles of World War Two. London: Arms and Armour Press. ISBN 978-0-85368-606-4.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)

Спољашње везе[уреди]