СУ-122

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
СУ-122

СУ-122 самоходна хаубица.[1]
СУ-122 самоходна хаубица.[1]

Основне карактеристике
Земља порекла СССР
Намена самоходна артиљерија
Почетак производње 1942.
Број примерака 636[1]
Брзина на путу 55 km/h
Димензије и маса
Дужина 6.95 m
Ширина 3 m
Висина 2.32 m
Тежина 30.9 t
Опрема
Главно наоружање хаубица од 122 mm
Споредно наоружање нема
Оклоп 45 mm
Снага (КС) 500 КС
Посада
Посада 5

СУ-122 је совјетско самоходно артиљеријско оруђе из Другог светског рата.

Историја[уреди]

У пролеће 1942. конструисан је јуришни топ са хаубицом М-30 од 122 mm на шасији тенка Т-34. Производња је започела у децембру 1942 и укупно је направљено 636 возила.[1]

Карактеристике[уреди]

СУ-122 се састојао од шасије Т-34 на којој је подигнут фиксиран заклон у који је убачена хаубица М-30 калибра 122 mm. Оруђе је имало елевацију од -3 до +26 степени и бочну покретљивост од 10 степени на обе стране. Петочлана посада састојала се од возача и нишанџије (иза њега) на левој страни, командира на десној, и два пуниоца позади. Возило је имало 40 метака за хаубицу, а није било споредног оружја (митраљеза).[1]

У борби[уреди]

СУ-122 био је популаран у служби, али је појава немачког тенка Тигар довела до потребе за специјализованим против-тенковским возилима, што СУ-122 и СУ-76 нису могли да испуне. Већ у мају 1943. почело је наоружавање СУ-122 са ПТ топом од 85 mm и тако је настало ново возило - СУ-85.[1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Ness (2002). стр. 168.

Литература[уреди]

  • Ness, Leland (2002). Jane's-World War II Tanks And Fighting Vehicles-The Complete Guide. London: HarperCollinsPublishers. стр. 168. ISBN 978-000711228-9.