Сапа
Сапа (лат. Sapa, алб. Sapë) је некадашњи средњовјековни утврђени град, који се налазио источно од Скадра, код савременог села Неншат (алб. Nënshat) у општини Дањски Брод (алб. Vau i Dejës), на тлу данашње сјеверне Албаније.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Постојање тврђаве Сапа, која се налазила у близини важног пута између Скадра и Љеша, посвједочено је од 13. вијека. Српска краљица Јелена (ум. 1314) је 1291. године, за вријеме своје управе у српском приморју, постигла договор са римским папом Николом IV (1288-1292) да се у Сапи установи нова бискупија, под јурисдикцијом Барске надбискупије. До краја 15. вијека, читава област је потпала под власт Османског царства, након чега је Сапа постепено пропадала, тако да су до данас сачувани само скромни остаци старе тврђаве.[2]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Антоновић 2003, стр. 65.
- ^ Brunga 2018, стр. 58-72.
Литература[уреди | уреди извор]
- Антоновић, Милош (2003). Град и жупа у Зетском приморју и северној Албанији у XIV и XV веку. Београд: Историјски институт.
- Божић, Иван (1979). Немирно Поморје XV века. Београд: Српска књижевна задруга.
- Божић, Иван (1982). „Распад млетачког система у Приморју”. Историја српског народа. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 403—413.
- Brunga, Liza (2018). „The Medieval Churches in the Diocesan Centre of the Sape”. Anglisticum Journal. 7 (8): 58—72.
- Elsie, Robert (2001). A Dictionary of Albanian Religion, Mythology and Folk Culture. London: Hurst & Company.
- Мишић, Синиша, ур. (2010). Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља: Према писаним изворима. Београд: Завод за уџбенике.
- Спремић, Момчило (1982). „Припајање Зете Деспотовини и ширење млетачке власти у Приморју”. Историја српског народа. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 195—204.
- Шкриванић, Гавро А. (1957). „Област средњовековног Пилота у XIV ст.”. Историски часопис. 7: 323—332.