Љеш

Љеш Lesh
Љеш
Грб
Административни подаци
Држава	Албанија
Становништво
— (2001)	14 495
Географске карактеристике
Координате	41°47′01″ СГШ; 19°38′37″ ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина	82 м
Љеш Љеш на мапи Албаније
Остали подаци
Поштански број	4501-4502
Позивни број	215
Регистарска ознака	LE

Љеш (алб. Lesh, Lezha или Lezhë, лат. Allexio, итал. Alessio) је град у сјеверозападној Албанији са око 20.000 становника.

Налази се на лијевој обали Дрима око 9 километара од ушћа Дрима у Јадранско море. Подручје је тешко проходно, мочварно и слабо насељено. Љеш је значајна раскрсница аутомобилских путева за Драч, Тирану, Скадар и Свети Јован (Шенђин). Од Љеша је Дрим низводно плован за мање бродове, а на обали мора је лука Свети Јован.

Град је основао Дионизије из Сиракузе 385. године п. н. е, и тад је зван Лис (лат. Lissus).

Иван Јастребов је записао да је Љеш један од најстаријих градова. Константин Порфирогенит га назова Елисос. Био је једна од пријестоница илирског краља Генција. Након њега, 168. године прије Христа, био је римски град, а затим је припадао ромејским царевима, па српскимкраљевина, а након њих и Балшићима и Млечанима од 136. године. Затим припада Турцима од 1487. године. Град нје на обали Дрима, а тврђава је над градом на врху Меркинске планине која се уздиже изнад града. Градић је тада био прљав а тврђава је била у рушевном стању. Изнад тврђаве на брду видјеле су се рушевине цркве Св. Николе. Наводно је ту био покопан Скендербег, док је по другој верзији покопан у цркву Св. Николе, бившој катедралној цркви у Љешу. Она је претворена у џамију, као и друга црква, Св. Ђорђа.

У Првом балканском рату, Љеш 18. новембра 1912. заузимају дијелови српске Дринске II дивизије и Шумадијско-албанског одреда. Преко Љеша зими 1915.-1916. прелази већи дио српске војске при повлачењу на југ из Србије, током Првог свјетског рата.

Види још

• Албанска голгота
• Солунски фронт

Литература

• Војна енциклопедија, Београд, 1973., књига пета, pp. 163.
• Спремић, Момчило (1982). „Припајање Зете Деспотовини и ширење млетачке власти у Приморју”. Историја српског народа. књ. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 195—204.