Дањ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Скадар, Дањ и околна места у средњем вијеку.

Дањ је некадашње средњовековно утврђење[1] (у подручју Скадра), кроз које су пролазили каравански путеви.

Назив[уреди]

Деја Селитит значи селитски сео тј. граница. Из тога се види да је и Дањ, Дејес, Деја, Douane... изведено од ријечи која је означавала границу. Иван Јастребов пише да га ријеч Деја у Деја Селитит подсјећа на ријеч дио-део, деја, дјелитба. На врху планине је пролазила граница селитска са Орошем. У Мату је такођер наишао на Деју. [2]

Повест[уреди]

Кроз место је пролазио пут из Љеша. Српски краљеви су ту радо боравили због благе климе. Балшићи су у Дању имали царинарницу. Ту је за Дубровчане почињала Славонија тј. Србија.[3] Иван Јастребов пише да цар Душан, док је живео у Скадру, није имао посебних палата, али његова летња резиденција коју му је отац једном развалио као казну за његово слободоумно понашање према оцу није се одликовало нарочитим сјајем. Та резиденција је била на обали реке Дрима између Дања и села Бушата, код месташцета које се звало Космач. Ту су касније биле и бушатлијске паше, а резиденција је изграђена од облутака из реке Дрима.[4] У Задрими се налазио град Дањ у којем је била тврђава због које је Скендербег ратовао против Млечана. Дањ је по венецијанском документу (мировни уговор Венеције и Леке Дукађина) улазио у састав Дукађина. За вријеме рата Ђорђа Кастриота са Турцима, Захарија, који је називан и Луком, а од неких и Леком Захаријем, имао је у Дању своју кнежевску резиденцију. Након његовог убиства мајка Божа је предала Дањ Млечанима 1446. године. [5]

Дањ је била граница (и у доба Јастребова) Задриме, Зете и Дукађина. Служило је као тачка састајања свих каравана који иду за Стару Србију и даље. Идући из приморја у унутрашњост Старе Србије преко Дукађина неизоставно се морало проћи кроз Дањ. Дрим се мало ниже од Дања рачва на два рукавца - један тече у море, заобилазећи Задриму, ка Љешу (Алесији). Ту се вршио прелаз преко Дрима на чамцима који су се звали трабакуља. Тај прелаз се звао вауденес (прелаз код Дања). Село Дањ је у доба Јастребова на левој страни Дрима, у подножју планине на којој је била подигнута цитадела. Село је имало 40 кућа са хановима за путнике. Дањ је био познат још од римских времена под називом Dagnum, каравани који су ишли из Бара, Улциња, Драча и Љеша нису могли мимоићи Дањ. У доба српске владавине звао се Дањ, а касније, у доба Млечана звао се Dagno. У Даничићевом речнику стоји да је ту тврђаву Стефан Немања поново освојио од Грка. У време српке владавине ту је била царина. Између Балшића и Дубровчана била је потписана нарочита конвенција ниже широкога Брода у Љешу 17. јануара 1368. године у погледу царине на Дани [6] тј. дозволили су им да пролазе кроз Дањ без плаћања царинске таксе. Цитадела је изграђена након римске владавине јер је на планини (Римљани нису градили утврђења на планинама, као Ромеји-Византинци, него на равницама). По паду српске власти због Дања је било доста сукоба. Њиме је управљао феудални кнез Лека Захаријевић (Leko Zacharii Dagni dominus) у другој половини 15. ст. Године 1455. био је убијен руком Николаја Дукађина. Код Дања је Скендербег опседао Млечане и надвалдао млетачког губерантора Скадра. Цитадела на јужној падини брда је била пространа. Није ништа сачувано, нити какав натпис или друга старина. У подножју Маркове планине (Мали Маркут), на којој је цитадела, у доба Јастребова је постојала црква са гробљем поред ње. Била је посвећена Св. Јовану, а подигнута је у доба српске владавине. Није посебно велика, а зидови су имали православни живопис. Обновљена је 1862. године, како је написано на натпису у камену изнад црквених врата. [7] Један од прелаза на Дриму које помиње Јатребов је и Вау-и-Вердес (прелаз код села Верда Вауидејнес код старе цитаделе Dagno. [8]

При продирању Турака у те крајеве, у априлу 1442. на молбу дањског кнеза Леке (Александара) Захаријевића, Венеција му је одобрила да се сакрије на њеној територији. [9]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Цвијић, Јован (1912). „Излазак Србије на Јадранско море”. Гласник Српског географског друштва. I (2): 199. 
  2. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 376., 379. Београд: Службени гласник. 
  3. ^ Ћосовић, Мирослав (2016). Никола Тесла се изјашњавао као Црногорац, стр. 156. Подгорица. 
  4. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 124., 125. Београд: Службени гласник. 
  5. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 124., 125., 351., 353. Београд: Службени гласник. 
  6. ^ Миклошич, Франц (1858). Monumenta Serbica Spectantia Historiam Serbiae, Bosniae, Ragusii, 17.1.1368, ниже Широкога Брода у Љешу, pp. 177. Беч. 
  7. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 391. - 393. Београд: Службени гласник. 
  8. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 401. Београд: Службени гласник. 
  9. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 497. Београд: Службени гласник. 

Литература[уреди]