Сапуњача

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Сапуњача
Saponaria-officinalis-flower.jpg
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Подред:
Породица:
Род:
Врста:
S. officinalis
Биномијално име
Saponaria officinalis
Saponaria officinalis

Сапуњача (Saponaria officinalis L.) је зељаста лековита биљка из фамилије каранфила. Научни назив ове биљке потиче од латинске речи за сапун sapo (Saponariа) а епитет officinalis упућује на њена лековита својства

Опис биљке[уреди]

Вишегодишња зељаста биљка са дебелим ваљкастим ризомом. Стабљика висока 30-90 цм, усправна, у горњој половини граната обично без длака. Листови наспрамно распоредени, издужено јајасти, зашиљени са кратким дршкама. Обод лиске је цео. Цветови крупни, мирисни, сакупљени у цвасти дихазијуме, које све заједно на једном изданку граде метлицу. Чашица цилиндрична са 5 зубаца, светлозелена. Круничних листића 5, много дужих од чашице, слободни, бели или светлоружичасти. Прашника 10. тучак са дугуљастим плодником са два кончаста стубића. Плод је чахура са 4 или 5 зубаца. Семена много, ситна. Цвета VI-IX.

У ботаничкој башти у Прагу

Распрострањење[уреди]

Самоникло расте широм Евопре и Азије до Сибира. Гаји се као украсна и лековита врста.

Станиште[уреди]

Расте на влажним местима, поред путева, јарака, река, у врбацима

Употреба[уреди]

Користи се корен (Saponariae radix). Ризом са корењем се вади у рано пролеће или у јесен. Осушени корен се употребљава код прехлада, кашља, за избацивање слузи. Корен сапуњаче је и благ диуретик. Најчешће се примењује у облику чаја, одвара или прашка.

Литература[уреди]

  • Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.

Спољашње везе[уреди]