Сарти

Сарти
Σάρτη
Сарти; Σάρτη
	Сарти
Административни подаци
Држава	Грчка
Периферија	Средишња Македонија
Округ	Халкидики
Општина	Ситонија
Становништво
Становништво	‍
— 2011..	1.156
— густина	21,65 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	40° 05′ 21″ С; 23° 58′ 39″ И / 40.0893° С; 23.9774° И
Временска зона	UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Апс. висина	0 m
Површина	53,384 km2
	Сарти Сарти на карти Грчке

Сарти (грч. Σάρτη [Sárti]) је село (летовалиште) у Грчкој на „прсту“ Ситонија на полуострву Халкидики. Налази се 140 километара југоисточно од Солуна и има поглед на Атос. Сарти чине 4-5 улица и много малих попречних улица.^[1]

Сарти је некада био део општине Торони, али је 2011. године припојена општини Ситонија која сада обухвата целу територију Ситоније.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Сарти је подељен на Стари Сарти, Нови Сарти и Сарти бич (Sarti beach). Плажа у Сартију је пешчана, дугачка око 3 километра и доста широка. Плажа гледа на Свету Гору. Стари део Сартија има мало крупнији песак, а када се крене ка новом делу он постаје ситнији.^[1]

Историјат[уреди | уреди извор]

По легенди Сарти је основан у VIII веку пре нове ере, а добио је име по свом краљу Сартиосу.^[2] Име Сарти спомиње се први пут у V веку п.н.е у списима чувеног грчког историчара Херодота.^[3] Он наводи да је кроз место прошао персијски цар Ксеркс у походу на грчке градове у V веку п. н. е. Сарти крајем V века постаје п.н.е постаје један од 32 најважнија града на Халкидикују. Ови градови под вођством Олинтоса оснивају „Заједницу Халкиђана”, коју ће 379. године уништити Спарта.^[2] Међутим, ускоро долази до поновног уједињења, али савез коначно уништава Филип II, краљ Македоније. Рушевине града данас се могу наћи изнад залива Сикиа. ^[3]

У XIV веку се помиње село под именом „Сартис”, које је било метох манастира Ксиропотам са Свете Горе. Село је опустошено у XVII веку у нападу гусара.^[2]

Сарти је поново насељен након Грчко-турских ратова (1919—1922). Након пораза у том рату, грчко становништво је било приморано да 18. октобра 1922. године напусти Малу Азију и насели се у Грчку. Преци данашњег становништва Сартија некада је насељавало острво Афисија (данас Авса) у Мраморном мору. У страху од покоља Грци су по њих послали бродове и превезли их у Атину. Мислећи да одлазе само привремено нису са собом понели ништа од својих добара. Група мештана вратила се на острво и затекла је спаљене и опљачкане куће. Незадовољни животом у великом граду, одлучили су да потраже место на коме ће се населити. Након неколико месеци пронашли су Сарти, које их је посетило на место на коме су живели и ту су одлучили да оснују Нову Афисију, једно од 27 нових насеља које су основале избеглице на Халкидикију.^[4]^[2]

У почетку је становништво живело тешко и у сиромаштву. Без кућа и хране умирали су од глади и болести. Мештатни Сикије, богатог и јединог места на Халкидикију до рата, нису благонаклоно гледали на придошлице и нису им помагали. Њима су помогли монаси манастира метоха манастира Ксиропотам и они су у њему провели наредне две године док нису саградили прве куће које се и данас могу видети у старом делу Сартија. Бавили су се искључиво риболовом. За неколико деценија успели су да укроте негостољубиву природу и саграде живописно рибарско насеље. Оно ће почетком XXI века постати једно од најпознатијих туристичких дестинација на Халкидикију.^[2]^[4]

Црква у Сартију[уреди | уреди извор]

Цркву у Сартију избеглице су саградили уз много труда и напора. Посветили су је Богородици, заштитници хришћана. У цркви се чува икона Богородице коју су мештани понели из њихове прапостојбине. По легенди она је учинила да брод не крене док и Њу не унесу на њега и показује знаке присуства за свој празник, сваког 15. августа. Тог дана улицама Сартија креће се литија и велики број људи који нису из овог места долази да јој се поклони.^[5]^[6]

Становништво[уреди | уреди извор]

Насеље је имало 2011. године 1.156 становника.^[1] Током летњих сезона тај број је и до 10 пута већи због туриста, а највећи број долази из Србије, Северне Македоније, Мађарске, Румуније итд.