Свач

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Свач

Свач је је био средњовјековно утврђење на стијени изнад Шаског језера, сјевероисточно од Улциња код села Шас, на подручју Црне Горе.

Положај Свача (Suacium) у XI вијеку.
Положај Свача и стање посједа 1441. године (по продору С. В. Косаче у Зету).

Епископски је град још у 8. вијеку. О његовом развоју у раном средњем вијеку нема података. Помиње се у житију Немањином 1216. године као град који је Стефан Немања освојио у Приморју. Монголи су га разорили 1241. године и побили становништво, но послије овога Свач се поново подигао. Француски путник Брокард га помиње 1336. године као један од градова Латина (католичких Срба), не и Албанаца. [1] Иван Јастребов цитира Фарлатија који пише да се латинизовање у Албанији није примало, да није било лако ширити латинство у грчким земљама, као међу Србима. [2] [3]Од краја 14. вијека пропада, 1406. године помиње се као село, а његов епископ моли Венецију да утврди и зидовима опаше његово мјесто, као што је то било раније. Град је ковао свој новац.

Утврђење Свач је било опасано зидовима са кулама а према југу је било природно неприступачно, јер се стијене спуштају стрмо према језеру, са те стране постоји једна стаза којом се силазило до воде и уз коју има трагова капије. Главни улаз у утврђење је са сјеверне стране, из подграда. Одмах поред улаза налази се Катедрала светог Јована која је према натпису на фасади зидана 1300. године. С обзиром на фрагменте узидане у западни зид, могуће да је на истом мјесту постојала старија црква, па да су је вјероватно Монголи срушили. Апсида цркве је убачена у приземље старије куле од које се сачувао и спрат. Осим цркве св. Јована у склопу сјеверног градског зида налазе се остаци још једне мање цркве, као и једне споља поред бедема. У самом граду има остатака зграда за становање од којих су неке очуване врло добро. Пошто је град у 15. вијеку већ пуст сигурно је да сви његови дијелови припадају средњем вијеку.

Сјеверно од утврђења налазе се трагови подграда између остатака цркава којих укупно у Свачу има осам. У подграду је најдоминантнија црква св. Марије, подигнута вјероватно послије 1300. године.

Диоклејски црквени сабор је са папом организовао Вукан Немањић, а један од владика учесника је био и Доминик шаски (свачки). Каплан Буровић наводи податак да су у Свачу Немањићи изградили цркава колико је дана у години, [4] као и да је Петар (први надбискуп барски) био Србин. [5] О броју цркава, да их има колико и дана у години, сличне легенде постоје и у Охриду, Цариграду и другим мјестима.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Matković, Petar (1878). Putovanja po balkanskom poluotoku za srednjega vieka, Rad JAZU 42, pp. 161., 162. Zagreb: JAZU. 
  2. ^ Фарлати, Данијеле. Illyricum sacrum, VII, pp. 196. 
  3. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 512. Београд: Службени гласник. 
  4. ^ Буровић, Каплан (2014). Скадар, pp. 35. Ниш: Штампарија Викторија. 
  5. ^ Фарлати, Данијеле (1817). Illyrici sacri, свезак VII стр. 17. - 20. Млеци. 

Литература[уреди]

  • Павле Мијовић и Мирко Ковачевић „Градови и утврђења у Црној Гори“, Београд-Улцињ, 1975. године

Спољашње везе[уреди]