Свемирска опсерваторија Гаја

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Свемирска опсерваторија Гаја

Макета опсерваторије Гаја
Макета опсерваторије Гаја

Оператор ЕСА
Произвођач EADS Astrium
Тип мисије свемирска опсерваторија
Датум лансирања 19. децембар 2013. у 9.12 UTC[1]
Ракета-носач Сојуз ST-B
Место лансирања Космодром Куру,
 Француска Гвајана
Маса 2.029[2] kg
Извор напајања соларни панели
Снага напајања 1.910 W
Врста орбите Лисажуова орбита
Орбитални период 180 дана
Апоапсис 707.000 km
Периапсис 263.000 km
Међународна ознака 2013-074A
Вебсајт Гаја на сајту агенције ЕСА

Свемирска опсерваторија Гаја (Gaiа, енгл. Global Astrometric Interferometer for Astrophysics) дизајнирана је за астрометрију,[3][4] а припада Европској свемирској агенцији. Циљ мисије је да се састави тродимензионални каталог од скоро милијарду објеката, углавном звезда. Овај поступак ће омогућити боље познавање физичких особина звезда, као и њихових кретања и еволуције Млечног пута.[5][6] Такође, очекује се да ће Гаја детектовати хиљаде екстрасоларних планета налик Јупитеру,[7] око 500 000 нових квазара и десетина хиљада нових астероида и комета у Сунчевом систему.[8][9][10]

Гаја је лансиран 19. децембра 2013. године и очекује се да ће ова мисија трајати око 5 година.[11] Опсерваторија оперише у Лагранжовој тачки L2. Цена мисије износи око 740 милиона евра.[12]

Мисија[уреди]

Гаја има за задатак следеће:

  • Да одреди луминозност звезда. За такав подухват потребно је знати раздаљину до звезде, па ће Гаја прво то морати измерити. Најпоузданији начин за мерење раздаљина је паралакса. Опсерваторије на Земљи не могу прецизно измерити овај параметар због атмосфере.
  • Посматрања најблеђих објеката омогућиће бољу слику о томе како функционишу луминозности звезда. Гаја ће посматрати преко милијарду звезда и осталих објеката. Мере се објекти разних магнитуда.
  • Посматрати што више звезда како би се стекла боља слика о еволуцији звезда.
  • Посматрати што више објеката у Млечном путу како би се боље разумела динамика наше галаксије.
  • Да мери астрометријске и кинематске особине звезде, што би помогло у разумевању више врста звезда, посебно оних најдаљих.

Да би мисија била успешна, Гаја прво мора да одреди удаљеност, позицију, кретање, инклинацију, тангенцијалну брзину, и сличне параметре милијарду звезда са огромном прецизношћу до 20. магнитуде.[13]

Инструменти[уреди]

Гаја поседује 3 главна инструмента

  • Astro — за одређивање удаљености објеката
  • BP/RP — инструмент за одређивање луминозности, снима на таласним дужинама од око 320—1.000 nm
  • RVSспектрометар помоћу ког се може одредити брзина објекта

Референце[уреди]

  1. ^ „Gaia Liftoff”. ESA. 19. 12. 2013. 
  2. ^ „GAIA (Global Astrometric Interferometer for Astrophysics) Mission”. ESA eoPortal. Приступљено 28. 03. 2014. 
  3. ^ „ESA Gaia home”. ESA. Приступљено 23. 10. 2013. 
  4. ^ Spie (2014). „Timo Prusti plenary: Gaia: Scientific In-orbit Performance”. SPIE Newsroom. doi:10.1117/2.3201407.13. 
  5. ^ „A billion pixels for a billion stars”. BBC Science and Environment. BBC. 10. 10. 2011. 
  6. ^ „We have already installed the eye of 'Gaia' with a billion pixels to study the Milky Way”. Science Knowledge. 14. 07. 2011. Архивирано из оригинала на датум 20. 07. 2011. Приступљено 26. 07. 2016. 
  7. ^ „Gaia Science Objectives”. European Space Agency. 14. 06. 2013. 
  8. ^ „Gaia’s mission: solving the celestial puzzle”. University of Cambridge. 21. 10. 2013. 
  9. ^ „ESA's Gaia... Launches With A Billion Pixel Camera”. Satnews.com. 19. 12. 2013. 
  10. ^ „Gaia space telescope to detect killer asteroids”. thehindubusinessline.com. 19. 12. 2013. Архивирано из оригинала на датум 03. 06. 2014. Приступљено 26. 07. 2016. 
  11. ^ „Gaia: fact sheet”. ESA. 24. 06. 2013. 
  12. ^ „Gaia spacecraft set for launch on mission to map a billion stars”. Theguardian. 13. 12. 2013. 
  13. ^ „Gaia Science Performance”. Rssd.esa.int. 

Спољашње везе[уреди]