Свенцјанско побрђе

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Свенцјанско побрђе

Свенцјанско или Свјанцјанско побрђе (блр. Свянцянскае ўзвышша; рус. Свенцянская возвышенность; литв. Švenčionių aukštuma) представља систем моренских узвишења на северозападу Минске и југозападу Витепске области у Белорусији, а такође и крајње источне делове Литваније.[1]

Побрђе се протеже у правцу запад-исток у дужини између 120 и 130 км, док је ширина у правцу север-југ између 35 и 45 км. Укупна површина овог брдског система је око 2.700 км². Највиша тачка побрђа налази се код села Камај у Паставском рејону и лежи на надморској висини од 228 метара.

Свенцјанско побрђе ограничено је Ушачко-Лепељским побрђем, Полацком, Горњоберезинском и Нарачанско-Вилејском низијом. Представља развође између слива Западне Двине на северу (реке Мјадзелка, Голбица, Берозовка и Мњута) и слива Њемена на југу (реке Страча и Сервач).[2] Подручје је познато по бројним језерима, од којих су највећа Мјадзел, Должа, Шо и Дуго језеро које је и најдубље језеро у Белорусији са дубином од 53,7 метара.

Око 40% територије ове области је под ораничним површинама, док шуме чине око 25% (мешовите четинарско-листопадне). Постоје значајнија лежишта тресета који се још увек не експлоатише интензивније,[3] а за потребе грађевинске индустрије вади се глина и песак. Један део Свенцјанског побрђа налази се у границама националног парка Нарачански.[4]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Республика Беларусь.
  2. ^ Туристская энциклопедия Беларуси. — Мн. : БелЭн, 2007. — 648 с. ISBN 978-985-11-0384-9.
  3. ^ Геаграфія Беларусі: Энцыкл. даведнік. — Мн.: БелЭн, 1992. С. 72—73.
  4. ^ Дорогами Белоруссии. Мядельский район

Препоручена литература[уреди]

  • Якушка В. П. Свянцянскія грады // Беларуская энцыклапедыя: У 18 т. Т.14: Рэле — Слаявіна / Рэдкал.: Г. П. Пашкоў і інш — Мінск: БелЭн, 2002. — Т. 14. — С. 271—272. — 512 с. — 10.000 экз. — ISBN 985-11-0238-5 (Т. 14).