Свети Ђурађ (Бирда)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Свети Ђурађ
рум. Sângeorge
Насеље
RO
RO
Свети Ђурађ
Локација у Румунији
Координате: 45°23′57″N 21°19′10″E / 45.39917° СГШ; 21.31944° ИГД / 45.39917; 21.31944Координате: 45°23′57″N 21°19′10″E / 45.39917° СГШ; 21.31944° ИГД / 45.39917; 21.31944
Земља  Румунија
Округ Тимиш
Општина Бирда
Надморска висина 98 m (322 ft)
Становништво (2013)[1]
 • Укупно 576
Временска зона Источноевропско време (UTC+2)
 • Лети (ДСТ) Источноевропско летње време (UTC+3)
Геокод 667037

Свети Ђурађ или Сенђурађ или Шенђурац (рум. Sângeorge) је село у општини Бирда, која припада округу Тимиш у Републици Румунији. Насеље је значајно по присутној српској националној мањини у Румунији.

Село Свети Ђурађ везано је за истоимени оближњи српски манастир Свети Ђурађ.

Положај насеља[уреди]

Село Свети Ђурађ се налази у источном, румунском Банату, на 20 km Србије и од граничног прелаза код Ватина. Село се налази на левој обали Брзаве, на месту где равничарски део Баната прелази у заталасана побрежја.

Историја[уреди]

Насеље некад називано Камерални или Ераријални Св. Ђурађ помиње се у средњем веку. Подаци из 1319. и 1333. године сведоче о постојању "Villa Sancti Georgii". Ту се 1332-1336. године налази римокатоличка плебанија, у којој се узима папски десетак. Године 1399. извесни Јаков Сенђурђевски убио је Јована Ослана у Сенђурској нурији. Ближи се време када ће село постати спахилук. Већ 1389. године жупани Тренчанске Зволенске жупаније дадоше у замену своја добра у Крашовској, Ковинској, Тамишкој и Арадској жупанији, за Жорноцу и и друга имања у жупанији Борш. Франко Толоци ковински жупан је тражио истрагу поводом отимања добара Николе Кеуке у Сентђурђу, које је починио Никола Пирих сродник Николе Маћедонца. Напокон краљ Матија 1471. године Сентђурађ и друга имања Сери Посафија, доделио је Михајлу Орсагу и сродницима његовими породици Надажди Онгора. Тада је Сенђурађ био и царинарница.[2]

Са доласком Турака, мађарско становништво се помера северно, а пристижу избеглице са Балкана. Манастир православни Светог Ђурђа ниче код истоименог села, али са друге, десне стране реке Брзаве. Подигао је исти 1487. године српски деспот Јован Бранковић, за Србе који су ту дошли. Нови талас насељавања Срба у опустеле пределе уследио је око 1503. године, вођен од стране угарског владара Јована Корвина.[3]

Село је након прогона Турака из Баната 1716. године остало насељено. Било је те године пописано 30 кућа, а општина је била у саставу Чаковачког дистрикта (среза). На тадашњим картама (18. века) се види село на обали Брзаве, усред великих шума. Уследило је насељавање становника Срба и Румуна. Срби су се доселили из Бачке, из Парабућа 1820. године, а 1730. године ту се дотерани Румуни и то проблематични становници банатских села: Егреша, Ходоња, Мунаре, Комлоша и Секешута. Помињу се по Барањију 1737. године "влашке" разбојничке чете које "зулумћаре" око тог места.[4]

Становништво[уреди]

По последњем попису из 2002. године село Свети Ђурађ имало је 507 становника. Последњих деценија број становништва опада.

Село је некада било претежно насељено Србима, али су после више колонизација румунског становништва они данас постали мањина. Национални састав на појединим пописима био је следећи:

Година пописа 1910. год. 1992. год. 2002. год.
Укупно ст. 603 576 507
Срби 489 (81,1%) 109 (18,9%) 66 (13,0%)
Румуни 91 (15,1%) 399 (69,2%) 340 (67,1%)
Роми - (0,0%) 12 (2,1%) 47 (9,3%)
остали 23 (3,8%) 56 (9,7%) 54 (10,7%)

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Statistical Yearbook 2011” (PDF). Comisia Centrală pentru Recensământul Populaţiei şi Locuinţelor. Приступљено 2015-07-05. 
  2. "Застава", Нови Сад 1908. године
  3. "Застава", Нови Сад 1908. године
  4. "Застава", Нови Сад 1908. године

Спољашње везе[уреди]