Пређи на садржај

Светски дан заштите животне средине

С Википедије, слободне енциклопедије
Очување животне средине!

Светски дан заштите животне средине (или околине) је дан који се обележава у целом свету сваког 5. јуна кроз разне активности и кампање, са циљем да се скрене пажња јавности на бројне еколошке проблеме и потребу очувања животне средине.

Историјат

[уреди | уреди извор]

Идеја о обележавању Светског дана заштите животне средине настала је почетком 1970-их година, у периоду када су еколошки проблеми почели да добијају глобални значај.[1] Убрзана индустријализација, загађење ваздуха и вода, као и неконтролисано коришћење природних ресурса довели су до повећане забринутости међународне заједнице.[2] Кључни тренутак представљала је Конференција Уједињених нација о човековој средини, одржана 1972. године у Стокхолму, која се сматра првим великим међународним скупом посвећеним питањима животне средине.[3] На овој конференцији усвојена је декларација са основним принципима заштите животне средине и препоручено је успостављање глобалног дана посвећеног екологији.[4]

Исте године, Генерална скупштина Уједињених нација званично је прогласила 5. јун за Светски дан заштите животне средине, док је за координацију активности задужен Програм Уједињених нација за животну средину (UNEP).[5] Први пут овај дан је обележен 1973. године, са циљем да се скрене пажња на глобалне еколошке проблеме и подстакне јавност на активније учешће у њиховом решавању.[6] У почетним годинама, активности су биле ограничене на мањи број држава, али је током времена ова иницијатива прерасла у широко распрострањен глобални покрет.[7]

Током 1980-их година, све већи акценат стављен је на проблеме као што су индустријско загађење, киселе кише, уништавање шума и губитак биодиверзитета.[8] У том периоду долази и до јачег укључивања научне заједнице и међународних организација у решавање еколошких питања. Деведесетих година 20. века, након одржавања Самита Земље у Рио де Жанеиру 1992. године, концепт одрживог развоја постаје централна тема глобалних политика.[9] Светски дан заштите животне средине све више се користи као платформа за промоцију баланса између економског развоја и очувања природе.

Почетком 21. века, овај дан добија још већи значај захваљујући глобализацији, развоју медија и ширењу интернета. Сваке године укључује се све већи број држава, организација и појединаца, а теме постају све конкретније и усмерене на хитне проблеме као што су климатске промене, пластично загађење, заштита океана и обнова екосистема.[10] У последњим деценијама, Светски дан заштите животне средине постао је једна од најзначајнијих глобалних платформи за еколошку акцију, уз снажно учешће јавности путем дигиталних кампања и друштвених мрежа.[11] Данас, више од 150 држава активно учествује у његовом обележавању, чиме он представља кључни инструмент у подизању свести и подстицању конкретних мера за очување животне средине.[12]

Глобални утицај

[уреди | уреди извор]

Светски дан заштите животне средине има значајан глобални утицај, како на свест јавности, тако и на националне и међународне политике. Обележавање овог дана омогућава државама, организацијама и грађанима широм света да скрену пажњу на хитне еколошке проблеме, као што су климатске промене, губитак биодиверзитета, загађење ваздуха и вода, пластично отпадње и деградација тла.[13]

Свака година има посебну тему и домаћина, што омогућава фокусирање на конкретне изазове у различитим деловима света. На пример, теме последњих година укључују „Борбу против пластичног загађења“ (2018), „Оздрављење екосистема“ (2021) и „Обнову земљишта и отпорност на сушу“ (2024).[14] Ови тематски фокусирани догађаји стварају платформу за међународну сарадњу, размену знања и промоцију одрживих решења.

Глобални утицај овог дана огледа се и у повећању учешћа јавности. Друштвене мреже, медији, образовне институције и невладине организације користе Светски дан заштите животне средине као средство за едукацију и ангажовање милиона људи широм света. Кампање које прате овај дан често резултирају конкретним акцијама, попут садње дрвећа, чишћења река и плажа, смањења употребе пластике и иницијатива за обнову природних станишта.[15]

Поред јавног утицаја, Светски дан заштите животне средине има и значајан ефекат на доносиоце одлука. Многе земље користе овај дан као прилику за објављивање нових политика и програма заштите животне средине, као и за подстицање инвестиција у обновљиве изворе енергије и одрживу економију.[16] Такође, дан омогућава и повећање видљивости међународних иницијатива, као што су Циљеви одрживог развоја (SDGs) и Париски споразум о климатским променама, повезујући локалне акције са глобалним напорима.

Укупно, Светски дан заштите животне средине се сматра једном од најзначајнијих глобалних платформи за еколошку акцију, са видљивим ефектом на свест, политику и конкретне мере широм света.

Активности

[уреди | уреди извор]
Светски дан заштите животне средине у Индији

У свету се на овај дан покрећу бројне активности у које је укључена јавност, а које пропагирају одговорни однос према окружењу. У поменуте активности се једнако укључује и владин и невладин сектор.[17] При томе, сваке године за главно место прославе се бира други град. Влада земље која је домаћин или град домаћин у сарадњи са УНЕП-ом одређују тему догађаја. Осим теме, бирају се и слоган и лого који ће бити фокус свих информативних материјала и промотивних активности у вези са овим даном.[18] Пример је акција коју је 2011. године покренула Индија, светски домаћин те године, а под називом „Шуме: Природа у твојој служби“. Као и сваке године, планирано је више активности; радионица за преко стотину новинара, седница са темом о „зеленој“ економији, организација маратона, једнодневна конференција за жене руководиоце итд.[19]

Обележавање

[уреди | уреди извор]

Светски дан заштите животне средине обележава се кроз бројне активности које имају за циљ подизање свести, едукацију јавности и конкретну еколошку акцију. Ове активности обухватају и локалне, и националне, и глобалне иницијативе, а често укључују сарадњу влада, невладиних организација, школа, универзитета, компанија и појединаца.

Едукација и кампање
[уреди | уреди извор]

Образовне институције широм света организују радионице, семинаре и изложбе о заштити животне средине. У фокусу је едукација младих о климатским променама, загађењу, очувању биодиверзитета и одрживим животним стиловима.[20] Кампање се често воде и путем друштвених мрежа, телевизије и радија, како би се постигло што веће глобално учешће.

Чишћење и заштита животне средине
[уреди | уреди извор]

Једна од најпопуларнијих активности јесте организовано чишћење јавних простора, река, плажа, шума и урбаних зона. Градови и заједнице широм света укључују хиљаде добровољаца у ове акције, а често се спајају и са садњом дрвећа и обновом природних станишта.[21]

Зелене технологије и одрживе иницијативе
[уреди | уреди извор]

Компаније и институције користе Светски дан заштите животне средине да промовишу обновљиве изворе енергије, смањење емисије угљен-диоксида и одрживе праксе у индустрији. Постављају се иницијативе као што су смањење употребе пластике, рециклирање и применa циркуларне економије.[22]

Међународна и културна учешћа
[уреди | уреди извор]

Многе земље домаћини организују великих јавне догађаје, укључујући изложбе, концерте, уметничке перформансе и конференције. Ове активности имају за циљ промоцију локалних култура и традиција у контексту очувања животне средине, а истовремено повезују локалне и глобалне еколошке иницијативе.[23]

Дигиталне и виртуелне акције
[уреди | уреди извор]

Од почетка 21. века, Светски дан заштите животне средине све више користи дигиталне платформе. Виртуелне кампање, онлајн челленџеви и вебинаре омогућавају глобално учешће, чак и у земљама са ограниченим ресурсима или током ванредних ситуација, као што је пандемија COVID-19.[24]

Градови домаћини

[уреди | уреди извор]

Прославе Светског дана заштите животне средине су одржане (и биће одржане) у следећим градовима:

Година Град домаћин Држава Тема
2025 Сеул Јужна Кореја Борба против пластичног загађења
2024 Ријад Саудијска Арабија Обнова земљишта и отпорност на сушу
2023 Абиџан Обала Слоноваче Решења за загађења пластиком
2022 Стокхолм Шведска Само једна Земља
2021 Исламабад Пакистан Обнова екосистема
2020 Богота Колумбија Биодиверзитет
2019 Хангџоу Кина Загађење ваздуха
2018 Њу Делхи Индија Победи загађење пластиком
2017 Отава Канада Повезивање људи са природом

[25]

Светски дан заштите животне средине има за циљ:

  • подизање свести о еколошким проблемима
  • подстицање појединаца и заједница на деловање
  • промовисање одрживог начина живота

Сваке године у обележавању учествује више од 150 држава, што га чини највећим глобалним догађајем посвећеним животној средини.[26]

Закључак

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ https://www.un.org/en/observances/environment-day
  2. ^ https://www.weforum.org/stories/2022/05/what-is-world-environment-day/
  3. ^ https://www.unep.org/events/un-day/world-environment-day
  4. ^ https://www.unep.org/news-and-stories/story/five-decades-world-environment-day-continues-shape-global-movement
  5. ^ https://www.un.org/en/observances/environment-day
  6. ^ https://www.unep.org/events/un-day/world-environment-day
  7. ^ https://www.unep.org/events/un-day/world-environment-day
  8. ^ https://www.unep.org/news-and-stories/story/five-decades-world-environment-day-continues-shape-global-movement
  9. ^ https://www.un.org/en/conferences/environment/rio1992
  10. ^ https://www.unep.org/events/un-day/world-environment-day
  11. ^ https://www.weforum.org/stories/2022/05/what-is-world-environment-day/
  12. ^ https://www.un.org/en/observances/environment-day
  13. ^ „World Environment Day”. United Nations. Приступљено 30. 3. 2026. 
  14. ^ „UNEP News and Stories”. United Nations Environment Programme. Приступљено 30. 3. 2026. 
  15. ^ „What is World Environment Day?”. World Economic Forum. 3. 5. 2022. Приступљено 30. 3. 2026. 
  16. ^ „UNEP Resources”. United Nations Environment Programme. Приступљено 30. 3. 2026. 
  17. ^ Часопис „Дечја права“. Новине пријатеља деце Србије, рубрика: Еколошки календар.
  18. ^ ЕкоФорум: „Данас се обележава Светски дан животне средине“ Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (21. јун 2010); Извор: Интернет презентација Владе Србије, 5. јун 2008. Београд.
  19. ^ United Nations Environment Programme: „From Bangalore to Delhi India celebrates World Environment Day 2011“ Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (5. март 2016), Приступљено 24. 4. 2013.
  20. ^ „World Environment Day Education Initiatives”. United Nations Environment Programme. Приступљено 30. 3. 2026. 
  21. ^ „Global Clean-Up Events on World Environment Day”. United Nations. Приступљено 30. 3. 2026. 
  22. ^ „Green Technology Campaigns”. World Economic Forum. Приступљено 30. 3. 2026. 
  23. ^ „World Environment Day Global Participation”. United Nations Environment Programme. Приступљено 30. 3. 2026. 
  24. ^ „Digital Campaigns for Environment”. United Nations Environment Programme. Приступљено 30. 3. 2026. 
  25. ^ Environment, U. N.. „World Environment Day”. www.worldenvironmentday.global (на језику: енглески). Приступљено 2026-03-30. 
  26. ^ „Explainer: What is World Environment Day?”. World Economic Forum (на језику: енглески). Приступљено 2026-03-30. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Година Тема Град домаћин
1972 Стокхолмска конференција о људској средини Стокхолм, Уједињене нације
1973 Женева, Швајцарска
1974 Само једна Земља током Експо '74 Спокан, Сједињене Америчке Државе
1975 Људска насеља Чандигар, Индија
1976 Вода: витални ресурс за живот Онтарио, Канада
1977 Озонски омотач; губитак земљишта и деградација тла Делхи, Индија
1978 Развој без уништења Силхет, Бангладеш
1979 Само једна будућност за нашу децу – развој без уништења Силхет, Бангладеш
1980 Нови изазов за нову деценију: развој без уништења Силхет, Бангладеш
1981 Подземне воде; токсичне хемикалије у ланцима исхране Силхет, Бангладеш
1982 Десет година после Стокхолма (обнова еколошке свести) Дака, Бангладеш
1983 Управљање и одлагање опасног отпада: киселе кише и енергија Силхет, Бангладеш
1984 Дезертификација Рајшахи, Бангладеш
1985 Млади: становништво и животна средина Исламабад, Пакистан
1986 Дрво за мир Онтарио, Канада
1987 Животна средина и становање: више од крова Најроби, Кенија
1988 Када људи ставе животну средину на прво место, развој ће трајати Бангкок, Тајланд
1989 Глобално загревање; глобално упозорење Брисел, Белгија
1990 Деца и животна средина Мексико Сити, Мексико
1991 Климатске промене – потреба за глобалним партнерством Стокхолм, Шведска
1992 Само једна Земља – бринемо и делимо Рио де Жанеиро, Бразил
1993 Сиромаштво и животна средина – прекид зачараног круга Пекинг, Кина
1994 Једна Земља, једна породица Лондон, Уједињено Краљевство
1995 Ми, народи: уједињени за глобалну животну средину Преторија, Јужна Африка
1996 Наша Земља, наше станиште, наш дом Истанбул, Турска
1997 За живот на Земљи Сеул, Јужна Кореја
1998 За живот на Земљи – спасимо наша мора Москва, Русија
1999 Наша Земља – наша будућност – једноставно је спасимо! Токио, Јапан
2000 Миленијум животне средине – време за акцију Аделејд, Аустралија
2001 Повежимо се са мрежом живота Торино, Италија и Хавана, Куба
2002 Дајмо Земљи шансу Шенжен, Кина
2003 Вода – две милијарде људи умире без ње! Бејрут, Либан
2004 Тражи се! Мора и океани – мртви или живи? Барселона, Шпанија
2005 Зелени градови – засадимо планету! Сан Франциско, САД
2006 Пустиње и дезертификација – не напуштајмо суве пределе! Алжир, Алжир
2007 Топљење леда – врућа тема? Лондон, Уједињено Краљевство
2008 Променимо навике – ка нискоугљеничној економији Велингтон, Нови Зеланд
2009 Планета те треба – ујединимо се против климатских промена Мексико Сити, Мексико
2010 Много врста. Једна планета. Једна будућност Рангпур, Бангладеш
2011 Шуме: природа у твојој служби Делхи, Индија
2012 Зелена економија: да ли укључује и тебе? Бразилија, Бразил
2013 Мисли. Једи. Сачувај. Смањи отпад од хране Улан Батор, Монголија
2014 Подигни глас, не ниво мора Бриџтаун, Барбадос
2015 Седам милијарди снова. Једна планета. Троши одговорно. Рим, Италија
2016 Нулта толеранција за илегалну трговину дивљим животињама Луанда, Ангола
2017 Повезивање људи са природом – у граду и на копну, од полова до екватора Отава, Канада
2018 Победимо загађење пластиком Њу Делхи, Индија
2019 Победимо загађење ваздуха Кина
2020 Време за природу Колумбија
2021 Обнова екосистема Пакистан
2022 Само једна Земља Шведска
2023 Решења за загађење пластиком Обала Слоноваче
2024 Обнова земљишта, дезертификација и отпорност на сушу Ријад, Саудијска Арабија
2025 Окончање загађења пластиком Јужна Кореја