Маратон

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Маратон (вишезначна одредница).
Маратон
Хаиле Гебрселасије на берлинском маратону 2008. године.

Маратон је трка на 42.195 м (26 миља и 385 јарди).

Име „маратон“ долази од легенде о Филипидесу, грчком војнику, који је, према легенди, трчао од града Маратона до Атине да јави да су Персијанци поражени у Маратонској бици, а одмах потом издахнуо. Не постоје докази да се такав догађај стварно одиграо: према грчком историчару из 5. века пре наше ере, Херодоту, Филипидeс је у ствари трчао од Атине до Спарте. Легенду да је трчао од Маратона до Атине записали каснији аутори, и она се појављује у Плутарховој књизи О Слави Атине у првом веку нове ере. Међународни олимпијски комитет процењује раздаљину од Маратонског бојишта до Атине на 34,5 км (21,4 миља).

Дужина[уреди]

Година Дужина км
1896. 40
1900. 40,26
1904. 40
1906. 41,86
1908. 42,195
1912. 40,2
1920. 42,75
Од 1924. 42,195

Дужина маратона у почетку није била стандардизована, важно је било само да се сви атлетичари такмиче на истој стази. Тачна дужина олимпијског маратона је варирала у зависности од руте која је одређивана за свако такмичење. Прва и трећа маратонска трка су биле у дужини од 40 км (24,85 миља).

1908. олимпијски маратон у Лондону је требало да стартује код Виндзорског дворца, а да се заврши на олимпијском стадиону, али су организатори трке одлучили да се трка заврши испред краљевске ложе (Royal Box). Ово је стазу учинило дугом 42,195 км. На 6 олимпијских игара између 1900. и 1920, било је 6 различитих дужина, укључујући и 2 нове дужине после Британских игара 1908.

Фиксирана дужина од 42,195 км је усвојена 1921, од стране Међународне Аматерске Атлетске Федерације (ИААФ) као званична дужина маратона.

Историја[уреди]

Идеја организоваања трке је потекла од Мишела Бреала (Michel Bréal), чија је жеља била да се маратон уврсти у програм првих модерних Олимпијских игара, одржаних 1896. у Атини. Ову идеју су снажно подржали Пјер де Кубертен, оснивач модерних Олимпијских игара, као и Грци. Грци су организовали квалификациону трку за олимпијски маратон, и на овом првом маратону је победио Харилаос Василакос (Charilaos Vasilakos) са временом од 3 сата и 18 минута. Спиридон „Спирос“ Луис је стигао пети на квалификацијама, али је на олимпијади победио са временом од 2 сата, 58 минута и 50 секунди, иако је успут застао да попије чашу вина у локалној крчми.

Олимпијске традиције[уреди]

Олимпијски маратон 1896.

Од оснивања модерних Олимпијских игара, традиција је да је мушки олимпијски маратон последње такмичење у атлетском календару, са финишем на олимпијском стадиону, често само пар сати пре церемоније затварања игара.

Ова традиција је оснажена много старијом традицијом на Летњим олимпијским играма 2004, када се давно успостављена рута од Маратона до Атине завршила на Олимпијском стадиону Спиридон Луис где су се одржавале Летње олимпијске игре 1896.

Трчање маратона[уреди]

Такмичење у маратону се често сматра надљудским напором, али многи тренери верују да је могуће за свакога ко је вољан да уложи време и труд. Многи људи који заврше маратон део или целу стазу преходају.

Гликоген и „зид“[уреди]

Угљени хидрати које човек поједе се у јетри и мишићима претварају у гликоген, који се складишти. Гликоген брзо сагорева и снабдева брзом енергијом. Тркачи могу да ускладиште око 2000 kcal у гликогену у телу, што је довољно за око 32 km (20 миља) трчања. Многи тркачи кажу да после ове тачке трчање постаје знатно напорније. Како се резерве гликогена троше, тело мора да сагорева ускладиштене масти да би обезбедило енергију, а масти не сагоревају толико ефикасно. Када се ово догоди, тркач осећа драматичан замор. Овај феномен се назива ударањем у зид. По многим тренерима, циљ тренирања за маратон је да се максимизује ограничена количина расположивог гликогена, да замор кад се „удари у зид“ не би био толико драматичан.

Тренинг[уреди]

За већину тркача, маратон је најдужа трка коју су икада предузели. Многи тренери верују да је најважнији елемент у тренирању за маратон трчање на дуже стазе. Обично рекреациони тркачи покушавају да достигну максимум од око 20 миља (приближно 32 км у једном трчању и око 40 миља (64 km) недељно кад тренирају за маратон. Искуснији маратонци некад трче на дуже стазе, и претрчавају више километара недељно.

Добар програм тренирања траје пет или шест месеци, са постепеним повећавањем дужине сваке две недеље.

Током тренинга за маратон, важно је дати телу довољно времена за опоравак. Ако осети замор или бол, тркач би требало да се одмори неколико дана да дозволи телу да се опорави.

Пре трке[уреди]

Током последњих две или три недеље пре маратона, тркачи обично редукују свој недељни тренинг (обично за око 50%-75% од највеће километраже) а последњих неколико дана се потпуно одмарају да би омогућили телу да се опорави за већи напор. Многи маратонци повећавају унос угљених хидрата у недељи која претходи маратону, да би омогућили телу да направи веће залихе гликогена. Ова фаза тренинга се такође назива наоштравањем.

Непосредно пре трке, многи тркачи се уздржавају од конзумирања чвсте хране, да би избегли проблеме са варењем. Такође воде рачуна да буду добро хидратисани и да уринирају и обаве велику нужду пре трке. Многе стазе имају портабл тоалете, али редови могу бити дугачки, посебно на већим маратонима. Лагано истезање пре трке чини да мишићи буду савитљивији.

За време трке[уреди]

Тренери саветују да се за време маратона одржава једнак темпо ако је могуће. Вода и лагани спортски напици као што је Гаторејд који су доступни током трке би требало да се редовно конзумирају. Гелови на бази угљених хидрата попут ПауерГела су такође добар начин да се стекне више енергије, али они би требало да се разреде у води кад се козумирају; у супротном могу да доведу до мучнине и повраћања.

Обично постоји максимум дозвољеног времена од око шест сати, после чега се стаза затвара, мада неки већи маратони држе стазу отвореном значајно дуже. За оне којима је трчање само хоби, времена испод четири сата се могу сматрати добрим. Зацртавање циљног времена олакшава одржавање равномерног темпа.

После маратона[уреди]

Нормално је да се после маратона осећају болови у мишићима. Већини тркача треба око недељу дана да се опораве од маратона.

Светски рекорди и „најбољи на свету“[уреди]

Светски рекорди нису званично признати од стране ИААФ-а до 1. јануара, 2004; пре тога најбоља времена на маратонима су називана 'најбољим на свету'. Стазе морају одговарати стандардима ИААФ-а да би рекорди били признати. Ипак маратонске трке се умногоме разликују у узбрдицама и низбрдицама, стазама и подлози, што егзактна упоређивања чини немогућим. Најбржа времена се углавном постижу на равним стазама близу нивоа мора, за време добрих временских услова и уз помоћ подизача темпа.

Први признати светски рекорд за мушкарце је 2 сата 4 минута и 55 секунди, а поставио га је Пол Тергат на Берлинском маратону, 28. септембра, 2003. (ратификован као светски рекорд од стране ИААФа 1. јануар 2004.), што је напредак од 20 минута и 44 секунде од 1947. године. Светски рекорд за жене Пола Редклиф, са временом од 2 сата, 15 минута и 25 секунди, а поставила га је на Лондонском маратону, 13. априла, 2003. године.

Тренутни рекорд код мушкараца је 2:02:57 а поставио га је Денис Кипруто Кимето из Кеније 28. септембра 2013. на трци у Берлину. Код жена рекорд држи Пола Редклиф из Уједињеног Краљевства резултатом 2:15:25, а постигнут је у Лондону, 13. априла 2003..

Листа најбољих резултата у маратону за мушкарце[уреди]

Ово је листа атлетичара, који су маратон трчали брже од 2:04:35 са стањем на дан 15. март 2015. године. (Напомена: већина атлетичара је по неколико пута трчала у овом времену. Приказан је само најбољи резултат.)

Пласман Резултат Име Дат. рођ. Држава Место Датум
1. 2:02:57 Денис Кипруто Кимето 22. јануар 1984.  Кенија Берлин, Немачка 13. октобар 2014.
2. 2:03:13 Emmanuel Kipchirchir Mutai 12. октобар 1984.  Кенија Берлин, Немачка 13. октобар 2014.
3. 2:03:23 Вилсон Кипсанг Кипротич 15. март 1982.  Кенија Берлин, Немачка 29. септембар 2013.
4. 2:03:38 Патрик Макау Мусјоки 2. март 1985.  Кенија Берлин, Немачка 25. септембар 2011.
5. 2:03:59 Хаиле Гебрселасије 18. април 1973.  Етиопија Берлин, Немачка 28. септембар 2008.
6. 2:04:05 Елиуд Кипчоге 5. новембар 1984.  Кенија Берлин, Немачка 29. септембар 2013.
7. 2:04:15 Џерфри Кипроно Мутаи 7. октобар 1981.  Кенија Берлин, Немачка 30. септембар 2012.
7. 2:04:23 Ајеле Абшеро 28. децембар 1990.  Етиопија Дубаи, УАЕ 27. јануар 2012.
9. 2:04:27 Данкан Кибет Киронг 25. април 1978.  Кенија Ротердам, Холандија 5. април 2009.
2:04:27 Џејмс Кипсанг Кимбаји 28. фебруар 1983.  Кенија Ротердам, Холандија 5. април 2009.
11. 2:04:32 Цегаје Меконен Асефа 15. јун 1995.  Етиопија Дубаи, УАЕ 24. јануар 2014.

Листа најбољих резултата у маратону за жене[уреди]

Ово је листа атлетичарки, које су маратон трчале брже од 2:19:40 минута са стањем на дан 15. март 2015. године. (Напомена: већина атлетичарки је по неколико пута трчала у овом времену. Приказан је само најбољи резултат.)

Пласман Резултат Име Дат. рођ. Држава Место Датум
1. 2:15:25 Пола Редклиф 17. децембар 1973.  Уједињено Краљевство Лондон, Уједињено Краљевство 13. април 2003.
2. 2:18:20 Лилија Шобухова 13. новембар 1977.  Русија Чикаго, САД 9. октобар 2011.
3. 2:18:37 Mary Jepkosgei Keitany 18. јануар 1982.  Кенија Лондон, Уједињено Краљевство 22. април 2012.
4. 2:18:47 Катрин Ндереба 21. јули 1971.  Кенија Чикаго, САД 7. октобар 2001.
5. 2:18:58 Тики Гелана 22. октобар 1987.  Етиопија Ротердам, Холандија 15. април 2012.
6. 2:19:12 Мизику Нагучи 3. јули 1978.  Јапан Берлин, Немачка 25. септембар 2005.
7. 2:19:19 Ирина Микитенко 23. август 1972.  Немачка Берлин, Немачка 28. септембар 2008.
8. 2:19:31 Aselefech Mergia 23. јануар 1985.  Етиопија Дубаи, УАЕ 27. јануар 2012.
9. 2:19:34 Луси Вангуи Кабу 24. март 1984.  Кенија Дубаи, УАЕ 27. јануар 2012.
10. 2:19:36 Дина Кастор 14. фебруар 1972.  Сједињене Америчке Државе Лондон, Уједињено Краљевство 23. април 2006.
11. 2:19:39 Чунгсју Жу 19. јануар 1979.  Кина Пекинг, Кина 19. октобар 2003.

Рекорди — мушкарци[уреди]

(стање 29. март 2015)

Резултат Име Год. рођ Држава Место Датум
СР 2:02:57 Денис Кипруто Кимето 22. јануар 1984.  Кенија Берлин, Немачка 13. октобар 2014.
ЕР 2:06:36 Антонио Пинто 22. март 1966.  Португалија Лондон 16. април 2000.
Benoit Zwierzchiewski 29. август 1976.  Француска Париз 16. април 2003.
САР 2:05:38 Khalid Khannouchi 22. децембар 1971.  Сједињене Америчке Државе Лондон 14. април 2002.
ЈАР 2:06:05 Роналдо да Коста 7. јуни 1970.  Бразил Берлин, Немачка 20. септембар 1998.
АФР 2:02:57 Денис Кипруто Кимето 22. јануар 1984.  Кенија Берлин, Немачка 13. октобар 2014.
АЗР 2:06:16 Тошинари Такаока 24. септембар 1970.  Јапан Чикаго, САД 13. октобар 2002.
ОКР 2:07:51 Роберт де Кастела 27. фебруар 1957.  Аустралија Бостон, САД 21. април 1986.
РС 2:13:57 Борисав Девић  Србија
АК Црвена звезда, Београд
Хјустон, САД 15. јануар 1995.

Рекорди — жене[уреди]

(стање 20. март 2015)

Резултат Име Год. рођ Држава Место Датум
СР 2:15:25 Пола Редклиф 17. децембар 1973.  Уједињено Краљевство Лондон, Уједињено Краљевство 13. април 2003.
ЕР 2:15:25 Пола Редклиф 17. децембар 1973.  Уједињено Краљевство Лондон, Уједињено Краљевство 13. април 2003.
САР 2:19:36 Дина Кастор 14. фебруар 1972.  Сједињене Америчке Државе Лондон, Уједињено Краљевство 23. април 2006
ЈАР 2:26:48 Inés Melchor 30. август 1986.  Перу Берлин, Немачка 28. септембар 2014.
АФР 2:18:47 Катрин Ндереба 21. јули 1971.  Кенија Чикаго, САД 7. октобар 2001.
АЗР 2:19:12 Мизику Нагучи 3. јули 1978.  Јапан Берлин, Немачка 25. септембар 2005.
ОКР 2:07:51 Бенита Џонсон 6. мај 1979.  Аустралија Чикаго, САД 22. октобар 2006.
РС 2:25:23 Оливера Јевтић 24. јули 1977.  Србија и Црна Гора /
 Србија
АК Младост, Ужице
Ротердам, Холандија 13. април 2003.

Чувене маратонске трке[уреди]

Многи градови широм света организују годишње маратонске трке, укључујући:

Познати маратонци[уреди]

Мушкарци[уреди]

Победник маратона на Олимпијским играма у Атини 1896. године Спиридон Луис

Жене[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]