Селестин Бабајаро

С Википедије, слободне енциклопедије
Селестин Бабајаро
Бабајаро 2018.
Лични подаци
Пуно име Селестин Хајсит Бабајаро
Датум рођења (1978-08-29)29. август 1978.(45 год.)
Место рођења Кадуна, Нигерија
Висина 1,76 m
Позиција Одбрамбени, везни
Јуниорска каријера
1994 Плато јунајтед
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1994—1997
1997—2005
2005—2008
2008
Андерлехт
Челси
Њукасл јунајтед
ЛА галакси
75
132
47
0
(8)
(5)
(0)
(0)
Репрезентативна каријера
1995—2004 Нигерија 27 (0)

Селестин Хајсит Бабајаро (енгл. Celestine Hycieth Babayaro; Кадуна, 29. август 1978) је бивши нигеријски фудбалер, који је играо на позицији одбрамбеног играча или везног играча.

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Бабајаро је као јуниор почео своју каријеру у Плато јунајтеду, да би затим 1994. године прешао у белгијски Андерлехт. Постао је првотимац, иако је био тинејџер, а на мечу против Стеауе је постао најмлађи дебитант у Лиги шампиона, тај рекорд траје и данас.[1] Занимљивост је и да је Бабајаро на том мечу искључен.[2]

Године 1997. прелази у Челси за 2,25 милиона фунти.[3] Дебитовао је у мечу Купа победника купова против Слована из Братиславе. У победи против Тотенхема од 6:1 је задобио повреду због које је пропустио остатак сезоне, па је тако пропустио победе у финалима Купа победника купова 1998. и Лига купа исте године. Међутим, са Челсијем је касније освојио Суперкуп Европе 1998, ФА куп и Суперкуп Енглеске 2000. године, а стигао је и до финала ФА купа 2002. године. Учествовао је и у Челсијевом наступу у Лиги шампиона 1999/00, када је Челси стигао до четвртфинала такмичења. Након победе над Барселоном од 3:1 на домаћем терену, на Камп Ноу је било 3:1 за Барселону, па су играни продужеци. У продужецима је Бабајаро скривио једанаестерац и добио црвени картон, а Барселона је победила 5:1. Током играња у Челсију за конкуренцију је имао Ле Соа, али је и поред тога одиграо преко 200 утакмица за Челси. Због атрактивне прославе гола у виду салта постао је љубимац навијача. Доласком новог тренера Жозеа Муриња, 2003. године, Вејн Бриџ се усталио као првотимац Челсија.

Јануара 2005. Бабајаро напушта Челси и прелази у Њукасл јунајтед. Септембра 2006. Бабајаро је добио забрану играња од 3 меча због инцидента са Дирк Кујтом, играчем Ливерпула.[4] Дана 10. фебруара 2007. тадашњи тренер Њукасла, Глен Родер, је након победе на Ливерпулом од 2:1 открио да га је Бабајаро позвао само 12 сати пре почетка утакмице рекавши да му је брат умро од туберкулозе.[5] Упркос томе, Бабајаро је солидно одиграо утакмицу. Због учесталих повреда, Бабајаро одлучује да напусти Њукасл.

Јануара 2008. Бабајаро прелази у ЛА галакси. За ЛА Галакси је одиграо само један пријатељски меч. Углавном је био незадовољан третманом у ЛА галаксију, па је и одсуствовао са тренинга.

Године 2010. Бабајаро је одлучио да се повуче из фудбала.

Репрезентативна каријера[уреди | уреди извор]

Бабајаро је са репрезентацијом Нигерије до 17 година освојио Светско првенство за репрезентације до 17 година 1993. године. Своју дебитантску утакмицу за сениорску репрезентацију Нигерије је забележио на Афро-азијском купу нација 1995. године против Узбекистана. Са Нигеријом је освојио и фудбалски турнир на Олимпијским играма 1996. године у Атланти, постигавши гол против Аргентине у финалу такмичења. Иако се повредио крајем 1997, стигао је да се опорави и буде у саставу за Светско првенство 1998. Такође је наступао и на Светском првенству 2002. На Купу афричких нација је 2000. године са Нигеријом био други, а 2002. године трећи на турниру, док је са турнира 2004. године избачен из репрезентације и послат кући наводно због недисциплине, заједно са Јакубуом и Виктором Агалијем.[6] Иако се никада званично није опростио од репрезентације, његов последњи меч за репрезентацију је против Марока у групној фази тог такмичења.

Трофеји[уреди | уреди извор]

Андерлехт

Челси

Нигерија

Индивидуални

  • Најбољи млади професионални играч Белгије: 1994/95, 1995/96

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „The UEFA Champions League's youngest debutants”. uefa.com. 10. 12. 2019. Приступљено 11. 6. 2020. 
  2. ^ „FCSB 1-1 Anderlecht”. uefa.com. Приступљено 11. 6. 2020. 
  3. ^ „Babayaro to join Bridge foreign legion”. independent.com. 22. 4. 1997. Приступљено 11. 6. 2020. 
  4. ^ „Babayaro hit with three-match ban”. bbc.co.uk. 22. 9. 2006. Приступљено 11. 6. 2020. 
  5. ^ „Brave Baba's Secret Sorrow”. bbc.co.uk. Архивирано из оригинала 06. 04. 2018. г. Приступљено 11. 6. 2020. 
  6. ^ „Babayaro and Yakubu sent packing”. theguardian.com. 30. 1. 2004. Приступљено 11. 6. 2020. []

Спољашње везе[уреди | уреди извор]