Селестин Бабајаро
Селестин Бабајаро | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Пуно име | Селестин Хајсит Бабајаро | ||
Датум рођења | 29. август 1978. | ||
Место рођења | Кадуна, Нигерија | ||
Висина | 1,76 m | ||
Позиција | Одбрамбени, везни | ||
Јуниорска каријера | |||
1994 | Плато јунајтед | ||
Сениорска каријера | |||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
1994—1997 1997—2005 2005—2008 2008 |
Андерлехт Челси Њукасл јунајтед ЛА галакси |
75 132 47 0 |
(8) (5) (0) (0) |
Репрезентативна каријера | |||
1995—2004 | Нигерија | 27 | (0) |
Селестин Хајсит Бабајаро (енгл. Celestine Hycieth Babayaro; Кадуна, 29. август 1978) је бивши нигеријски фудбалер, који је играо на позицији одбрамбеног играча или везног играча.
Клупска каријера[уреди | уреди извор]
Бабајаро је као јуниор почео своју каријеру у Плато јунајтеду, да би затим 1994. године прешао у белгијски Андерлехт. Постао је првотимац, иако је био тинејџер, а на мечу против Стеауе је постао најмлађи дебитант у Лиги шампиона, тај рекорд траје и данас.[1] Занимљивост је и да је Бабајаро на том мечу искључен.[2]
Године 1997. прелази у Челси за 2,25 милиона фунти.[3] Дебитовао је у мечу Купа победника купова против Слована из Братиславе. У победи против Тотенхема од 6:1 је задобио повреду због које је пропустио остатак сезоне, па је тако пропустио победе у финалима Купа победника купова 1998. и Лига купа исте године. Међутим, са Челсијем је касније освојио Суперкуп Европе 1998, ФА куп и Суперкуп Енглеске 2000. године, а стигао је и до финала ФА купа 2002. године. Учествовао је и у Челсијевом наступу у Лиги шампиона 1999/00, када је Челси стигао до четвртфинала такмичења. Након победе над Барселоном од 3:1 на домаћем терену, на Камп Ноу је било 3:1 за Барселону, па су играни продужеци. У продужецима је Бабајаро скривио једанаестерац и добио црвени картон, а Барселона је победила 5:1. Током играња у Челсију за конкуренцију је имао Ле Соа, али је и поред тога одиграо преко 200 утакмица за Челси. Због атрактивне прославе гола у виду салта постао је љубимац навијача. Доласком новог тренера Жозеа Муриња, 2003. године, Вејн Бриџ се усталио као првотимац Челсија.
Јануара 2005. Бабајаро напушта Челси и прелази у Њукасл јунајтед. Септембра 2006. Бабајаро је добио забрану играња од 3 меча због инцидента са Дирк Кујтом, играчем Ливерпула.[4] Дана 10. фебруара 2007. тадашњи тренер Њукасла, Глен Родер, је након победе на Ливерпулом од 2:1 открио да га је Бабајаро позвао само 12 сати пре почетка утакмице рекавши да му је брат умро од туберкулозе.[5] Упркос томе, Бабајаро је солидно одиграо утакмицу. Због учесталих повреда, Бабајаро одлучује да напусти Њукасл.
Јануара 2008. Бабајаро прелази у ЛА галакси. За ЛА Галакси је одиграо само један пријатељски меч. Углавном је био незадовољан третманом у ЛА галаксију, па је и одсуствовао са тренинга.
Године 2010. Бабајаро је одлучио да се повуче из фудбала.
Репрезентативна каријера[уреди | уреди извор]
Бабајаро је са репрезентацијом Нигерије до 17 година освојио Светско првенство за репрезентације до 17 година 1993. године. Своју дебитантску утакмицу за сениорску репрезентацију Нигерије је забележио на Афро-азијском купу нација 1995. године против Узбекистана. Са Нигеријом је освојио и фудбалски турнир на Олимпијским играма 1996. године у Атланти, постигавши гол против Аргентине у финалу такмичења. Иако се повредио крајем 1997, стигао је да се опорави и буде у саставу за Светско првенство 1998. Такође је наступао и на Светском првенству 2002. На Купу афричких нација је 2000. године са Нигеријом био други, а 2002. године трећи на турниру, док је са турнира 2004. године избачен из репрезентације и послат кући наводно због недисциплине, заједно са Јакубуом и Виктором Агалијем.[6] Иако се никада званично није опростио од репрезентације, његов последњи меч за репрезентацију је против Марока у групној фази тог такмичења.
Трофеји[уреди | уреди извор]
Андерлехт
- Прва лига Белгије: 1994/95
- Суперкуп Белгије: 1995
Челси
- ФА куп: 1999/00
- Куп победника купова: 1997/98
- УЕФА суперкуп: 1998
- Лига куп: 1998
- Суперкуп Енглеске: 2000
Нигерија
Индивидуални
- Најбољи млади професионални играч Белгије: 1994/95, 1995/96
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „The UEFA Champions League's youngest debutants”. uefa.com. 10. 12. 2019. Приступљено 11. 6. 2020.
- ^ „FCSB 1-1 Anderlecht”. uefa.com. Приступљено 11. 6. 2020.
- ^ „Babayaro to join Bridge foreign legion”. independent.com. 22. 4. 1997. Приступљено 11. 6. 2020.
- ^ „Babayaro hit with three-match ban”. bbc.co.uk. 22. 9. 2006. Приступљено 11. 6. 2020.
- ^ „Brave Baba's Secret Sorrow”. bbc.co.uk. Архивирано из оригинала 06. 04. 2018. г. Приступљено 11. 6. 2020.
- ^ „Babayaro and Yakubu sent packing”. theguardian.com. 30. 1. 2004. Приступљено 11. 6. 2020.[]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Селестин Бабајаро на сајту Soccerbase (језик: енглески)
- Рођени 1978.
- Нигеријски фудбалери
- Везни играчи у фудбалу
- Фудбалери Андерлехта
- Фудбалери Њукасл јунајтеда
- Фудбалери Челсија
- Фудбалери на Летњим олимпијским играма 1996.
- Нигеријски олимпијци на Летњим олимпијским играма 1996.
- Освајачи медаља на Летњим олимпијским играма 1996.
- Фудбалери на Летњим олимпијским играма 2000.
- Нигеријски олимпијци на Летњим олимпијским играма 2000.
- Освајачи олимпијских медаља у фудбалу
- Освајачи златних олимпијских медаља за Нигерију
- Олимпијски победници у фудбалу
- Фудбалери на Светском првенству 1998.
- Фудбалери на Светском првенству 2002.
- Одбрамбени играчи у фудбалу