Слатина (Лепосавић)

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Слатина.
Слатина
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Косово и Метохија
Управни округ Косовскомитровачки
Општина Лепосавић
УНМИК Лепосавић
Становништво
Становништво
Положај
Координате 43°02′50″ СГШ; 20°49′56″ ИГД / 43.0472° СГШ; 20.8322° ИГД / 43.0472; 20.8322 Координате: 43°02′50″ СГШ; 20°49′56″ ИГД / 43.0472° СГШ; 20.8322° ИГД / 43.0472; 20.8322
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 802 m
Слатина на мапи Србије
Слатина
Слатина
Слатина на мапи Србије
Остали подаци

Слатина (познато и као Ибарска Слатина) је насеље у општини Лепосавић на Косову и Метохији. Површина катастарске општине Слатина где је атар насеља износи 782 ha. Припада месној заједници Сочаница. Село се налази 9 km јужно од Лепосавића, са десне стране Ибра. Већи део насеља лоциран је источно од асфалтног пута који води ка Косовској Митровици и Лепосавићу. По положају спада у групу долинских насеља. Подигнут је на ивицама њива, по благим пристранцима и мањим заравнима, а сеоска утрина је по странама брда и побрђа. Насеље је разбијеног типа, куће су лоциране у мањим групама, а у новије време, у испрекиданом низу поред магистралног пута Косовска Митровица – Рашка. Средња надморска висина села је 480м. На месту данашњег села било је насеље још у античко доба, што потврђује нађен римски надгробни споменик са натписом. Први пут село се помиње око 1314. године. У турском попису 1455. године забележено је да у „Ислатини“ има 20 српских домаћинстава. У Слатини постоје остаци два црквишта, а недалеко од села рушевине посебног средњовековног и античког комплекса, који је у народу познат као „манастир Св. Јелене и цара Константина“. Остаци овог манастира данас су заштићени законом као споменик културе.

Демографија[уреди]

  • попис становништва 1948: 298
  • попис становништва 1953: 391
  • попис становништва 1961: 400
  • попис становништва 1971: 357
  • попис становништва 1981: 370
  • попис становништва 1991: 379

У селу 2004. године живи 395 становника. Данашње становништво чине родови:Радичевићи, Младеновићи, Јанковићи, Милановићи, Јовановићи, Настићи, Миљојковићи, Петронијевићи, Виторовићи, Васовићи, Стефановићи, Милићевић, Радосављевић, Антосијевић, Антонијевић, Радовановићи