Косовскомитровачки управни округ
| Косовскомитровачки управни округ | |
|---|---|
| Држава | |
| Регион | Косово и Метохија |
| Историјске области | Косово |
| Админ. центар | Косовска Митровица |
| — број ст. | 275.904 |
| Општине и градови | 6 |
| http://www.kosovskomitrovackiokrug.rs https://kosovskomitrovacki.okrug.gov.rs | |
Косовскомитровачки управни округ је управни округ у административном систему Републике Србије, на подручју Аутономне Покрајине Косова и Метохије. Званично седиште округа налази се у Косовској Митровици, али окружна управа је средином 1999. године измештена из дотадашњих просторија и од тада се налази у северном делу Косовске Митровице.
Косовскомитровачки округ обухвата шест општина:
- Општина Вучитрн, општинско место Вучитрн
- Општина Звечан, општинско место Звечан
- Општина Зубин Поток, општинско место Зубин Поток
- Општина Косовска Митровица, општинско место Косовска Митровица
- Општина Лепосавић, општинско место Лепосавић
- Општина Србица, општинско место Србица
Историја
[уреди | уреди извор]
Након ослобођења Косовске Митровице (1912) и укључивања тог подручја у састав Краљевине Србије, формиран је Звечански округ, који је постојао и за време Краљевине СХС (1918-1922) са седиштем у Митровици. Након спровођења административне реформе и оснивања ширих области (1922), у Митровици је наставило да постоји окружно начелство као испостава новоустановљене Рашке области. Потоњим укидањем области и оснивањем бановина (1929), Митровица је постала седиште окружног инспектората у саставу Зетске бановине. Митровички окружни инспекторат је обухватао шест срезова: Дежевски, Источки, Митровички, Моравички, Пећки, Студенички и Штавички. Такво уређење је остало на снази све до 1941. године, када је установљен нови Митровички округ, који је имао пет срезова: Вучитрнски, Дежевски, Лапски, Митровички и Студенички.[1][2][3]
Савремени окрузи су установљени посебном уредбом, коју је Влада Републике Србије донела 29. јануара 1992. године.[4] Том уредбом, прописан је делокруг и начин вођења свих оних послова државне управе које поједина министарства обављају изван својих седишта, у окрузима као подручним испоставама државне власти. Према истој уредби створен је и Косовскомитровачки округ, који је обухватао шест општина: Вучитрн, Звечан, Зубин Поток, Косовска Митровица, Лепосавић и Србица.
Према каснијој уредби Владе Републике Србије од 23. фебруара 2006. године, окрузи су променили име у управни окрузи.[5] У Косовскомитровачком округу постоји неколико значајних привредних организација: грађевинских, хемијских, конфекцијских и пољопривредних. Има укупно 275.904 становника.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Димић 2001.
- ^ Јагодић 2010.
- ^ Ристановић 2012, стр. 171-194.
- ^ Уредба о начину вршења послова министарстава и посебних организација ван њиховог седишта (Службени гласник Републике Србије, бр. 3/1992)
- ^ Уредба о управним окрузима (Службени гласник Републике Србије, бр. 15 од 27. фебруара 2006. године)
Литература
[уреди | уреди извор]- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Ивановић, Милан (2013). Метохија: Споменици и разарања. Нови Сад-Београд: Прометеј & Службени гласник.
- Јагодић, Милош (2010). Уређење ослобођених области Србије 1912—1914: Правни оквир. Београд: Историјски институт.
- Ристановић, Петар (2012). „Административне промене на простору Старе Србије 1912-1941” (PDF). Баштина: гласник. 32: 171—194. Архивирано из оригинала 02. 06. 2020. г. Приступљено 17. 05. 2025.