Слободан Јовановић (политичар)
Слободан Јовановић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 4. новембар 1947. |
Место рођења | Врање, НР Србија, ФНР Југославија |
Професија | новинар |
Породица | |
Супружник | Наталија Јовановић |
Слободан Јовановић (Врање, 4. новембар 1947) бивши је српски политичар, друштвено-политички радник СР Србије и новинар.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 4. новембра 1947. у Врању, где је завршио основну школу и гимназију „Бора Станковић”. Потом је у Београду завршио Филолошки факултет, одсек српски језик и књижевност. На истом факултету је касније докторирао.[1]
Од 1972. до 1975. био је главни и одговорни уредник листа Студент, гласила студената Универзитета у Београду. Потом је од 1976. до 1980. био уредник Универзитетске рубрике у листу Омладинске новине, гласилу Републичке конференције Савеза социјалистичке омладине Србије. Од 1985. до 1992. био је главни и одговорни уредник листа Политика експрес, а од 1993. до 1996. директор агенције ТАНЈУГ.[1]
Од априла 1982. био је члан Градског комитета СК Београда, а од априла 1986. члан Председништва ГК СК Београда. Био је један од ближих сарадника Слободана Милошевића, у периоду док је био председник Председништва ГК СК Београда, као и касније у време Осме седнице ЦК СК Србије. Од Другог конгреса, 1992. до Трећег конгреса СПС, 1996. био је члан Извршног одбора Главног одбора СПС.[1]
Од 22. јуна 1994. био је председник Градског одбора СПС Београда.[2] На овој функцији остао је до 30. новембра 1995, када га је у току припрема за Трећи конгрес СПС заменио Бане Ивковић.[3] Средином 1996. смењен је са функције директора ТАНЈУГ, након чега је радио у Заводу за уџбенике и наставна средства у Београду. После чланка у листу НИН, фебруара 1999. у коме је негативно писао о односима у коалицији СПС и ЈУЛ, искуљчен је из СПС и отпуштен са посла. Након петооктобарске промен власти, 2000. враћен је на посао. Године 2000. објавио је књигу Виртуелна Србија.[4][5]
Биран је за републичког и савезног народног посланика. Од 1992. до 1993. био је посланик у Већу грађана, а од 1993. до 1994. у Већу република Савезне скупштине СРЈ. Од 1994. до 1997. био је народни посланик у Народној скупштини Србије.[1]
Добитник је Октобарске награде града Београда.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д Ko je ko 1995, стр. 215.
- ^ „Jovanović predsednik Gradskog odbora SPS”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 22. 6. 1994. стр. 24.
- ^ „Конгрес Социјалистичке партије Србије на пролеће: Корак Србије у нови век”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 1. 12. 1995. стр. 1.
- ^ „Virtuelno i realno Slobodan Jovanović”. nin.rs. 1. 3. 2001.
- ^ „Intervju: Slobodan Jovanovic, otpadnik iz SPS-a”. b92.net. 2. 5. 2000.