Небојша Човић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Небојша Човић
Nebojša Čović.jpg
Небојша Човић
Биографија
Датум рођења (1958-07-02)2. јул 1958.(60 год.)
Место рођења Београд
Социјалистичка Република Србија НР Србија, Социјалистичка Федеративна Република Југославија ФНР Југославија
Држављанство Србија Србија
Религија Православни хришћанин
Супружник Весна Човић
Деца Филип Човић и Тијана Човић
Професија доктор техничких наука
Универзитет Универзитет у Београду
Политичка
партија
Независни политичар
Раније:
Савез комуниста Југославије,
Социјалистичка партија Србије,
Демократска алтернатива,
Демократска опозиција Србије,
Социјалдемократска партија.
www.nebojsacovic.com.yu
Вршилац дужности Премијера Србије
12. март 2003. — 17. март 2003.
Претходник Зоран Ђинђић
Наследник Жарко Кораћ
66. Градоначелник Београда
23. јун 1994. — 21. фебруар 1997.
Претходник Слободанка Груден
Наследник Зоран Ђинђић

Небојша Човић (Београд, 2. јул 1958) српски је политичар и спортски функционер. Човић је бивши градоначелник Београда, заменик председника у Влади Републике Србије, бивши шеф Координационог центра за Косово и Метохију. Био је посланик у Народној скупштини у два мандата. Био је председник Кошаркашког савеза Југославије, а тренутно је председник Црвене звезде.[1]

Биографија[уреди]

Човић је рођен 2. јула 1958. у Београду. Завршио је Машински факултет, на ком је и докторирао 2000. Радио је у предузећима „Иво Лола Рибар“ из Београда и РЕИК „Колубара“, био је генерални директор ДП „Пролетер“ и председник УО МДД „ФМП“ Београд.

Политичка каријера[уреди]

Као члан Социјалистичке партије Србије је 1992. изабран за потпредседника ИО Скупштине Београда за привреду и финансије. Човић је постао председник Градске владе 1993, да би годину дана касније био изабран за градоначелника Београда и на том положају је остао до 1997. Ипак убрзо је дошло до сукоба са врхом странке. Он је био једини социјалиста који се одмах и јавно успротивио изборној крађи. Врху СПС-а и ЈУЛ-а се највише замерио пошто после судске овере лажне победе, није хтео да сазове Скупштину града. Тадашњи државни врх још више му је замерио што је био против обједињавања листе СПС-а и ЈУЛ-а, као и посете пребијеним демонстрантима опозиције у болници. Због тога га је партија убрзо искључила из свог чланства..[2]

Након одласка из СПС-а 1997, основао је Демократску алтернативу. Од тада је био стално на удару власти. Током бомбардовања је свакоднавно добијао телефонске претње које су биле блод кампање тадашње власти.[2] Након савезних избора 24. септембра 2000. је постао посланик у Савезној скупштини на листи Демократске опозиције Србије. Био је копредседник прелазне владе након Демонстрација 5. октобра.

У влади Зорана Ђинђића је био заменик премијера и шеф Координационог центра за југ Србије, као и Координационог центра за Косово и Метохију. Милорад Улемек, један од организатора атентата на премијера Србије Зорана Ђинђића, је писао Небојши Човићу о својим намерама, о чему је јавност сазнала након што је Улемек ухапшен. Против Човића је поднета кривична пријава, која није процесуирана. [3]

Након избора 28. децембра 2003, ујединио је Демократску алтенративу са Социјалдемократском партијом Слободана Орлића.

Спортски функционер[уреди]

Кошаркашки савез[уреди]

Са обзриом да је тренирао кошарку, своју љубав ка овом спорту је показивао и као функционер. 90-тих година био је председник Кошаркашког савеза Југославије. За време његовог мандата савез је функионисао без икаквих сметњи и репрезентација је у том периоду направила најзначајније резултате у историји наше кошарке. Са функције је смењен од стране тадашње власти јер је један од услова био да не сме да се бави политиком и опозиционим деловањем. [2]

ФМП[уреди]

Ипак највише се истакао као главни човек кошаркашког чуда из Железника, екипе ФМП-а. Од анонимне екипе је пажљивим радом пре свега у млађим селекцијама, довео екипу у врх српске и регионалне кошарке. После неколико несупеха у финалима домаћег шампионата и купа, тим је успео да освоји домаћи Куп али и да буде двоструки шампион Јадранске лиге. Шта више, дуги низ година је репрезентовао нашу земљу и у европским такмичењима, пре свега УЛЕБ купу. Поред тога клуб је изнедрио велики број играча који ће играти широм Европе, а многи и заслужити дрес репрезентације као што су: Милош Теодосић, Огњен Ашкрабић, Мирослав Радуљица, Немања Александров, Милан Мачван, Душко Савановић, Дејан Милојевић, Веселин Петровић, Марко Мариновић, Бојан Поповић и др.

Црвена звезда[уреди]

Од 2011. године је пословним споразумом између ФМП-а и Црвене звезде, постао председник Црвене звезде.[4][5] Од клуба који је био на ивици егзистенције је пажљивим радом на организацији убрзо дигао Звезду из пепела. Већ у првој сезони је то препознато од управе УЛЕБ-а те је Звезди додељена "вајлд карта" за такмичење у Еврокупу. А након тога се Звезда пробија у врх региналне кошарке и то пре свега организационо. Врхунац је пласман тима у Евролигу где заузима знчајну позицију. Већ у трећој години туковођења Црвеном звездом успева да је подигне на лествици рангирања УЛЕБ-а, где је најбоље пласиран тим не само Србије него и читаве Јадранске лиге. А већ следеће сезоне 2014/15. Црвену звезду је довео до историјског успеха освајањем три титуле у само једној сезони, као и обарању многих рекорда.[6]

Поред овога члан је управног одбора Фудбалског клуба. Његовим и радом његовом тима направљена је целокупна анализа дугивања овог клуба. На основу тога дате су смернице функционисања клуба. Ипак није успео да систем рада са кошаркашке секције пренесе и на фудбалску, јер је његова улога у клубу маргинализована.

Остало[уреди]

Небојша Човић је ожењен Весном и са њом има двоје деце, кћерку Тијану и сина Филипа. Почетком јуна 2014. године имао је сукоб са новинаром Дејаном Анђусом, што је изазвало осуду у медијима широм Србије.[7]

Небојша Човић је носилац Ордена Светог Саве I реда.[8]

Референце[уреди]

  1. ^ „Čović predsednik KK Crvena zvezda”. www.yu-sport.com. 
  2. 2,0 2,1 2,2 „Сведок времена: Небојша Човић”. vreme.com. 6. 11. 1999. Приступљено 13. 01. 2015. 
  3. ^ Поповић, Срђа. „Кривична пријава против Небојше Човића и Велимира Илића”. 
  4. ^ „Crvena zvezda Beograd: Čović predsednik | Mondo”. Mondo.rs. 10. 6. 2010. Приступљено 13. 1. 2015. 
  5. ^ „РТС : Човић председник Звезде”. Rts.rs. Приступљено 13. 1. 2015. 
  6. ^ „Звезда је ове сезоне по први пут | КК Црвена звезда”. kkcrvenazvezda.rs. 13. 6. 2015. Приступљено 24. 6. 2015. 
  7. ^ Човић претукао Анђуса
  8. ^ „Glas Javnosti”. Arhiva.glas-javnosti.rs. 19. 1. 2000. Приступљено 1. 10. 2011. 

Спољашње везе[уреди]

Претходник:
Слободанка Груден
Председник Скупштине града Београда
1994 - 1997.
Наследник:
Зоран Ђинђић