Слободан Зрнић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Слободан Зрнић
Датум рођења(1906-08-18)18. август 1906.
Место рођењаВаљево, Краљевина Србија
Датум смрти20. септембар 1990.(1990-09-20) (84 год.)
Место смртиБеоград, СФР Југославија
Бреге 19
Рогожарски ИК-3
Икарус 212 / Утва 212
Икарус С-49

Слободан Зрнић (Ваљево, 18. август 1906 — Београд, 20. септембар 1990) био је машински инжењер, конструктор авиона, професор и декан Машинског факултета у Новом Саду[1].

Биографија[уреди | уреди извор]

Завршио је Машински факултет у Београду (фебруара 1928.) и Високу аеро-наутичку школу у Паризу (1930. године). Један је од конструктора југословенског ловачког авиона ИК-3, поред Косте Сивчева и Љубомира Илића. Зрнић се тиму прикључио у фази израде статичких прорачуна и пројектовања конструкцијских решења. Треба исправити историјску неправду према конструктору С.Ј.Зрнићу. Тај наш чувени авион су пројектовали: Љубомир Илић, Коста Сивчев и Слободан Зрнић. Од почетних ћириличних слова: Илић – Коста – Зрнић, настало је име авиона ИКЗ (латинично IKZ). С обзиром да су до појаве овог авиона већ постојали авиони са ознаком ИК-1 и ИК-2, неко је уместо слова З прочитао број три. Та грешка се прећутно усталила посебно пишући латиничним писмом, чиме је ненамерно учињена неправда према познатом конструктору авиона Слободану J. Зрнићу. Према томе прави назив авиона је ИКЗ. Ловачки авион ИК-3 (IKZ) је учествовао у Априлском рату 1941. године. После рата је био и део тима у изградњи борбеног авиона Икарус С-49, заједно са Костом Сивчевим и Светозаром Поповићем.

Пре Другог светског рата инж. С.Ј.Зрнић је радио у Државној Фабрици Авиона ДФА у Краљеву а затим у Индустрији Аерополанских Мотора ИАМ у Раковици. После рата је одмах укључен конструкторску групу КГ бр.1, за пројектовање авиона. Након тога ради у фабрици 21. мај у Раковици, Конструкционом бироу фабрике Соко у Београду, Првој петолетци из Трстеника а од 1962. године је изабран за Редовног професора Машинског факултета у Новом Саду где је изабран и за Декана факултета. Од 1969. године је као експерт UNIDO више година радио у Алжиру и другим земљама у развоју.

Слободан Зрнић потиче из чувене инжењерске породице. Његов отац Јован се доселио у Београд из Бистрице у подножју Козаре и завршио технички одсек Београдске велике школе. Слободан је имао три брата и две сестре и сви су били инжењери. Син Душан му је професор универзитета у Оклахоми, а кћер архитекта.

Списак авиона на којима је радио[уреди | уреди извор]

  • Бреге 19 - на њему је радио уградњу мотора Хиспано 500 и 650 KS, Рено 500 KS, Лорен 400 и 450 KS, К-14 680 KS, и Рајт Циклон 780 KS. (1931. - 1936.)
  • ИК-3 - једномоторни ловац (1937.)
  • ИК-5 - двомоторни ловац (1940.)[2]
  • 211 - основни школски нискокрилац мешовита конструкција (1948.)
  • 231 - основни школски нискокрилац мешовита конструкција (затворена кабина) (1948.)
  • 212 - прелазни двосед нискокрилац мешовита конструкција (1948.)[3]
  • 212Р - као 212 са Реноовим мотором (1948.)
  • С-49А- ловац нискокрилац дрвена конструкција, мотор ВК 800 KS, (1947.)
  • С-49Ц- ловац нискокрилац метална конструкција, мотор Хиспано 12Z17 1.400 KS,(1949.)
  • С-49Б- подваријанта авиона С-49Ц.[4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Слободан Ј. Зрнић[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 08. 01. 2017. г. Приступљено 08. 01. 2017.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  2. ^ Боснић, П. (1999). Архива. „Двомоторни ловац ИК-5“ (на ((sr))). Аеромагазин (YU-Београд: ББ Софт) 25: стр.. ISSN:1450-6068.
  3. ^ Петровић О, Ђокић Н, Школски прелазни авион Утва - тип 212, Војска бр. 17, 17. 9. 1992.
  4. ^ Мицевски Милан, Авион Икарус С-49Ц - Последњи домаћи ловац, Одбрана бр. 68 (Арсенал 19), 15. јул 2008

Види још[уреди | уреди извор]

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • 1. С. Ј. Зрнић, Главна испитивања аероплана прототипа и упутство за њихово извођење, ВГ бр. 2/1935, с. 89-120;
  • 2. Слободан Зрнић, Испитивање аероплана у лету, ГЈВ 1937;
  • 3. S. J. Zrnić, Grejanje i klimatizacija, NК, Beograd, 1967;
  • 4. Slobodan Zrnić, Živojin Ćulum, Grejanje i klimatizacija, NK, Beograd, 1984.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Грујић, З. (1998). Архива. „Фабрика аероплана и хидроплана Икарус А. Д.“ (на ((sr))). Аеромагазин (YU-Београд: ББ Софт) 6: стр.. ISSN:1450-6068.
  • Боснић, П. (1999). Архива. „Двомоторни ловац ИК-5“ (на ((sr))). Аеромагазин (YU-Београд: ББ Софт) 25: стр.. ISSN:1450-6068.
  • Команда РВ и ПВО,Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
  • Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992., ИЗСИ и МЦО, Београд, 2012. ISBN 978-86-7403-163-6.
  • Петровић О, Ђокић Н, Школски прелазни авион Утва - тип 212, Војска бр. 17, 17. 9. 1992.
  • Мицевски Милан, Авион Икарус С-49Ц - Последњи домаћи ловац, Одбрана бр. 68 (Арсенал 19), 15. јул 2008
  • Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2017). Творци ваздухопловства Краљевине Југославије (на језику: (језик: српски)). Београд: Музеј науке и технике Београд. ISBN 978-86-82977-60-5. 
  • Мијатовић, Иван; Ђокић, Небојша (2011). „ЛОВАЧКА АВИЈАЦИЈА ВОЈСКЕ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ И ПРАЋЕЊЕ САВРЕМЕНИХ ТРЕНДОВА У НАОРУЖАЊУ - стереотипи и чињенице,”. Расински анали (на језику: (језик: српски)). Крушевац: Историјски Архив Крушевца. 9: 136 — 168. ISSN 1451-4346. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слободан_Зрнић&oldid=27490536”