Бистрица (Бања Лука)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бистрица
Bistrica, Banja Luka.jpeg
Административни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Република Српска
Град Бања Лука
Становништво
Становништво
 — (2013) 1.429
Географске карактеристике
Координате 44°49′ СГШ; 17°02′ ИГД / 44.81° СГШ; 17.04° ИГД / 44.81; 17.04Координате: 44°49′ СГШ; 17°02′ ИГД / 44.81° СГШ; 17.04° ИГД / 44.81; 17.04
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Бистрица на мапи Босне и Херцеговине
Бистрица
Бистрица
Остали подаци
Позивни број 051
Бистрица
Пејзаж

Бистрица је насељено мјесто и мјесна заједница на подручју града Бање Луке, Република Српска, БиХ. Мањи дио насељеног мјеста Бистрица је до 2011. године припадао МЗ Сарачица, када је подијељен између мјесних заједница Сарачица и Чокорска поља. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у овом насељеном мјесту је пописано 1.429 лица. [1]

Географски положај[уреди]

Насељено мјесто Бистрица

Бистрица је насељено мјесто и једна од 57 мјесних заједница у саставу Града Бањалука.Простор западно од котлине у којој лежи Град Бањалука чини прелаз из долинских у брдске терене, као и простор „набораног“ рељефа, односно питомих побрђа висине 150 до 600 m. Управо у том дијелу и на таквом терену, а уз магистрални пут Бањалука – Бронзани Мајдан смјештено је насеље Бистрица. Чине ју засеоци: Јанковићи, Бузаџићи, Јованићи, Савићи, Чегари, Поповићи, Савановићи, Лолићи, Лолића Долина, Мучаловићи, Павлићи, Станивуковићи, Полићи, Талићи, Телићи, Благојевићи, Станивуковићи Велики, Гранолићи, Сикире, Стјепановићи, Гидумовићи, Брдо Јанковића, Бојанићи, Ловрићи, Јањетовићи, Кременовићи-Радићи, Бањци, Јованићи, Гранолићи-Ћошићи, Доњи Јанковићи, Јанковићи Клупе, Лолићи-Перићи, Калабе, Кременовићи-Лолићи, Кременовићи-Балићи и Ђурићи. На истоку, према Бањалуци граничи са МЗ Сарачица, а та граница пресијеца регионални пут Бањалука – Бронзани Мајдан код изворишта Буковац. На западу и југозападу Бистрица граничи са мјесном заједницом Борковићи, а на југу са мз Голеши. Само средиште мјеста је од центра Бањалуке удаљено 15 km. Топоним ( географски назив ) Бистрица је веома чест код Словена тако да се среће готово у свим словенским земљама па тако и код нас. Сам назив повезан је са ријечним, односно уопште воденим токовима.

Прво помињање имена села Бистрица потиче из 1287. године када ју у својој Повељи под именом Byztricha као погранично подручје жупе Земљаник помиње босански бан Пријезда, док су најстарији значајни подаци о насељености овог подручја из црквене књиге Шематизам православне митрополије и архидијецезе дабро-босанске за годину 1882. Тада је Бистрица имала 80 кућа и 909 душа.

Образовање[уреди]

Основна школа „Мирослав Антић“

У насељу се налази Основна школа „Мирослав Антић“.

Под именом "Мирослав Антић" школа ради од 1992. године.Њена историја, међутим, траје од давне 1932. године када се звала Основна школа "Краљице Марије".Претпоставља се да је као први учитељ у школи радио Никола Стојановић, али и ако јесте није се дуго задржао.Послије њега у школи је као учитељица радила Катица Петровић. У периоду до Другог свјетског рата, а послије Катице Петровић у школи су као учитељи радили Раденко Стојнић ( 1938 – 1939. ) и Нада Лугонић ( 1939 – 1941. ). Својим учитељским и просвјетитељским радом се нарочито истакао Раденко Стојнић који је организовао и течајеве за описмењавање, а формирао је и друштво „Сељачка слога“ које је имало задатак да унапређује пољопривреду. Школа је радила до 1941. године, а у току рата објекат је значајно оштећен. Његова санација започела је 1948. године, а адаптирани објекат са радом је почео 1949. године. Школа је носила назив „Народна основна школа Јошикова Вода у Бистрици“, а наставу је изводила Коцијанчић Богумила коју је убрзо замијенила Гајић Вука.

Децембра 1958. мјештани села су донијели одлуку о изградњи новог школског објекта. Средства за његову изградњу је требало обезбиједити дијелом из самодоприноса, а већим дијелом из средстава НО Општине Бронзани Мајдан.Настава је у новоизграђеном објекту започела 1.10.1960. године, а претходно је назив школе промијењен у „Основна школа са осам разреда Јошикова Вода у селу Бистрица“.

Школи су као њена подручна одјељења од 1962. године припадали објекти: Бранковац, Доњи Борковићи и Бунића Гај ( Горњи Борковићи ).

Земљотрес који је Бањалуку погодио 1969. године оштетио је школски објекат, али не у толикој мјери да се настава не би могла изводити, па је након краћег прекида у раду то и учињено. Санација објекта започела је априла 1974. године. У току тих радова школа је проширена у дијелу који се пружа паралелно са путем Бањалука – Бронзани Мајдан са укупно осам учионица, док је уз западни дио дограђена фискултурна сала. Настава је у тако санираном и проширеном школском објекту извођена од школске 1975/1976. године. Исте те године школа у Доњим Борковићима постаје самостална са подручном четвероразредном школом Горњи Борковићи.

Нове статусне промјене су се догодиле 1984. године када се основној школи „Јошикова Вода“ припаја школa Доњи Борковићи са својим подручним одјељењем „Бунића Гај“( Горњи Борковићи ), a 1989. и основна школа „Милорад Умјеновић“ – Перван са својим подручним одјељењем „Суботица“ у Суботици. Тако је створен ООУР са три осморазредне школе: Јошикова Вода, Борковићи и Перван и двије четвероразредне: Суботица и Горњи Борковићи ( Бунића Гај ).

Школа на Бранковцу, која је још од 1962. године била подручно одјељење школе у Јошиковој Води са радом је престала 1987. године. У току рата са радом су престале и школе у Суботици и Горњим Борковићима.

Ученика који наставу похађају у школи "Мирослав Антић" сваке године је све мање, а у школској 2017/2018. години има их 203.

Становништво[уреди]

Националност[2] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 1.651 (96,94%) 1.976 (93,91%) 2.543 (99,21%) 2.543
Југословени 32 (1,87%) 103 (4,89%) 1 (0,03%) 1
Муслимани 6 (0,35%) 1 (0,04%) 2 (0,07%)
Хрвати 3 (0,17%) 4 (0,19%) 2 (0,07%)
Црногорци 2
Словенци 2
остали и непознато 11 (0,64%) 20 (0,95%) 11 2
Укупно 1.703 2.104 2.563 2.546
Националност[2] 1991.
Срби 1.186
Југословени 18
Муслимани 6
Хрвати 1
остали и непознато 6
Укупно 1.217
Демографија[2]
Година Становника
1948. 2.012
1953. 2.356
1961. 2.546
1971. 2.563
1981. 2.104
1991. 1.698

Знамените личности[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]