Слободна Држава Конго
Слободна Држава Конго, била је дефакто приватни посед под контролом Леополда II од Белгије који ју је користио ради експлоатације ресурса (гума, бакар и други минерали).[1] Ова квази-држава постојала је од 1885. до 1908. на подручју данашњег ДР Конга. То подручје било је 76 пута веће од Белгије.
Године 1874, британски истраживач Хенри Мортон Стенли вратио се у Европу те привукао пажњу својим извештајима о богатствима крај реке Конго.[2] Берлинска конференција 1884. утврдила је сфере интереса колонијалних царстава у Африци а Леополд II је добио подручје Конга на своје располагање. Леополд II потрошио је огромних 20 милиона франака од 1885. до 1890. како би истерао арапске робовласнике и добио контролу над Конгом, тако да је у жељи за профитом који ће надокнадити његове губитке кренуо у неумољиво израбљивање тог подручја од богатства.[3]
Због изузетно бруталног поступања Белгијанаца са домороцима и отворене пљачке земље, Слободна Држава Конго стекла је негативну репутацију широм света[4], те ју је 1908. укинула и припојила Белгија.[5]
Масовни губици живота надахнули су Џозефа Конрада приликом писања романа „Срце таме“. Винстон Черчил и Марк Твен били су неки од најзнаменитијих критичара оваквог колонијалног искоришћавања.[6] Експлоатација гуме и слоноваче у Конгу се заснивала на прислином раду што је за последицу имало смрт једног милиона радника у 20 година.[7] Радници који нису испунили задане квоте гуме су кажњавани сакаћењем, терорисањем, паљењем села и убиством.[8] Фредерик Вертам процењује да је популација Конга спала са 30 на 8,5 милиона становника у том раздобљу.[9] Адам Хохсчајлд не карактерише те смрти као резултат намерне политике геноцида, него више као резултат бруталног система присилног рада. Број погинулих током тог раздобља је непознат, но процене сежу од 5.000.000[10] до 10.000.000 жртава.[11]
Залеђина[уреди | уреди извор]
Рано европско истраживање[уреди | уреди извор]
Диого Као је путовао око ушћа реке Конго 1482. године,[12] што је довело до тога да Португалија полаже право на регион. До средине 19. века Конго је био у срцу независне Африке, пошто су европски колонијалисти ретко улазили у унутрашњост. Заједно са жестоким локалним отпором, прашума, мочваре, маларија, болест спавања и друге болести чиниле су окружење тешким за насељавање Европљана. Западне државе у почетку нису биле вољне да колонизују ово подручје у одсуству очигледних економских користи.
Стенлијево истраживање[уреди | уреди извор]
Године 1876, Леополд II од Белгије био је домаћин Географске конференције у Бриселу, позивајући познате истраживаче, филантропе и чланове географских друштава да подстакну интересовање за „хуманитарни“ подухват за Европљане у централној Африци да „побољшају“ и „цивилизују“ животе аутохтоних народи.[13] На конференцији, Леополд је организовао Међународну афричку асоцијацију уз сарадњу европских и америчких истраживача и уз подршку неколико европских влада и сам је изабран за председавајућег. Леополд је користио удружење да промовише планове за освајање независне централне Африке под овом филантропским маском.
Хенри Мортон Стенли, познат по успостављању контакта са британским мисионаром Дејвидом Ливингстоном у Африци 1871. године, истраживао је регион 1876-1877, путовање које је описано у Стенлијевој књизи Кроз мрачни континент из 1878. године.[14] Пошто није успео да привуче британско интересовање у региону Конга, Стенли је преузео службу код Леополда II, који га је унајмио да помогне да се учврсти у региону и анексира регион за себе.[15]
Од августа 1879. до јуна 1884. Стенли је био у басену Конга, где је изградио пут од доњег Конга до Стенли Пула и покренуо пароброде на горњу реку. Док је истраживао Конго за Леополда, Стенли је склопио уговоре са локалним поглавицама и са домаћим вођама.[15] У суштини, документи су дали Леополду сва права на њихове делове земље. Уз Стенлијеву помоћ, Леополд је успео да преузме право на велику област дуж реке Конго и успостављене су војне поставе.
Кристијан де Боншам, француски истраживач који је служио Леополду у Катанги, изразио је гледиште према таквим уговорима које деле многи Европљани, рекавши: „Уговори са овим малим афричким тиранима, који се углавном састоје од четири дугачке странице од којих они не разумеју ни реч, а које потписују крстом да би имали мир и да би добили поклоне, заиста су само озбиљне ствари за европске силе, у случају спорова око територија. Они се не тичу црног суверена који их тренутно потписује."[16]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Schimmer, Russell. „Belgian Congo - Colonial Genocides”. Yale University. Архивирано из оригинала на датум 4. 1. 2013. Приступљено 20. 3. 2013.
- ^ „Congo: History of a troubled land”. CNN. 17. 1. 2001. Приступљено 2. 7. 2019.
- ^ „King Leopold II and the Belgian Congo”. BBC. 9. 8. 2005. Приступљено 20. 3. 2013.
- ^ „Slavery in the Congo Free State”. New York Times. 21. 8. 1903. Приступљено 20. 3. 2013.
- ^ „Timeline: Democratic Republic of Congo”. BBC News. 17. 5. 2011. Приступљено 20. 3. 2013.
- ^ Vansina, Jan (2010). „Being Colonized. The Kuba Experience in Rural Congo, 1880-1960”. Madison. Архивирано из оригинала на датум 12. 11. 2020. Приступљено 14. 12. 2016.
- ^ Hochschild, Adam (2006). King Leopold's Ghost: A Story of Greed, Terror, and Heroism in Colonial Africa. стр. 225—33. ISBN 978-1-74329-160-3.
- ^ John D. Fage, The Cambridge History of Africa: From the earliest times to c. 500 BC Архивирано 2 новембар 2020 на сајту Wayback Machine, Cambridge University Press, 1982, p. 748. ISBN 0-521-22803-4
- ^ Fredric Wertham A Sign For Cain : A Exploration of Human Violence (1966), Adam Hochschild King Leopold's Ghost: A Story of Greed, Terror, and Heroism in Colonial Africa (1998; new edition, 2006)
- ^ Forbath, Peter (1977). The River Congo. Harper & Row. ISBN 978-0-06-122490-4.
- ^ Isidore Ndaywel è Nziem. Histoire générale du Congo: De l'héritage ancien à la République Démocratique.
- ^ Encyclopædia Britannica, Inc. (2011). World Exploration From Ancient Times. Encyclopædia Britannica, Inc. стр. 65. ISBN 9781615354559.
- ^ Ewans, Martin (2015). European atrocity, African catastrophe : Leopold II, the Congo Free State and its aftermath. London: Routledge. стр. 41. ISBN 978-1317849087. OCLC 1014377418.
- ^ Sir Henry Morton Stanley (1978). Through the Dark Continent. New York: Harper and Brothers — преко Internet Archive.
- ^ а б New International Encyclopedia.
- ^ René de Pont-Jest: L'Expédition du Katanga, d'après les notes de voyage du marquis Christian de Bonchamps Архивирано фебруар 5, 2010 на сајту Wayback Machine published 1892 in: Edouard Charton (editor): Le Tour du Monde magazine, website accessed 5 May 2007. Section I: "D'ailleurs ces lettres de soumission de ces petits tyrans africains, auxquels on lit quatre longues pages, dont, le plus souvent, ils ne comprennent pas un mot, et qu'ils approuvent d'une croix, afin d'avoir la, paix et des présents, ne sont sérieuses que pour les puissances européennes, en cas de contestations de territoires. Quant au souverain noir qui les signe, il ne s'en inquiète pas un seul instant."
Литература[уреди | уреди извор]
- Forbath, Peter (1977). The River Congo. Harper & Row. ISBN 978-0-06-122490-4.
- Isidore Ndaywel è Nziem. Histoire générale du Congo: De l'héritage ancien à la République Démocratique.
- Hochschild, Adam, King Leopold's Ghost, Pan (1999). ISBN 0-330-49233-0.
- Pakenham, Thomas, The scramble for Africa, Abacus. (1991) ISBN 0-349-10449-2.
- Alexander, Nathan G. "E.D. Morel (1873–1924), the Congo Reform Association, and the History of Human Rights." Britain and the World 9, no. 2 (2016): 213-235.
- Ascherson, Neal, The King Incorporated, ISBN 1-86207-290-6, 1963.
- De Roo, Bas, Taxation in the Congo Free State, an exceptional case?, Economic History of Developing Regions 32(2), p. 97-126, 2017.
- Grant, Kevin, A Civilised Savagery: Britain and the New Slaveries in Africa, 1884–1926, Routledge (London, 2005). ISBN 0-415-94901-7
- Johnston, George Grenfell and the Congo (two volumes, London, 1908).
- Morel, E. D. (Edmund Dene), 1873–1924, E. D. Morel's history of the Congo reform movement; [edited by] Wm. Roger Louis and Jean Stengers, Oxford, Clarendon Press, 1968 (includes Morel and the Congo Reform Association, 1904–1913, by W. R. Louis and Morel and Belgium, by J. Stengers).
- Ó Síocháin, Séamas: Roger Casement: Imperialist, Rebel, Revolutionary. Dublin: Lilliput Press, 2008.
- Petringa, Maria, Brazza, A Life for Africa, AuthorHouse. (2006) ISBN 978-1-4259-1198-0
- Rodney, Walter, How Europe underdeveloped Africa, Howard University Press. (1974) ISBN 0-88258-013-2
- Roes, Aldwin (2010). „Towards a History of Mass Violence in the Etat Indépendant du Congo, 1885-1908”. South African Historical Journal. 62 (4): 634—70. doi:10.1080/02582473.2010.519937.
- Stanard, Matthew G. Selling the Congo: A history of European pro-empire propaganda and the making of Belgian imperialism (U of Nebraska Press, 2012)
- Vandersmissen, Jan, The king's most eloquent campaigner... Emile de Laveleye, Leopold II and the creation of the Congo Free State, in: Belgisch tijdschrift voor nieuwste geschiedenis, 2011, blz. 7-57.
- Guy Vanthemsche (2012). Belgium and the Congo, 1885-1980. Cambridge University Press. ISBN 9780521194211.
- Wesseling, H. L.; Pomerans, Arnold J. (1996). Divide and Rule: The Partition of Africa, 1880–1914. Westport, Connecticut: Praeger Publishing. ISBN 978-0-275-95137-5.
- Bulletin officiel / État indépendant du Congo (на језику: француски), Brussels, 1885—1907, OCLC 7625261 — преко Académie royale des sciences d'outre-mer; also via HathiTrust
- Ó Síocháin, Séamas and Michael O’Sullivan, eds: The Eyes of Another Race: Roger Casement's Congo Report and 1903 Diary. University College Dublin Press, 2004. ISBN 1-900621-99-1.
- Stanley, Henry Morton, The Congo and the Founding of the Congo Free State (London, 1885)
- Report of the British Consul, Roger Casement, on the Administration of the Congo Free State, reprinted in full in The eyes of another race: Roger Casement’s Congo report and 1903 diary edited by Seamas O Siochain and Michael O’Sullivan. Dublin, 2003.
- The reports of the Congo Reform Association, particularly the "Memorial on the Present Phase of the Congo Question" (London, 1912).
- The Congo Report of Commission of Inquiry (New York, 1906)
- Burrows, Guy and Edgar Canisius, The Curse of Central Africa. London: Everett, 1903.
- Stanley, Henry Morton (1911). The Autobiography of Sir Henry Morton Stanley (на језику: енглески). Houghton Mifflin Company, The Riverside Press, Cambridge.
- Morrison, Wayne (18. 10. 2013). Criminology, Civilisation and the New World Order (на језику: енглески). Routledge. ISBN 978-1-135-33112-2.
- Ansiaux, Robert (децембар 2006). Early Belgian Colonial Efforts: The Long and Fateful Shadow of Leopold I (PDF) (PhD). The University of Texas at Arlington. Приступљено 7. 8. 2015.
- Gondola, Ch. Didier (2002). The History of Congo
. Greenwood Press. стр. 51. ISBN 0-313-31696-1 — преко Google Books.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Масовни злочини против човечности у Слободној Држави Конго Архивирано на сајту Wayback Machine (24. фебруар 2017)
- The Crime of the Congo, by Sir Arthur Conan Doyle at Google Books
- A Journal of a Tour in the Congo Free State, 1905, by Marcus Dorman, from Project Gutenberg
- Catalogue of the Edmund Morel papers at the Archives Division of the London School of Economics.
- Cana, Frank Richardson (1911). „Congo Free State”. Ур.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 6 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 917—928.
