Словачка народна странка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Словачка народна странка
Slovenská národná strana
ВођаАндреј Данко
Основанадецембар 1989.
СедиштеБратислава
Млади огранакMládež SNS
Број чланова  (2015)5.150
Идеологијасловачки национализам,
евроскептицизам,
десни популизам.
Политичка позицијаКрајња десница
Европска странкаЕвропа слободе и директне демократије (од 2011)
Боје            
Словачки парламент
15 / 150
Европски парламент
0 / 13
Застава странке
Flag of SNS.svg
Веб-сајт
www.sns.sk

Словачка народна странка (свк. Slovenská národná strana, SNS) је националистичка политичка странка у Словачкој. Њен председник је Андреј Данко.

Странка[уреди]

СНС је основана у децембру 1989. године, настављајући традицију Словачке народне партије. СНС себе декларише као: националистичку, хришћанску и социјалистичку странку.

СНС у Влади Словачке држи министарства просвете, екологије и равномерног развоја.

Од свог оснивања СНС је претрпела многе расцепе па су тако из ње настале следеће политичке странке: Права словачка народна странка (Pravá slovenská národná strana, PSNS), Јединствена словачка народна странка (Zjednotená slovenská národná strana, ZSNS), Словачки национални савез — Словачка заједно (Slovenská národná koalícia — Slovenská vzájomnosť).

Истакнути чланови[уреди]

Изборни резултати[уреди]

Од јанурара 1990. године па све до данас СНС је парламентарна странка у Словачкој.

година успех
1990. 13,94%
1992. 7,93%
1994. 5,4%
1998. 9,07%
2002. 3,65% за ПСНС, 3,32% за СНС
2006. 11,6%
2010. 5.07%
2012. 4.55%
2016. 8.64%

Када је СНС 2006. године ушао у власт са социјал-демократском странком СМЕР, партија Европских социјалиста искључила је СМЕР из чланства, због сарадње како су навели екстремним националистима и шовинистима.

СНС је чланица ЕВРОНАТ-а и Алијансе за Европу нација, заједно са Слободарском партијом Аустрије, Српском радикалном странком, Холандском партијом слободе и другим националистичким странкама. Такође бивши лидер СНС Јан Слота велики је пријатељ са Војиславом Шешељем[тражи се извор], кога редовно посећивао у Хашком трибуналу.