Сож

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сож
Сож
Soz river.JPG
Сож у градском парку града Гомеља
Dnepr basin.png
Басен реке Дњепар чији је Сож део
Опште информације
Дужина 648 km
Басен 42.100 km2
Пр. проток код Гомеља 207 m3s
Слив Црноморски
Водоток
Извор Смоленско побрђе
54°41′21.32″N 31°57′56.93″E / 54.6892556° СГШ; 31.9658139° ИГД / 54.6892556; 31.9658139 (Извор реке Сож)
Ушће у Дњепар код Лојева
51°56′50″N 30°48′24″E / 51.94722° СГШ; 30.80667° ИГД / 51.94722; 30.80667 (Ушће реке Сож)Координате: 51°56′50″N 30°48′24″E / 51.94722° СГШ; 30.80667° ИГД / 51.94722; 30.80667 (Ушће реке Сож)
Географске карактеристике
Држава/е  Русија
 Белорусија
 Украјина
Насеља Кричав, Черикав, Славгарад, Гомељ
Област Смоленска, Гомељска, Могиљовска, Черниговска
Притоке Вихра, Проња, Ипут, Бесед

Сож (рус.; укр.; блр. Сож) — источноевропска река која тече преко делова територије Русије, Белорусије и Украјине и лева притока реке Дњепар.

Име реке вероватно потиче од староруске речи сожжь која означава подручје које је путем паљевине очишћено од растиња и претворено у оранице.[1]

Карактеристике[уреди]

Река Сож извире на Смоленском побрђу на око 12 км јужније од града Смоленска у Смоленској области Руске Федерације. Друга је по дужини и запремини најважнија лева притока реке Дњепар. Улива се у Дњепар код варошице Лојев на граници Гомељске области Белорусије и Черниговске области Украјине. Укупна дужина тока од извора до ушћа је 648 км, од чега је 493 км на територији Белорусије.

Долина уз реку је доста изражена и представљена у виду неколико тераса, најчешће трапезоидног облика дубине између 20 и 30 метара у односу на околни терен, просечне ширине од 1,5 до 3 км у подручју око Кричавског рејона до преко 5 км на подручју спајања са реком Остјор. Након примања реке Бесед Сож прелази у географску регију Белоруског полесја. У средњем и доњем делу тока обале су доста ниже и равније.

Ширина реке у доњем делу тока достиже и до 230 метара, а дубина расте и до 6,5 метара. Проток је често већи од 1,5 м³/с. Пловна је дуж 373 км тока.

Река Сож се убраја у најчистије европске водотоке.

Неке од најважнијих притока су Вихра, Остјор, Проња, Бесед, Хмара и Ипут. Пре Другог светског рата на Сожу су постојале бројне уставе којима је регулисан ниво воде у реци, али су оне у потпуности уништене током рата и никада нису обновљене.

Најважнији градски центри који леже на њеним обалама су Кричав, Черикав, Славгарад и Гомељ.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Сож, Велика совјетска енциклопедија
  • Књига „Водоёмы Подмосковья: Справочник Московского общества «Рыболов-спортсмен»“ (1969) — 224 стр.

Спољашње везе[уреди]