Солончак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Солончак је врста земљишта. Сама реч је руског порекла и се састоји из две речи сол - со и татарске речи чак - много, што значи да је земиште са много соли. У Србији, солончаци су највише распрострањени у Војводини (око 25.000 ха у Бачкој и Банату), мање на Косову и дуж јадранске обале у Црној Гори. У свету заузимају простор од око 260 милиона хектара. У Руској федерацији солончаци су заступљени у полупустињама и пустињама. Реакција средине прати количину и врсту соли. Хлоридни и сулфатни солончаци имају алкалну средину до 8,7 односно 9 pH, док содни имају врло изразиту алкалну средину и до 10,3 pH. Ове pH вреднности условљене су и присуством адсорбованог натријумовог јона у рспону од 20-75% у зависности од врсте соли. Механички састав је претежно глиновит и прилично хомоген, који предодређује водно-физичка својства.

Литература[уреди]

  • Проф. др. Н. С. Миљковић, Нови Сад, Основи педологије (1996)

Види још[уреди]