Списак мемоара првих дама Сједињених Америчких Држава

С Википедије, слободне енциклопедије
A book title page reading "Recollections of Full Years by Mrs. William Howard Taft with numerous illustrations; New York: Dodd, Mead & Company, 1914"
Насловна страница књиге Хелен Тафт Recollections of Full Years

Тринаест првих дама Сједињених Америчких Држава написало је укупно двадесет и два мемоара. Прва дама је домаћица Беле куће и то место традиционално заузима супруга председника Сједињених Америчких Држава, уз неке историјске изузетке.

Сви мемоари првих дама објављени у 20. и 21. веку били су бестселери, понекад надмашујући продају мемоара њихових супруга председника.[1][2]

Почетком 1800-их, Абигejл Адамс је објавила своју преписку под насловом Letters of Mrs. Adams, the Wife of John Adams. Луиза Адамс је „неколико пута покушала да састави аутобиографију“, иако није имала намере да је икад објави.[1] Memoirs and Letters of Dolley Madison, Wife of James Madison, President of the United States, мемоари Доли Медисон, жене председника Џејмса Медисона, објављени су 1886. године, али их је заправо уредила Лусија Катс, а написала нећака Доли Медисон, Мери Катс.[3]

Џулија Грант је била прва која је написала и покушала да објави своје мемоаре, написавшиThe Personal Memoirs of Julia Dent Grant 1890-их након смрти њеног супруга Јулисиза С. Гранта. Међутим, пре своје смрти 1902. никада није нашла одговарајућег издавача за њих, делом зато што је имала нереална очекивања о њиховој вредности. Мемоари су на крају објављени 1975.[4] Хелен Тафт је прва која је објавила мемоаре још за живота, 1914.[1] Мемоари председничких супружника били су неуобичајени све до 1970-их; у деценијама после Тафта само су Едит Вилсон, Грејс Кулиџ, Еленор Рузвелт и Леди Берд Џонсон написале и објавиле своје мемоаре.[2] Кулиџ је објавила своје мемоаре 1930-их као неколико чланака у The American Magazine.[3] Већина првих дама написала је и објавила најмање један мемоар о свом животу од објављивања својих првих мемоара Бети Форд касних 1970-их.[2]

Рано објављени мемоари су се фокусирали на релативно тривијалне ствари, често у великој мери фокусирајући се на лични живот прве даме. The New York Sun је описао мемоаре Хелен Тафт као „светле, духовите, дивно забавне реминисценције“ по објављивању, а моји мемоари Едит Вилсон критиковали су савремени рецензенти као што је The New York Times због претераног фокусирања на одећу и друштвене догађаје..[5][6] Еленор Рузвелт, која је написала четири аутобиографије, означила је промену у садржају мемоара, пишући више о политичким питањима, а мање о свом личном животу. Леди Берд Џонсон сажимала је диктирани транскрипт од два милиона речи у 300.000 за A White House Diary, који је надмашио мемоаре њеног супруга Линдона Б. Џонсона.[5] Током 1960-их Жаклин Кенеди Оназис била је укључена у уређивање две књиге Моли Тајер, Jacqueline Kennedy and Jacqueline Kennedy: The White House Years.[3]

Мемоари које су написале Бети Форд, Розалин Картер и Барбара Буш такође су по продаји надмашиле мемоаре њихових мужева.[1] My Turn од Ненси Реган, објављен 1989. године, добио је надимак Моја опекотина (енг. My Burn) због „осветничког” извештавања о Регановом животу, посебно у Белој кући. Књига је продата веома добро, остала је на листи бестселера The New York Times више од три месеца. [5][7] Мемоари Мишел Обаме Becoming су објављени 2018. Добила је преко 60 долара милиона пре објављивања, а књига је продата у преко 11,5 милиона примерака ажурирано: новембар 2019. године.[8][9] Било је спекулација да Меланија Трамп пише мемоаре или да је у преговорима да то уради.[10][11]

Мемоари[уреди | уреди извор]

Наслов Прва дама Издавач Година Идентификација Белешке
Personal Memoirs of Julia Dent Grant Џулија Грант Putnam Publishing Group 1975 ISBN 978-0-399-11386-4

OCLC 1362819
[note 1]
Recollections of Full Years Хелен Тафт Dodd, Mead & Company 1914 OCLC 1071952821
My Memoir Идит Вилсон Bobbs-Merrill Company 1939 OCLC 300015696
This is My Story Еленор Рузвелт Harper & Brothers 1937 OCLC 1222392544
This I remember Еленор Рузвелт Harper & Brothers 1949 OCLC 1222358304
On My Own: The Years since the White House Еленор Рузвелт Harper & Brothers 1958 OCLC 1007583041
The Autobiography of Eleanor Roosevelt Еленор Рузвелт Harper & Brothers 1961 OCLC 241967 [note 2]
A White House Diary Леди Берд Џонсон Holt, Rinehart & Winston 1970 ISBN 978-0-03-085254-1

OCLC 247688211
The Times of My Life Бети Форд Harper & Row 1978 ISBN 978-0-06-011298-1

OCLC 1089520085
[note 3]
Betty: A Glad Awakening Бети Форд Doubleday 1987 ISBN 978-0-385-23502-0

OCLC 624464837
First Lady from Plains Розалин Картер Houghton Mifflin 1984 ISBN 978-0-395-35294-6

OCLC 608350043
Everything to Gain: Making the Most of the Rest of Your Life Розалин Картер Random House 1987 ISBN 978-0-394-55858-5

OCLC 1020180943
[note 4]
Nancy: The Autobiography of America's First Lady Ненси Реган HarperCollins 1980 ISBN 978-0-688-03533-4

OCLC 5613799
[note 5]
My Turn: The Memoirs of Nancy Reagan Ненси Реган Random House 1989 ISBN 978-0-394-56368-8

OCLC 19921006
[note 6]
Barbara Bush: A Memoir Барбара Буш Scribner 1994 ISBN 978-0-02-519635-3

OCLC 733651482
Reflections: Life After the White House Барбара Буш Scribner 2004 ISBN 978-0-7432-5582-0

OCLC 57355785
Living History Хилари Клинтон Simon & Schuster 2003 ISBN 978-0-7432-2224-2

OCLC 961885123
Hard Choices Хилари Клинтон Simon & Schuster 2014 ISBN 978-1-4767-5144-3

OCLC 900303720
What Happened Хилари Клинтон Simon & Schuster 2017 ISBN 978-1-5011-7556-5

OCLC 1003606642
Spoken from the Heart Лора Буш Scribner 2010 ISBN 978-1-4391-5520-2

OCLC 669262090
Becoming Мишел Обама Crown Publishing Group 2018 ISBN 978-1-5247-6313-8

OCLC 1079014347
Where the Light Enters: Building a Family, Discovering Myself Џил Бајден Flatiron Books 2019 ISBN 978-1-250-18234-0

OCLC 1198401967
[note 7]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Грант је покушала али није успела да пронађе издавача мемоара за свог живота.[4]
  2. ^ Сабрани текст из прве три аутобиографије са додатним поглављима.[12]
  3. ^ Написано са Крисом Чејсом.[13][14]
  4. ^ Написано са супругом Џимијем Картером.[15]
  5. ^ Написано са Билом Либијем.[16]
  6. ^ Написано са Вилијам Новак.[17]
  7. ^ Обавјљено пре него што је постала прва дама САД.[18]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Fehrman, Craig (21. 5. 2010). „First Lady Lit”. The New York Times. Архивирано из оригинала 3. 4. 2015. г. Приступљено 30. 3. 2015. .
  2. ^ а б в Sánchez, Bianca (13. 11. 2018). „The History of First Ladies' Memoirs”. Smithsonian Magazine (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 29. 11. 2020. г. Приступљено 20. 11. 2020. 
  3. ^ а б в Anthony, Carl (18. 5. 2016). „First Ladies as Author”. The National First Ladies' Library. Архивирано из оригинала 29. 11. 2020. г. Приступљено 21. 11. 2020. 
  4. ^ а б „The Personal Memoirs of Julia Dent Grant”. National Park Service (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 27. 11. 2020. г. Приступљено 20. 11. 2020. 
  5. ^ а б в Brockell, Gillian (12. 11. 2018). „Julia Grant couldn't find a publisher for her memoir. Michelle Obama got paid millions for hers.”. The Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Архивирано из оригинала 22. 11. 2020. г. Приступљено 20. 11. 2020. 
  6. ^ „The Memoirs of Mrs. Wilson”Неопходна новчана претплата. The New York Times (на језику: енглески). 12. 3. 1939. Приступљено 2021-08-19. 
  7. ^ Fehrman, Craig (2012). „Reagan and the Rise of the Blockbuster Political Memoir”. American Literary History. 24 (3): 468—490. ISSN 0896-7148. JSTOR 23249745. doi:10.1093/alh/ajs031. Приступљено 20. 5. 2021. 
  8. ^ „Michelle Obama's book is set to become the best-selling memoir in history” (на језику: енглески). Reuters. 27. 3. 2019. Архивирано из оригинала 25. 11. 2020. г. Приступљено 20. 11. 2020 — преко NBC News. 
  9. ^ Superville, Darlene (19. 11. 2019). „Michelle Obama signs 'Becoming' copies on book's anniversary”. Associated Press. Архивирано из оригинала 18. 5. 2021. г. Приступљено 20. 11. 2020. 
  10. ^ Mahdawi, Arwa (1. 12. 2020). „Operation Rebrand Melania: What can we expect from the first lady's rumoured memoir?”. The Guardian (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 17. 5. 2021. г. Приступљено 17. 5. 2021. 
  11. ^ Zoellner, Danielle (28. 11. 2020). „Melania Trump 'in discussions about writing her own memoir'. The Independent (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 17. 5. 2021. г. Приступљено 17. 5. 2021. 
  12. ^ Laski, Marghanita (3. 8. 1962). „Eleanor Roosevelt's autobiography – archive, 1962”. The Guardian (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 11. 2020. г. Приступљено 21. 11. 2020. 
  13. ^ Howard, Jane (21. 12. 2018). „Notes From the Book Review Archives”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 8. 11. 2020. г. Приступљено 21. 11. 2020. 
  14. ^ „Betty — A Glad Awakening”. Kirkus Reviews (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 26. 10. 2020. г. Приступљено 21. 11. 2020. 
  15. ^ Carter, Jimmy; Carter, Rosalynn (1987). Everything to Gain: Making the Most of the Rest of Your Life. University of Arkansas Press. ISBN 978-1-55728-388-7. JSTOR j.ctt22h6q6h. Архивирано из оригинала 19. 5. 2019. г. Приступљено 21. 11. 2020. 
  16. ^ Quinn, Sally (1. 5. 1980). „Nancy Reagan On the Road To the Realm”. The Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Архивирано из оригинала 28. 8. 2017. г. Приступљено 21. 11. 2020. 
  17. ^ „My Turn”. Publishers Weekly. Архивирано из оригинала 18. 5. 2021. г. Приступљено 21. 11. 2020. 
  18. ^ Jensen, Erin (7. 5. 2019). „Jill Biden writes of marriage with Joe, 'totally shattering' death of son Beau in new book”. USA Today. Архивирано из оригинала 30. 6. 2019. г. Приступљено 18. 5. 2021. 

Додатна литература[уреди | уреди извор]

  • Wertheimer, Molly Meijer, ур. (2004). Inventing a Voice: The Rhetoric of American First Ladies of the Twentieth Century. Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-7425-2971-7.