Списак награда и номинација Кетрин Зите Џоунс

С Википедије, слободне енциклопедије
Кетрин Зита-Џоунс на Трајбека филмском фестивалу 2012. године

Кетрин Зита-Џоунс је велшка глумица која се, према подацима из 2019. године, појавила у 27 фимлова, 11 телевизијских продукција и 9 позоришних представа. Њено прво појављивање на позорници било је када је имала девет година и када је тумачила сироче у Вест Енд продукцији мјузикла Annie.[1][2] Такође је играла насловну улогу у другој продукцији мјузикла у Позоришту у Свонзију 1981. године.[3] Као тинејџерка, играла је улоге у представама Bugsy Malone и The Pajama Game на Вест Енду, након чега је доживела свој сценски пробој у главној улози девојке из хора у представи из 1987. под називом 42nd Street.[4]

Француско-италијански научнофантастични филм 1001 ноћ (енгл. 1001 Nights, 1990) представљао је филмски првенац Зите-Џоунс.[5] Популарност у Британији стекла је улогом сеоске девојке у телевизијској серији The Darling Buds of May (1991–1993) — најгледанијој серији у земљи у то време.[6][7] Међутим, разочарана тиме што су јој нудили искључиво улоге у љубавним филмовима, Зита-Џоунс се преселила у Лос Анђелес.[8][9] Рани успех постигла је играјући улоге које су се значајно ослањале на њен сексепил, у акционом филму Маска Зороа (енгл. The Mask of Zorro, 1998) и трилеру Entrapment (1999).[1][10] За своју улогу у овом првом номинована је за награду Сатурн за најбољу глумицу.[11] За своју улогу супруге нарко боса у Содерберговом филму Traffic из 2000. године номинована је за награду Златни глобус за најбољу споредну глумицу.[12] Потом је освојила Оскара и награду БАФТА за најбољу споредну глумицу за улогу Велме Кели у мјузиклу Chicago (2002).[13] Као тада најплаћенија британска глумица у Холивуду,[14] тумачила је улогу жене која се стално разводи у филму Intolerable Cruelty (2003), потом стјуардесу у филму Терминал (енгл. Terminal, 2004) и агента Еуропола у филму Играј своју игру 2 (2004).[9][15] Наставак филма Маска Зороа, под називом Легенда о Зороу (2005), био је неуспех,[16][17] након чега је Зита-Џоунс глумила амбициозног кувара у романтичној комедији No Reservations (2007).[18]

Зита-Џоунс је значајно смањила своје радно оптерећење крајем 2000-их.[19] На Бродвеју је дебитовала 2009. године улогом остареле глумице у мјузиклу A Little Night Music, за коју је освојила награду Тони за најбољу глумицу у мјузиклу.[1][20] Након трогодишњег одсуства са екрана, имала је три филмске емисије у 2012. и још толико 2013. године. Ниједно њено издање из 2012. није остварило већи успех.[21] Ово се променило 2013. године, када је играла мистериозног психијатра у Содерберговом трилеру Side Effects и руског агента у финансијски успешном акционом филму Red 2.[22][23] Након још једног одсуства из света глуме, Зита-Џоунс је глумила у британском филму Dad's Army (2016), заснованом на истоименом телевизијском ситкому.[24] Године 2017. вратила се на телевизију тумачећи глумицу Оливију де Хевиленд у антолошкој серији Feud.[25]

Награде и номинације[уреди | уреди извор]

Catherine Zeta-Jones posing with an award
Кетрин Зита-Џоунс са наградом Drama Desk, коју је освојила за своју улогу у мјузиклу A Little Night Music 2010. године
Год.[а] Награда Категорија Филм Резултат Реф.
1999 Награда Blockbuster Entertainment Омиљена нова глумица The Mask of Zorro Освојено [26]
1999 Награда Сатурн Најбоља глумица The Mask of Zorro Номинација [11]
1999 МТВ филмска награда Највеће глумачко откриће The Mask of Zorro Номинација [27]
1999 МТВ филмска награда Најбоља борба (поделила заједно са Антониом Бандерасом) The Mask of Zorro Номинација [27]
1999 Европска филмска награда Најбоља глумица – По избору гледалаца Entrapment Освојено [28]
2000 Награда Златна малина Најгора глумица Entrapment/
The Haunting
Номинација [29]
2000 Награда Blockbuster Entertainment Омиљена глумица – Акција Entrapment Освојено [30]
2000 Награда Blockbuster Entertainment Омиљена глумица – Хорор The Haunting Номинација [31]
2001 Награда Screen Actors Истакнута филмска постава Traffic Освојено [32]
2001 Награда Златни глобус Најбоља споредна глумица Traffic Номинација [33]
2001 Награда Blockbuster Entertainment Омиљена споредна глумица – Драма Traffic Номинација [34]
2001 Удружење филмских критичара из Чикага Најбоља споредна глумица Traffic Номинација [35]
2001 Удружење филмских критичара из Далас-Форта Најбоља споредна глумица Traffic Номинација [36]
2002 Награда Емпајр Најбоља британска глумица Traffic Номинација [37]
2002 Друштво филмских критичара из Бостона Најбоља споредна глумица Chicago Runner-up [38]
2003 Оскар Најбоља споредна глумица Chicago Освојено [13]
2003 БАФТА награда Најбоља споредна глумица Chicago Освојено [13]
2003 Награда Избор критичара Најбоља филмска постава Chicago Освојено [39]
2003 Награда Избор критичара Најбоља споредна глумица Chicago Освојено [39]
2003 Награда за стандардни вечерњи филм Најбоља глумица Chicago Освојено [40]
2003 Награда СГА Истакнута филмска постава Chicago Освојено [41]
2003 Награда СГА Истакнута споредна глумица Chicago Освојено [41]
2003 Удружење филмских критичара из Далас-Форта Најбоља споредна глумица Chicago Номинација [42]
2003 Награда Златни глобус Најбоља глумица Chicago Номинација [33]
2003 Удружење онлајн филмских критичара Најбоља споредна глумица Chicago Номинација [43]
2005 Награда Избор критичара Најбоља филмска постава Ocean's Twelve Номинација [44]
2005 Hasty Pudding Theatricals Жена године Освојено [45]
2006 Награда Избор народа Омиљена глумица The Legend of Zorro Номинација [46]
2007 Савез филмских новинарки Глумица којој је најпотребнији нови агент Номинација [47]
2010 Награда Круга критичара Истакнута глумица у мјузиклу A Little Night Music Освојено [48]
2010 Награда Drama Desk Истакнута глумица у мјузиклу A Little Night Music Освојено [49]
2010 Награда Тони Најбоља глумица у мјузиклу A Little Night Music Освојено [20]
2019 Women's Image Awards Actress Made For Television Movie / Mini-Series Cocaine Godmother Номинација [50]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Односи се на годину када је одржана церемонија доделе награда

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в McGrath, Charles (6. 12. 2009). „Send in the Song-and-Dance Gal”. The New York Times. Архивирано из оригинала 19. 8. 2017. г. Приступљено 10. 10. 2014. 
  2. ^ Fulton, Rick (1. 7. 1999). „The Frog Princess”. Daily Record. Архивирано из оригиналаНеопходна новчана претплата 4. 5. 2016. г. Приступљено 5. 4. 2016 — преко HighBeam Research. 
  3. ^ Adams, Guy (16. 4. 2011). „Catherine Zeta-Jones: Darling bud with a steely core”. The Independent. Архивирано из оригинала 20. 4. 2016. г. Приступљено 5. 4. 2016. 
  4. ^ Film Review: Special. Visual Imagination Limited. 2000. стр. 57. Архивирано из оригинала 1. 3. 2017. г. 
  5. ^ „Catherine Zeta Jones biography”. BBC. 14. 6. 2010. Архивирано из оригинала 26. 9. 2009. г. Приступљено 5. 4. 2016. 
  6. ^ „Face of the Day: Catherine Zeta Jones”. The Herald. 20. 6. 2000. Архивирано из оригинала 18. 4. 2016. г. Приступљено 5. 4. 2016. 
  7. ^ Butzel, Marsha; Lopez, Ana (јануар 1994). Mediating the National. Taylor & Francis. стр. 33. ISBN 978-3-7186-0570-5. Архивирано из оригинала 1. 3. 2017. г. 
  8. ^ „Catherine Zeta Jones Interview: I Used to Be Just a Pretty Face with a Big Bust Now I Fight for Roles with Nicole Kidman”. Daily Mirror. 12. 12. 1998. Архивирано из оригиналаНеопходна новчана претплата 4. 5. 2016. г. Приступљено 5. 4. 2016 — преко HighBeam Research. 
  9. ^ а б Johnston, Sheila (12. 6. 2010). „Catherine Zeta-Jones: the evergreen girl of the valleys”. The Daily Telegraph. Архивирано из оригинала 2. 1. 2014. г. Приступљено 7. 2. 2013. 
  10. ^ Dougharty, Margot (август 1998). Exposure. Los Angeles Magazine. стр. 42. ISSN 1522-9149. Архивирано из оригинала 17. 2. 2017. г. 
  11. ^ а б Rice, Andrew (9. 6. 1999). „Sci-Fi Saturnalia in La-La Land”. Wired. Архивирано из оригинала 20. 4. 2016. г. Приступљено 11. 4. 2016. 
  12. ^ Yamato, Jen (1. 10. 2014). „Catherine Zeta-Jones To Play ‘Cocaine Godmother’ Griselda Blanco”. Deadline Hollywood. Архивирано из оригинала 2. 4. 2016. г. Приступљено 7. 4. 2016. 
  13. ^ а б в Brocks, Emma (14. 12. 2009). „Singing and acting, but not at the same time – Zeta-Jones falters on Broadway”. The Guardian. Архивирано из оригинала 2. 8. 2015. г. Приступљено 14. 8. 2015. 
  14. ^ Simpson, Richard (16. 1. 2002). „Hollywood's most wanted”. London Evening Standard. Архивирано из оригинала 9. 10. 2016. г. Приступљено 10. 4. 2016. 
  15. ^ O'Sullivan, Michael (10. 10. 2003). „Cruel? Yes. Intolerable? No”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 22. 8. 2015. г. Приступљено 11. 4. 2016. 
    Scott, A. O. (18. 6. 2004). „An American's Paradise Lost and Found”. The New York Times. Архивирано из оригинала 19. 4. 2016. г. Приступљено 7. 4. 2016. 
    Susman, Gary (11. 2. 2004). „Zeta-Jones completes the cast of Ocean's Twelve. Entertainment Weekly. Архивирано из оригинала 10. 10. 2016. г. Приступљено 14. 8. 2015. 
  16. ^ „The Legend of Zorro”. Metacritic. Архивирано из оригинала 13. 1. 2011. г. Приступљено 9. 12. 2010. 
  17. ^ „The Legend of Zorro (2005)”. Box Office Mojo. Архивирано из оригинала 5. 9. 2015. г. Приступљено 14. 8. 2015. 
  18. ^ Freydkin, Donna (18. 7. 2007). „Catherine Zeta-Jones makes 'No Reservations'. USA Today. Архивирано из оригинала 23. 4. 2016. г. Приступљено 8. 4. 2016. 
  19. ^ McQuoid, Debbie. „Just call me Cath”. Stylist. Архивирано из оригинала 23. 7. 2015. г. Приступљено 14. 8. 2015. 
  20. ^ а б „Catherine Zeta Jones wins Tony Award”. BBC. 14. 6. 2010. Архивирано из оригинала 8. 4. 2011. г. Приступљено 28. 1. 2011. 
  21. ^ „Catherine Zeta-Jones”. Box Office Mojo. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г. Приступљено 9. 4. 2016. 
  22. ^ „Side Effects (2013)”. Rotten Tomatoes. Архивирано из оригинала 22. 8. 2015. г. Приступљено 14. 8. 2015. 
  23. ^ „Red 2 (2013)”. Box Office Mojo. 17. 10. 2013. Архивирано из оригинала 22. 7. 2015. г. Приступљено 14. 8. 2015. 
  24. ^ Bray, Catherine (27. 1. 2016). „Film Review: ‘Dad’s Army. Variety. Архивирано из оригинала 29. 3. 2016. г. Приступљено 7. 4. 2016. 
  25. ^ Patten, Dominic (25. 2. 2017). „‘Feud: Bette & Joan’ Review: Jessica Lange & Susan Sarandon Kill In H’wood War Story”. Deadline.com. Архивирано из оригинала 25. 2. 2017. г. Приступљено 1. 3. 2017. 
  26. ^ „King of the World; People's Pick: Award Shows”. Daily Record. 27. 5. 1999. Архивирано из оригиналаНеопходна новчана претплата 4. 5. 2016. г. Приступљено 11. 4. 2016 — преко HighBeam Research. 
  27. ^ а б „1999 MTV Movie Awards”. MTV. Архивирано из оригинала 30. 6. 2015. г. Приступљено 14. 8. 2015. 
  28. ^ Churi, Maya; Hernandez, Eugene (10. 12. 1999). „Rudolph at Sundance; Almodovar Wins; Doc Project in Texas”. Indiewire. Архивирано из оригинала 21. 4. 2016. г. Приступљено 10. 4. 2016. 
  29. ^ „Razzies finger film flops”. BBC. 15. 2. 2000. Архивирано из оригинала 31. 7. 2016. г. Приступљено 28. 4. 2016. 
  30. ^ „Blockbuster Entertainment Award winners”. Variety. 9. 5. 2000. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 11. 4. 2016. 
  31. ^ „Nominees Announced for 'Sixth Annual Blockbuster Entertainment Awards' to Air in June on FOX”. PR Newswire. 8. 2. 2000. Архивирано из оригинала 9. 2. 2015. г. Приступљено 9. 2. 2015. 
  32. ^ „7th Annual Screen Actors Guild Awards”. Screen Actors Guild. Архивирано из оригинала 17. 3. 2016. г. Приступљено 7. 4. 2016. 
  33. ^ а б „Golden Globe Awards for 'Catherine Zeta-Jones'. Hollywood Foreign Press. Архивирано из оригинала 20. 4. 2016. г. Приступљено 7. 4. 2016. 
  34. ^ „Nominees Announced for Seventh Annual Blockbuster Entertainment Awards”. PR Newswire. 26. 1. 2001. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 11. 4. 2016. 
  35. ^ Hevrdejs, Judy; Wilmington, Michael (27. 2. 2001). „Chicago Film Critics honor Tom Hanks, Ellen Burstyn and others”. Chicago Tribune. Архивирано из оригиналаНеопходна новчана претплата 3. 5. 2016. г. Приступљено 5. 4. 2016 — преко HighBeam Research. 
  36. ^ „Area critics name 'Traffic' best movie”Неопходна новчана претплата. The Dallas Morning News. 6. 1. 2001. Приступљено 11. 4. 2016. 
  37. ^ „Empire Awards: Nominations Announced”. Empire. 25. 1. 2002. Архивирано из оригинала 19. 7. 2017. г. Приступљено 11. 4. 2016. 
  38. ^ „Boston crix key up ‘Pianist. Variety. 15. 12. 2002. Архивирано из оригинала 23. 2. 2016. г. Приступљено 11. 4. 2016. 
  39. ^ а б Horwitch, Lauren (20. 1. 2003). „B’cast Crix pick ‘Chicago. Variety. Архивирано из оригинала 22. 4. 2016. г. Приступљено 11. 4. 2016. 
  40. ^ Leitch, Luke (3. 2. 2003). „30th British Film Awards: The winners”. London Evening Standard. Архивирано из оригинала 7. 4. 2017. г. Приступљено 11. 4. 2016. 
  41. ^ а б King, Susan (10. 3. 2003). „Daniel Day-Lewis, Renee Zellweger Win Top SAG Awards”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 25. 4. 2016. г. Приступљено 10. 4. 2016. 
  42. ^ „D-FW Film Critics give crown to 'King<span style="padding-right:0.2em;">'Неопходна новчана претплата. The Dallas Morning News. 6. 1. 2004. Приступљено 11. 4. 2016. 
  43. ^ „2002 Awards (6th Annual)”. Online Film Critics Society. Архивирано из оригинала 18. 4. 2016. г. Приступљено 10. 4. 2016. 
  44. ^ „Critics’ Choice Awards nominees”. Variety. 9. 1. 2005. Архивирано из оригинала 21. 4. 2016. г. Приступљено 10. 4. 2016. 
  45. ^ Rabinowitz, Nancy (11. 2. 2005). „Zeta-Jones named Hasty woman of the year”. USA Today. Приступљено 28. 4. 2016. 
  46. ^ „People's Choice Awards Nominees & Winners 2006”. People's Choice Awards. Архивирано из оригинала 9. 2. 2015. г. Приступљено 10. 4. 2016. 
  47. ^ „2007 EDA Awards Nominees Announced”. Alliance of Women Film Journalists. 11. 12. 2007. Архивирано из оригинала 8. 12. 2015. г. Приступљено 28. 4. 2016. 
  48. ^ Gans, Andrew (17. 5. 2010). „Memphis, La Cage, Zeta-Jones, Finneran and More Are Outer Critics Circle Award Winners”. Playbill. Архивирано из оригинала 23. 4. 2016. г. Приступљено 10. 4. 2016. 
  49. ^ Gans, Andrew (24. 5. 2010). „Zeta-Jones wins Drama Desk top honours”. Daily Express. Архивирано из оригинала 7. 4. 2017. г. Приступљено 7. 4. 2016. 
  50. ^ „Women’s Image Awards nominations: ‘Mary Queen of Scots,’ ‘Little Women’ lead”. Gold Derby. 21. 12. 2018. Приступљено 22. 12. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]