Споменик Карађорђу на Калемегдану
44° 49′ 17″ С; 20° 27′ 05″ И / 44.821268° С; 20.451257° И
| Споменик Карађорђу | |
|---|---|
 Споменик је подигнут 1913. године, а срушиле су га аустроугарске окупационе власти 1916. године | |
| Локација | Калемегдански парк |
| Тип | меморијални споменик |
| Материјал | бронза |
| Подигнут | 1913. |
| Отварање | 13. август 1913. |
| Посвећен | Карађорђу Петровићу |
| Рушење | 1916. |
Споменик Карађорђу на Калемегдану био је први споменик у Србији подигнут вођи Првог српског устанка Карађорђу Петровићу. Подигнут је 13. августа 1913. године у време Балканских ратова. Дело је сплитскогски сликара и вајара Пашка Вучетића. Срушили су га Аустријанци у време Првог светског рата, 1916. године.
Споменик је открио, уз присуство државног и војног врха и дипломатског кора краљ Петар I Карађорђевић, Карађорђев унук.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]
Конкурс за израду споменика Карађорђу расписан је 1908. године под патронатом Министарства војног. Прву награду освојио је сплитски сликар и вајар Паскоје Пашко Вучетић. Споменик Карађорђу је био сложена композиција коју је чинило више скулптура: слепи гуслар, два војника, из Првог српског устанка и Балканских ратова, жене која држи дете, богиње Нике и Вожда Србије на врху композиције. Бронзани делови изливени су у Риму, а потом склапани у Београду.[2] Споменик је откривен 13. августа 1913. године, а свечаност је забележена филмском камером.[3]
Споменик су динамитом разнели Аустријанци у време Првог светског рата, 1916. године.[4] Аустроугари су решили да на месту вожда поставе споменик цару Францу Јозефу. Године 1918. у Београд је Дунавом на лађи допремљена велика скулптура аустроугарског монарха, намењена да доминира Београдом уместо Карађорђа.[5] По завршетку рата било је велико питање шта да се ради са овим спомеником. Решено је да се ова скулптура претопи и од тог материјала излију звона за цркве. Највеће од њих је поклоњено цркви Ружици на Калемегдану.[4]
Након завршетка Првог светског рата, 11. новембра 1930. године, на месту демонтираног Споменика Карађорђу подигнут је Споменик захвалности Француској, дело вајара Ивана Мештровића.[6] На њему се налази натпис: „Волимо Француску као што је она волела нас, 1914—1918.”
Сачувана скулптура
[уреди | уреди извор]Једини сачувани део споменичке композиције Споменик Карађорђу је скулптура Слепи гуслар. После рушења самог споменика ова скулптура је склоњена и чувана у Барутани на Калемегдану. Власништво је Музеја града Београда[7] и на иницијативу археолога Марка Поповића 2020. године враћена је на Калемегдан. Постављена је у непосредној близини места где је некада стајао цео споменик и откривена 11. новембра 2020, на Дан примирја у Првом светском рату.[8] У оригинално стање вратио ју је вајар Зоран Кузманвић.[6]
Види још
[уреди | уреди извор]- Споменик Карађорђу у Београду
- Слепи гуслар (споменик)
- Откривање Карађорђевог споменика на Калемегдану
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Omraženi spomenik Karađorđu na Kalemegdanu”. 011 info. Приступљено 30. 4. 2019.
- ^ „Мила Јевтовић:Споменик Карађорђу Пашка Вучетића” (PDF). Завод за заштиту споменика културе града Београда. Архивирано из оригинала (PDF) 03. 03. 2016. г. Приступљено 30. 4. 2019.
- ^ Falcon (2021-01-26), Откривање споменика Карађорђу на Калемегдану 1913., Приступљено 2026-09-11
- ^ а б „Did you know?”. 011info - the best guide through Belgrade (на језику: енглески). Приступљено 2026-09-10.
- ^ „Beogradske priče: Neobična sudbina spomenika na Kalemegdanu”. Novosti. Приступљено 30. 4. 2019.
- ^ а б „„Слепи гуслар“ поново на Калемегдану”. Beogradska Tvrdjava (на језику: српски). 2020-11-12. Приступљено 2026-09-09.
- ^ „Скулптура "Слепи гусар" данас се враћа на Калемегдан”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине (на језику: српски). 2020-11-11. Приступљено 2026-09-10.
- ^ „Скулптура слепог гуслара после 104 године поново на Калемегдану”. РТС (на језику: српски). 2020-11-11. Приступљено 2026-09-10.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Тополски записи VI” (PDF). КЦ Топола. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 04. 2019. г. Приступљено 30. 4. 2019.
- „Краљ Петар Први Карађорђевић (кратак животопис)”. You Tube. Приступљено 30. 4. 2019.
