Споменик природе Брђанка — дивља крушка
| Брђанка — дивља крушка | |
|---|---|
| Опште информације | |
| Место | Крагујевац |
| Држава |  Србија |
| Координате | 43° 58′ 45″ С; 20° 54′ 07″ И / 43.9790495° С; 20.9019957° И |
.svg)  Споменик природе Брђанка — дивља крушка Споменик природе Брђанка — дивља крушка на карти Србије | |
| Врста споменика | ботанички |
| Година заштите | 2003. |
| Степен заштите | III степен |
Споменик природе Брђанка — дивља крушка је стабло дивље крушке (Pyrus pyraster) које расте на територији града Крагујевца, у насељу Белошевац. Представља вредан примерак своје врсте. Импозантних је димензија и велике старости. Такође, представља и „свето дрво“ – запис, јер је на њеном стаблу урезан крст – симбол хришћанства.[1] За споменик природе III категорије проглашена је 2003. године одлуком Скупштине Града Крагујевца.[2]
Опис стабла[уреди | уреди извор]
Стабло Брђанке високо је око 19 m, обим дебла је 1,3 m, а разграната крошња ове крушке простире се изнад 1,4 ара.[3] Дебло се рачва у неколико стубова, а они даље у гране што даје овако широку гранату крошњу. Старост овог дрвета процењена је на око 250 година. И поред старости стабло је веома здраво и витално. Још увек плодоноси, а од плодова власник парцеле на којој расте прави ракију.[1]
Положај[уреди | уреди извор]
Брђанка расте у крагујевачком насељу Белошевац, преко пута старе школе, на приватном имању у Брђанској улици бр. 127. Налази се на самој међи са комшијом. Иако крошња делом прелази на плац првог суседа, због хлада никада није било спора. Ова крушка је уједно и запис.
Сваке године за празник Свете Тројице крстоноше се окупљају испод ове крушке и одатле крећу литије у обилазак поља, молећи се за добар принос летине.[3]
Споменик природе Брђанка — дивља крушка представља туристички потенцијал како града Крагујевца тако и шумадијског региона.[4] Љубитељима природе ово ретко дрво је врло лако доступно, обележено и врло уочљиво.[5]
Заштита[уреди | уреди извор]
Крушка брђанка заштићена је као споменик природе III категорије одлуком Скупштине Града Крагујевца од 10. октобра 2003. године.[2][6] Елаборат за заштиту природног добра Брђанка - дивља крушка урадио је Завод за заштиту природе Србије, док је локална власт обавезала власника да споменик природе чува и одржава у складу са 11 прописаних мера заштите.
С обзиром на то да се ради о ретком примерку крушке у Шумадији, а вероватно и шире у Србији, установљен је трећи степен заштите, што значи:
- Крушка се не сме посећи.
- Не смеју јој се ломити и кидати гране, лишће и плодови.
- Не смеју се предузимати било које друге радње које би могле изменити њен изглед или довести у питање њен биолошки опстанак.
- Није дозвољена промена намене заштићене површине, депоновање смећа и другог отпада испод ње или у њеној близини, раскопавање под крошњом која заузима површину 1,4 ара, градња објеката, паркирање аутомобила, постављање табли или обавештења на стаблу и гранама крошње, садња зеленила, испуштање отпадних вода, као ни превођење подземних и надземних инсталација за трајне или привремене објекте.[3]
Види још[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Димитровски, Дарко (2013). ТУРИЗАМ ШУМАДИЈСКОГ ОКРУГА У КОНТЕКСТУ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА - докторска дисертација (PDF). Београд: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ, ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Brđanka – divlja kruška”. Turistički vodič Srbije. Приступљено 2024-01-23.
- ^ а б Jokić, Dobrinka; Nikolić, Vladimir (2014). „STABLA—ZAPISI KAO ZAŠTIĆENA PRIRODNA DOBRA” (PDF). Zaštita prirode. br. 64/1: 34. Приступљено 23. 1. 2024.
- ^ а б в arhiva, blic (23. 10. 2003). „Kruška - spomenik”. Blic.rs. Приступљено 2024-01-23.
- ^ Димитровски 2013
- ^ „Дивља крушка једино заштићено природно добро на територији Крагујевца”. РТК. 2022-12-12. Приступљено 2024-01-23.
- ^ „Uredba o utvrđivanju Regionalnog prostornog plana za područje Šumadijskog, Pomoravskog, Raškog i Rasinskog upravnog okruga: 39/2014-3”. www.pravno-informacioni-sistem.rs. Приступљено 2024-01-23.