Град Крагујевац

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Крагујевац (вишезначна одредница).
Град Крагујевац
Opstina Kragujevac.jpg
Зграда скупштине града Крагујевца
Грб Крагујевца
Грб
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Регион Шумадија и западна Србија
Округ Шумадијски округ
Седиште Крагујевац
Становништво
Становништво Раст 179.417
Географске карактеристике
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина 835 km²

Serbia Kragujevac.png

Остали подаци
Градоначелник Радомир Николић (СНС)
Веб-сајт http://www.kragujevac.rs}-

Град Крагујевац је град у Шумадијском округу у централној Србији. Средиште града као и округа је градско насеље Крагујевац. Према попису из 2011. било је 179.471 становника, од чега 150.835 у самом градском насељу.[1]

Географија[уреди]

Територија града Крагујевца се налази у средишњем делу Србије. Она је смештена у источном пределу Шумадије и захвата углавном сливно подручје Лепенице, на обронцима планина Рудник, Црни врх и Гледићких планина. Крагујевац је административно средиште града, налази се у централном делу градске територије.

Град Крагујевац се граничи на северу општином Тополом, на североистоку општином Рачом и општином Баточином, истоку Градом Јагодином, југозападу територијом Града Краљева, на западу општином Кнић и северозападу општином Горњим Милановац.

Налази се на надморској видини од 185 до 220 m. а има површину од 835 km². Главни град Београд је удаљен око 140 km. Земљишни фонд је 83.475ha, од чега 63,9% припада руралном подручију, а 36,1% територије припада урбаној зони града. Броји укупно 57 насеља просечне величине од 14,65km² и 62 катастарске општине просечне величине од 13,48km².

Крагујевац је са Коридором X повезан Државоим путем IБ реда 24, Баточина - Крагујевац који ји у наредном периоду требало да постане ауто–пут. Пут је већим делом магистрални пут са две саобраћајне траке, док је деоница између Градца и Крагујевца изграђена као аутопут у конфигурацији 2+2, са одвојеним тракама за саобраћај, зауставним тракама и раскрсницама ван нивоа. Међутим за саобраћај је до сада пуштена само деоница од Крагујевца до Ботуња.[2]

Клима[уреди]

Шеталиште у Крагујевцу после кише

У Крагујевцу влада умерено-континентална клима.

  • Надморска висина 180 - 220m
  • Најхладнији месец - јануар -5 °C
  • Најтоплији месец - јул +27 °C
  • Просечна годишња температура +11.5 °C
  • Највлажнији месец - децембар - влажност 79%
  • Најсувљи месец - септембар - влажност 39%
  • Просечна годишња количина падавина 550 l/m²
  • Дани са температуром преко 25 °C - 92
  • Број ледених дана (испод нуле) - 96
  • Број дана под снегом - 34 (највише јануар)
  • Највише падавина - јун - просек 83 l/m²
  • Најмање падавина - фебруар - просек 32 l/m²
  • Просечан број сунчаних сати - 5.5 h/дан
  • Најмањи број сунчаних сати - децембар 2.1 h/дан
  • Највећи број сунчаних сати - јун 8.8 h/дан

Рељеф[уреди]

Околина Крагујевца у пролеће

На територији града Крагујевца разликујемо у погледу рељефа виши планински, средњи побрђе и ниски равничарски део. Побрђе које обухвата највећи део, простире се од села Ђурисела до села Лужнице на западу и побрђе источног обода од села Трмбаса до села Ботуња, као и побрђе по дну крагујевачке котлине. Високо побрђе јавља се по дну и ободу Горњолевачке котлине у Горњој и Доњој Сабанти, Великим Пчелицама и Великој Сугубини. У Крагујевачкој котлини јавља се углавном ниже побрђе, и то на простору од Корићана до села Ресника која се налазе са леве стране Лепенице и до села Ботуња са десне стране ове реке. Најпознатија и највећа брда на подручју града Крагујевца су: Жежељ (481m) у селу Доња Сабанта, Ливада (480m) у селу Горња Сабанта, Голија (450m) у селу Букоровац, Градина (416m) у селу Доње Грбице, Шљивовачка главица (495m) у селу Шљивовац, Рујевица (472m) у селу Драча.

На истоку територије Града пружају се обронци Црног врха, планине високе 707 m. Познатији врхови су: Селаково брдо (541m) у Великој Сугубини, Котрљане (570m) у Букоровцу, Дренак (553m) у Горњим Комарицама, Печене Ливаде (500m) у Доњим Комарицама. Највиши врхови на Гледићким планинама које се пружају од Западне Мораве до Крагујевца су Стражара (652m) у Доњој Сабанти, Гувниште (657m) у Великим Пчелицама, Клик (517m) у Грошници, Вучја коса (587m) у Аџиним Ливадама, Црни врх (895m) у Дулену и др.[3]

Хидрографија[уреди]

Шумаричко језеро

На подручју града има преко 400 извора, па се може рећи да у просеку један извор долази на један квадратни километар. Река има доста, али су слабе водом. Лепеница је највећа река и извире на Гледићким планинама, а поред Крагујевца тече кроз општину баточина и улива се након 48 км у Велику Мораву на територији Лапова. Она има многобројне притоке: Драчку реку, Дивостински поток, Ердоглијски поток, Сушички поток, Петровачку реку и Цветојевачки поток, Грошничку реку, Ждраљицу, Бреснички поток и Кормански поток. Поред Лепенице значајне су и Дуленска река, Белица и Осаница.

Постоји неколико вештачких језера, док природних нема. Шумаричко језеро има декоративан значај. Подигнуто је са циљем улепшавања спомен парка Шумарице. Ово језеро има велику посећеност, нарочито током летњег периода, такође је једно од најпознатијих купалишта у Шумадији. Дуго је 1.500 метара, а широко 175 метара. Заузима површину од око 22 хектара.

Језеро Бубањ спада у вештачка језера али је оно настало природним путем. У почетку, на подручју данашњег језера, је било неколико мањих локви. Локве су расле и од њих је настало мало језеро, које се постепено повећавало. Оно је површине преко 3 ha и просечне дубине је око 1,2 m. Напаја се са јаког извора Бубањ и падавинама.[4]

Грошничко језеро је вештачко језеро на Грошничкој реци и грађено је у периоду 19311938. године, а 1957. је надвишена брана за 5,5 метара. Касније је ова акумулација повезана са акумулацијом на Дуленској реци (Дуленка) из које се пребацује вода у језеро. Језеро је направљено за потребе снадбневања Крагујевца водом.

Становништво[уреди]

Етнички састав према попису из 2011.[5]
Срби
  
172.052 95,89 %
Роми
  
1.482 0,82 %
Црногорци
  
645 0,36 %
Македонци
  
297 0,16 %
Хрвати
  
192 0,10 %
Југословени
  
175 0,09 %
Горанци
  
101 0,05 %
Муслимани
  
97 0,05 %
Бугари
  
41 0,02 %
Руси
  
40 0,02 %
Бошњаци
  
37 0,02 %
Мађари
  
37 0,02 %
Словенци
  
34 0,01 %
Албанци
  
27 0,01 %
Украјинци
  
18 0,01 %
Румуни
  
17 0,01 %
Словаци
  
16 0,01 %
Власи
  
7 0,01 %
Русини
  
6 0,01 %
Буњевци
  
4 0,01 %
Немци
  
4 0,01 %
Остали
  
231 0,13 %
Неизјашњени
  
2.033 1,13 %
Непознато
  
1.613 0,90 %
Регионална припадност
  
211 0,11 %
укупно: 179.417

Градска власт[уреди]

Резултати локалних избора 2012.:[6]

Партија Број гласова Бр. посланика
Уједињени региони СрбијеВерољуб Стевановић 34.319 37
Покренимо Крагујевац (СНС, НС и ПС) – Томислав Николић 16.694 18
Избор за бољи живот (ДС, СДПС) – Борис Тадић 11.676 12
Ивица Дачић (СПС, ПУПС) – Славица Ђукић Дејановић 9.193 10
Коалиција „Преокрет“ (ЛДП, СПО и СДУ) – Чедомир Јовановић 5.149 5
Демократска странка СрбијеВојислав Коштуница 4.864 5
Двери за живот Србије 2.948 0
Српска радикална странкаАлександар Мартиновић 2.717 0
Социјалдемократски савез, Социјалдемократски покретДрагутин Станојловић 696 0
Нова социјалдемократијаДушан Јањић 2.717 0

Након локалних избора 2012. године по четрвти пут је за градоначелника изабран Верољуб Стевановић из Уједињених региона Србије.[7] Међутим, у октобру 2014 је он разрешен са функције и на његово место је изабран Радомир Николић из Српске напредне странке.[8]

Насеља[уреди]

Некадашња подела на општине

Крагујевац је административно и политички од 2002. до 2008. године био организован као град са 5 градских општина: Аеродром, Пивара, Станово, Стари Град и Страгари. Изменама Статута града од 2008. године .[9] укинуте су градске општине, али је остављена могућност каснијег формирања градских општина у члану 3. важећег статута града[10]

У Крагујевцу има 57 насеља

Знаменитости[уреди]

Цела територија града обилује културним и историјским знаменитостима. У самом граду неке од њих су: Народни музеј Крагујевац, Књажевско-српски театар, Спомен-парк Крагујевачки октобар, Амиџин конак, Музеј Стара ливница, Саборна црква у Крагујевцу, Стара црква, Стара скупштина, Саборна црква у Крагујевцу, Акваријум Крагујевац и др.

На простору града се налази и велики број манастира: Манастир Благовештење Рудничко у Страгарима, Манастир Вољавча у Страгарима, Манастир Денковац у Великим Пчелицама, Манастир Дивостин у Дивостину и Манастир Драча у Драчи, Манастир Ралетинац у Великим Пчелицама

Спорт[уреди]

У граду постоји 111 клубова у 29 спортских грана. Спортско друштво Раднички је најпознатије спортско друштво у Крагујевцу, а фудбалски савез Крагујевца је најбројнији савез са 49 клубова.[11] Фудбалски савез Крагујевца организује и три градске лиге које представљају пети, шести и седми степен такмичења у Србији. Неки од фудбалски клубова у Крагујевца су: ФК Раднички 1923, ФК Шумадија 1903 (један од најстаријих клубова у Србији), Победа из Белошевца.

КМФ Економац је најуспешнији клуб у Србији у малом фудбалу. Седмоструки је првак Србије и редовни учесник Лиге шампиона. ОК Раднички је два пута био првак Србије у сезонама 2008/09 и 2009/10, а Куп Србије 2007/08. ВК Раднички је освајач Купа Европе 2013. године.[12]

Постоји још низ клубова који су учесници највиших такмичења: ЖКК Раднички, РК Раднички, ЖРК Раднички, Вајлд борси Крагујевац, Вајлд кетс Крагујевац и др.

Референце[уреди]

  1. Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2011 – Старост и пол - Републички завод за статистику, Београд, 2012. година. ISBN 978-86-6161-028-8. Становнишптво-старост и пол (подаци по насељима) у Граду Крагујевцу (стр.358-365), Приступљено 9. 4. 2013.
  2. Стратегија одрживог развоја града Крагујевца, Крагујевац 2011. стр. 16–18.
  3. Стратегија одрживог развоја града Крагујевца, Крагујевац 2011. стр. 18–19.
  4. Стратегија одрживог развоја града Крагујевца, Крагујевац 2011. стр. 19–20.
  5. Етничка структура након пописа 2011.
  6. Резултати избора 2012. на сајту www.cesid.org
  7. Stevanović ponovo gradonačelnik Kragujevca
  8. Razrešen gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović
  9. Службени лист града Крагујевца 3/2008, Приступљено 9. 4. 2013.
  10. Статут града Крагујевца, Приступљено 9. 4. 2013.
  11. Стратегија одрживог развоја града Крагујевца, Крагујевац 2011. стр. 135.
  12. Куп Европе: Трофеј стигао у Шумадију!, www.sportal.rs

Спољашње везе[уреди]