Срби пре Адама и после њега
| Срби пре Адама и после њега. Историја једне злоупотребе: слово против новоромантичара | |
|---|---|
 Насловна страна другог допуњеног издања из 2005. | |
| Настанак и садржај | |
| Аутор | Радивој Радић |
| Земља | Србија |
| Језик | српски |
| Издавање | |
| Датум | 2003. |
| Класификација | |
| ISBN ? | 978-86-7979-123-8 |
Срби пре Адама и после њега. Историја једне злоупотребе: слово против „новоромантичара“ је књига Радивоја Радића, српског историчара и универзитетског професора. Књига је објављена 2003, а друго допуњено издање објављено је 2005. године у издању издавачке куће „Стубови културе“.
Радић у књизи анализира и побија тврдње представника Српске аутохтонистичке школе, одбачене од стране историчара као неосноване и псеудонаучне. Он у књизи наводи и побија велики број тврдњи представника ове школе, од којих су најзначајнији Јован И. Деретић и Олга Луковић-Пјановић, истичући апсурдност метода којима се служе, попут произвољног поигравања са лингвистиком[1] и других.
Позадина[уреди | уреди извор]
Почетком деведесетих година 20. века постају популарне теорије које су биле у потпуном раскораку са званичном историјом. Најзначајнији представници Српске аутохтонистичке школе Јован И. Деретић, Олга Луковић-Пјановић, Слободан Јарчевић и други, износе теорије у којима се, између осталог, доводи у питање досељавање Словена на Балкан, истиче се да су Срби „народ најстарији“ и да је српски језик прамајка свих језика, а њихове књиге штампају се у великим тиражима.[1] Радић каже да је у стручној јавности преовлађивало мишљење да заступницима оваквих теорија не треба одговарати јер им се тиме само даје на значају,[2] али да им је он одговорио како би „одбранио занат историчара“.[3]
Реакције[уреди | уреди извор]
Према писању Слободне Европе, књига је добро примљена у стручним круговима[2] међутим, представници аутохтонистичке школе реаговали су оптуживши Радића да је фалсификатор и да ради по диктату Ватикана. Глас јавности у свом чланку од 14. децембра 2003. наводи да је један представник Српске аутохтонистичке школе поручио да Радића треба батинати „због упропаштавања наше патриотске историје“.[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Лазић, Славица. „Срби нису „последњи Византинци“ (интервју са Радивојем Родићем)”. Православље. Архивирано из оригинала 28. 02. 2012. г.
- ^ а б „Srbi pre Adama i posle njega”. Слободна Европа.
- ^ а б Istorija zanesenjaka i pokvarenjaka, Глас јавности
Литература[уреди | уреди извор]
- Радивој Радић, Срби пре Адама и после њега. Историја једне злоупотребе: слово против „новоромантичара“. Стубови културе, Београд. 2005. ISBN 978-86-7979-123-8.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- ISBN :86-7979-123-7 Srbi pre Adama i posle njega[мртва веза], knjizara.com