Срби пре Адама и после њега

Из Википедије, слободне енциклопедије
Срби пре Адама и после њега. Историја једне злоупотребе: слово против новоромантичара
Срби пре Адама и после њега - друго доп. издање.JPG
Насловна страна другог допуњеног издања из 2005.
Настанак и садржај
Аутор Радивој Радић
Земља Србија
Језик српски
Издавање
Датум
издавања

2003.
Класификација
ISBN? 978-86-7979-123-8

Срби пре Адама и после њега. Историја једне злоупотребе: слово против „новоромантичара“ је књига Радивоја Радића, српског историчара и универзитетског професора. Књига је објављена 2003, а друго допуњено издање објављено је 2005. године у издању издавачке куће „Стубови културе“.

Радић у књизи анализира и побија тврдње представника Српске аутохтонистичке школе, одбачене од стране историчара као неосноване и псеудонаучне. Он у књизи наводи и побија велики број тврдњи представника ове школе, од којих су најзначајнији Јован И. Деретић и Олга Луковић-Пјановић, нарочито истичући апсурдност метода којима се служе, попут „произвољног поигравања са лингвистиком“[1] и других.

Позадина[уреди]

„У годинама санкција, беспарице и свеопште дезоријентације, помало збуњеном делу популације годиле су приче да смо старији и бољи од других које је нудила ова неозбиљна дружина новоромантичара. Није узалуд речено да је за истину најтеже време када све може да буде истина“

Радивој Радић[1]

Почетком деведесетих година 20. века постају популарне теорије које су биле у потпуном раскораку са званичном историјом. Најзначајнији представници Српске аутохтонистичке школе Јован И. Деретић, Олга Луковић-Пјановић, Слободан Јарчевић и други, износе теорије у којима се, између осталог, доводи у питање досељавање Словена на Балкан, истиче се да су Срби „народ најстарији“ и да је српски језик прамајка свих језика, а њихове књиге штампају се у великим тиражима.[1] Радић каже да је у стручној јавности преовлађивало мишљење да заступницима оваквих теорија не треба одговарати јер им се тиме само даје на значају,[2] али да им је он одговорио како би „одбранио занат историчара“.[3]

Реакције[уреди]

Према писању Слободне Европе, књига је добро примљена у стручним круговима[2] међутим, представници аутохтонистичке школе реаговали су оптуживши Радића да је фалсификатор и да ради по диктату Ватикана. Глас јавности у свом чланку од 14. децембра 2003. наводи да је један представник Српске аутохтонистичке школе поручио да Радића треба батинати „због упропаштавања наше патриотске историје“.[3]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]