Српска (Подгорица)

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Српска
Административни подаци
Држава Црна Гора
ГрадПодгорица
Становништво
 — (2011)880
Географске карактеристике
Координате42°22′17″ СГШ; 19°13′05″ ИГД / 42.371333° СГШ; 19.218° ИГД / 42.371333; 19.218Координате: 42°22′17″ СГШ; 19°13′05″ ИГД / 42.371333° СГШ; 19.218° ИГД / 42.371333; 19.218
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Српска на мапи Црне Горе
Српска
Српска
Српска на мапи Црне Горе
Остали подаци
Позивни број020
Регистарска ознакаPG

Српска је насеље у граду Подгорици у Црној Гори.

Српска је смјештена у регији Зете. У изузетно тешком је стању, ненаводњавана и у пропадању. Но успрскос бројним жалбама мјештана црногорским властима, рјешење проблема Српшчана још није дошло.

Старији назив је Срска, о чему је писао Глас Црногорца 1898. и 1902. године. [1] [2]

Касније се преко Ровинског усталио назив Српска, због чега су неки житељи тог краја, као Саво Вулетић и Петар Мајић негодовали (иако су и сами били националн Срби), јер су знали назив који су сами користили, Срска. У близини је и Срска гора. Једно од данаших тумачења новијег имена је да је Српска добила име као етноним народа Срби, који су њени први становници, све до 1945. године када су национално познати као Црногорци. У Српској је освешћена у 1702. године капела од стране цетињскога владике Данила Петровић-Његоша. Том приликом су га у Српској Османлије на превару ухватили. Лазар Томановић за то мјесто пише: Близу пута бијели се славна Српска (црква), коју је владика Данило осветио и с ње мучен био. [3]

Демографија[уреди | уреди извор]

Према попису из 2003. у насељу Српска живи 515 људи. од којих су 364 становника пунољетни, а просјечна старост становништва износи 33 године (31,5 код мушкараца и 34,5 код жена). У насељу има 121 домаћинство, а просјечан број чланова по домаћинству је 4,26. Становништво у овом насељу веома је хетерогено, подијељено од раскола између Црногораца који се залажу за независност Црне Горе и оних који су жељели остати у заједници са Србијом. Већина станивништва чине Црногорци, 295, а Срби 177. Према посљедњим пописима, примијећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 112
1953. 138
1961. 234
1971. 195
1981. 305
1991. 414 406
2003. 518 515
2011. 880
Национални састав према попису из 2003.[5]
Црногорци
  
295 57,28 %
Срби
  
177 34,36 %
Муслимани
  
15 2,91 %
Југословени
  
6 1,16 %
Национални састав према попису из 2011.
Црногорци
  
567 64,43 %
Срби
  
237 26,93 %
неизјашњени
  
64 7,27 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Вулетић, Саво (1898). Глас Црногорца, бр. 24, 13. јун, К етнографији Зете, 3. стубац. Цетиња. стр. 3. 
  2. ^ Мајић, Петар (1902). Глас Црногора, бр. 22, 1. јун, Зетска равница. Цетиње. стр. 2. 
  3. ^ Томановић 2007, стр. 293.
  4. ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176. 
  5. ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0. 
  6. ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Томановић, Лазар (2007). Путописна проза. Градска библиотека и читаоница Херцег Нови. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]