Стари мост (Мостар)

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Стари мост
Stari Most22.jpg
Светска баштина Унеска
Званично имеПодручје Старог моста и стари град Мостар
МестоМостар, Херцеговачко-неретвански кантон, Мостар, Босна и Херцеговина Уреди на Википодацима
Координате43°20′14″ СГШ; 17°48′55″ ИГД / 43.3371° СГШ; 17.81528° ИГД / 43.3371; 17.81528
Критеријумкултурна: vi
Референца946
Упис2005. (29. седница)
Стари мост у Мостару фотографија из 1973. године

Стари мост је чувени мост преко ријеке Неретве у Мостару. Саграђен је између 1557. и 1566. године, дјело турског градитеља Хајрудина.

Историја[уреди | уреди извор]

Прије изградње Старог моста, на његовом мјесту се налазио дрвени висећи мост.[1] Висећи мост је је на крајевима био причвршћен за куле у којима су се налазили стражари, односно мостари који су наплаћивали мостарину.[1] Садашњи камени мост је изграђен у вријеме османске власти. Османлије су на копљима ограде Старог моста по наређењу Али-паше Ризванбеговића стављали одсјечене српске главе.[1]

Рушење и обнова[уреди | уреди извор]

Током рата у Босни и Херцеговини (1992–1995) мост су деломично оштетиле Војска Републике Српске (ВРС) и Југословенска народна армија (ЈНА). Дана 9. новембра 1993. Хрватско вијеће одбране (ХВО) срушило га је као дио кампање гранатирања и тероризирања Мостара. Дан раније ХВО је почео с кампањом рушења моста испаљујући десетке пројектила у лук и куле, што је окончано сутрадан.

Генерал и осуђени ратни злочинац Слободан Праљак у покушају одбране и избјегавања одговорности за рушење моста објавио је документ "Како је срушен Стари Мост", у којем је аргументирао да је експлозив или мина постављена на мост или испод њега, што је уз гранатирање резултирало рушењем моста. Већина историчара одбацила је те тврдње.[2]

Европски историчари Холм Сундхаусен[3] и Мари-Жанин Чалић[4] тврде да је мост срушен гранатирањем ХВО-а или Хрватске војске (ХВ), а слично мишљење о одговорности хрватских јединица изразио је Међународни кривични суд за бившу Југославију у пресуди "Прлић и други" (ИТ-04-74).[5][6] Академици су оцијенили да је мост имао малу војну важност и да је гранатирање било примјер намјерног уништавања културног добра, посебно Старог моста, који је био симбол спајања различитих заједница.[7] Андрас Ридлмаyер описао је рушење као чин "убијања сјећања", гђе је заједничко културно наслијеђе намјерно уништавано.[8]

Након обнове 2004. године Стари мост је 2005. уврштен на попис свјетске културне баштине УНЕСКО-а. Познат је као један од симбола Мостара.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 „20 година од стварања Републике Српске: О Србима у Мостару – њиховом страдању и поновном уздизању... (од 41,35 до 58,42 мин)”. Радио-телевизија Републике Српске. 8. 4. 2012. Архивирано из оригинала на датум 27. 01. 2013. Приступљено 9. 4. 2012. 
  2. ^ „Slobodan Praljak: Defending Himself by Distorting History”. balkaninsight.com. Приступљено 7. 12. 2017. 
  3. ^ Holm Sundhaussen Jugoslawien und seine Nachfolgestaaten 1943-2011 - Eine ungewöhnliche Geschichte des Gewöhnlichen, Böhlau Verlag Wien - Köln - Weimar, ISBN 978-3-205-79609-1 str. 360
  4. ^ Marie-Janine Čalić, Krieg und Frieden in Bosnien Herzegowina, Suhrkamp Verlag Frankfurt an Main 1996, ISBN 978-3-518-11943-3
  5. ^ Sažetak presude Žalbenog vijeća u predmetu "Prlić i drugi"
  6. ^ Optužnica Međunarodnog suda za ratne zločine počinjene na području bivše Jugoslavije, t. 116 i t. 118
  7. ^ Dupré, Judith (2017). Bridges: A History of the World's Most Spectacular Spans (Google Books). Running Press. ISBN 978-0-316-47380-4. Приступљено 2. 3. 2020. 
  8. ^ Coward, Martin (2009). Urbicide: The Politics of Urban Destruction. London: Routledge. стр. 1—7. ISBN 0-415-46131-6. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]