Град Мостар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Град Мостар
Mostar Old Town Panorama 2007.jpg
Стари мост и стари део Мостара

Грб Мостара
Грб

Застава
Основни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Федерација Босне и Херцеговине
Кантон  Херцеговачко-неретвански кантон
Становништво
Становништво (1991) Пад 105.797
Географске карактеристике
Површина 1.175 km2

BiH municipality location Mostar.svg

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Градоначелник Љубо Бешлић (ХДЗ БиХ)
Поштански број 88000
Позивни број 36

Град Мостар је један од службених градова у Босни и Херцеговини, управно седиште Херцеговачко-неретванског кантона и највећи град у Херцеговини. Према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине на попису становништва 2013. године, у Граду је пописано 105.797 лица.[1]

Положај[уреди]

Мостар се налази на југу Босне и Херцеговине, тачније речено налази се у центру Херцеговине. Градско подручје (Мостар и његова околина) се географски може описати као чвориште сјеверне, западне и источне Херцеговине. Кроз центар града се протеже кањон ријеке Неретве па је Мостар познат и под надимком „град на реци Неретви“.

У градском подручју Мостара смештене су три котлине: Бијело Поље на северу, у којој је смештена већина северних приградских насеља; Мостарска, у којој је смештен град Мостар и већина западних приградских насеља и Бишће Поље на југу, у којој је смештена већина јужних приградских насеља и мостарска индустријска зона.

Најпознатија брда око мостарске котлине су: Хум, Брканово Брдо, Галац, Орловац, Микуљача, Жовница, Планиница и Фортица, а сам град се налази на надморској висини 60-80 метара. Две најпознатије планине које се налазе у близини Мостара су Вележ и Прењ. Кроз Мостар теку ријеке Неретва и Радобоља, а у његовој ближој околини налазе се: Дрежанка, Буна, Буница и Јасеница. Мостар је као и већина херцеговачких градова веома кршевит.

Градска управа и администрација[уреди]

Територијална организација Града Мостара

Стара општина Мостар је уобличена 1959. године спајањем општине Мостар и највећег дела укинуте општине Дрежница у оквиру Среза Мостар. Таква општина са 57 насељених места постојала до избијања грађанског рата у БиХ када се на територији бивше општине Мостар формира више „етничких општина“ чији се обим мењао упоредо са ратним успесима.

Када је донет Дејтонски мировни споразум део бивше општине Мостар са тадашњим именом „Српски Мостар“, а у чијем су саставу били делови три насеља је ушао у састав Републике Српске. Федерални део бивше општине Мостар је био подељен на 6 градских општина: Мостар-Сјевер, Мостар-Стари Град, Мостар-Југоисток, Мостар-Југ, Мостар-Југозапад и Мостар-Запад. Прве три општине су имале бошњачку, а друге три хрватску етничку већину. Неформално подручје Града Мостар је било подељено на Западни Мостар са хрватском већином и Источни Мостар са бошњачком већином.

Ситуација са подељеним градом, са градским општинама и етничком поделом, је трајала до 2004. године када је тадашњи високи представник за Босну и Херцеговину Педи Ешдаун донео „Одлуку о спровођењу реорганизације Града Мостара“[2], којом су укинуте градске општине, а уместо њих су формирана „градска подручја“ која територијално одговарају бившим градским општинама. Само доношење Статута Града које је проистекло из одлуке високог представника, пратило је негодовање хрватског становништва, које је сматрало да се новим статутом привилегује бошњачко становништво.

Подручје Града Мостара данас има 60 насељених места.

Становништво[уреди]

Према посљедњем попису становништва из 2013. којег је објавила Агенција за статистику БиХ, Град Мостар имао је 107,715 становника. Од предзадњег пописа становништва из 1991., број становника Града Мостара смањио се за готово 20,000. Такођер се увелике измијенио национални и вјерски удио становништва. Данас Хрвати имају релативну већину, док су на попису из 1991. релативну већину имали Муслимани.

Послије потписивања Дејтонског споразума, највећи дио општине Мостар ушао је у састав Федерације БиХ. У састав Републике Српске ушла су насељена мјеста: Камена, Кокорина и Зијемље.

национални састав према попису из 2013.[1]
Хрвати
  
51.216 48,41 %
Бошњаци
  
46.752 44,19 %
Срби
  
4.421 4,18 %
остали
  
1.910 1,81 %
неизјашњени
  
1.498 1,24 %
укупно: 105.797
вјерски састав према попису из 2013.[1]
католици
  
50.146 47,40 %
муслимани
  
46.058 43,53 %
православци
  
4.274 4,04 %
атеисти
  
1.670 1,58 %
агностици
  
742 0,70 %
остали
  
1.174 1,11 %
неизјашњени
  
1.536 1,45 %
укупно: 105.797

Градоначелници Града Мостара[уреди]

Западни и источни Мостар уједињени су 1996., и од тада Град Мостар је имао једног градоначелника и једног доградоначелника из различитих конститутивних народа. Функфицја градоначелника, односно доградоначелника била је предмет ротације. Овакав режим постојао је до 2014.

# градоначелник трајање мандата странка # doградоначелник трајање мандата странка
1. Иван Прскало 15. августа 1996. 14. септембра 1997. ХДЗ БиХ 1. Сафет Оручевић 15. августа 1996. 14. септембра 1997. СДА
2. Сафет Оручевић 14. септембра 1997. 28. октобра 1998. СДА 2. Иван Прскало 14. септембра 1997. 28. октобра 1998. ХДЗ БиХ
(1.) Иван Прскало 28. октобра 1998. 23. јун 2000. ХДЗ БиХ (1.) Сафет Оручевић 28. октобра 1998. 23. јун 2000. СДА
(2.) Сафет Оручевић 23. јун 2000. 23. фебруара 2001. СДА 3. Невен Томић 23. јун 2000. 23. фебруара 2001. ХДЗ БиХ
3. Невен Томић 23. фебруара 2001. март/април 2002. ХДЗ БиХ 4. Хамдија Јахић 23. фебруара 2001. март/април 2002. СДА
4. Хамдија Јахић март/април 2002. 24. децембра 2004. СДА (3.) Невен Томић март/април 2002. 18. марта 2003. ХДЗ БиХ
5. Љубо Бешлић 18. марта 2003. 24. децембра 2004. ХДЗ БиХ

Високи представник наметнуо је почетком 2014. нови градски Статут према којем је укинута функција доградоначелника. Први градоначелник изабран након наметања новог Статута био је Љубо Бешлић.

# градоначелник трајање мандата странка
5. Љубо Бешлић 24. децембра 2004. тренутно ХДЗ БиХ

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Попис становништва у БиХ 2013.
  2. Службене новине ФБиХ бр. 9/04

Спољашње везе[уреди]