Стари надгробни споменици у Богданици

С Википедије, слободне енциклопедије
Стари надгробни споменици у Богданици
Споменици на сеоском гробљу
Опште информације
МестоБогданица
ОпштинаОпштина Горњи Милановац
Држава Србија

Стари надгробни споменици у Богданици (Општина Горњи Милановац) обухватају велику групу старих споменика на сеоском гробљу и неколико крајпуташа. Очувани епитафи чине драгоцен извор података за проучавање генезе становништва овог насеља.[1]

Богданица[уреди | уреди извор]

Село Богданица налази се на крајњем западном делу општине Горњи Милановац. Атар села простире се падинама планине Маљен и долином реке Каменице. Налази се на тромеђи општина Горњи Милановац, Мионица и Пожега и граничи са атарима горњомилановачких села Гојна Гора и Дружетићи, мионичком Планиницом и Горњим Лајковцем и пожешким селима Тометино Поље и Мршељи. Богданица је пространо, слабо насељено село разбијеног типа, са већим бројем заселака.[2] Припада расељеним средњовековним селима, а садашње насеље формирано је досељавањем становништва из Црне Горе и Старог Влаха током 18. и почетком 19. века.[3]

Сеоска слава је Мали Спасовдан.[2]

Стари надгробни споменици у Богданици[уреди | уреди извор]

Сеоско гробље[уреди | уреди извор]

Сеоско гробље[4] сведочи о демографским приликама у прошлости и родословним стаблима појединих фамилија.[5] Стари, ручно сечени и клесани надгробни споменици одликују се великим варијететом форми типичних за простор Каблара, Гојне Горе, подгорине Маљена и Сувобора и слив реке Каменице.[6] Хронолошки гледано, најстарија надгробна обележја су у виду грубо обрађених комада сиге. Следе омањи надгробни белези са урезима крста; ниски студенички мермерни крстови и вертикалне плоче од сивог камена са лучним завршетком и орнаментом карактеристичним за ваљевски крај.[6] Стубови од пешчара (са или без карактеристичне „капе” ) имају богатију обраду: урезе натписа и геометријских и флоралних орнамената, а у неколико случајева и ликовне приказе покојника. Следе различите форме стубова са пирамидалним завршетком и надгробници од беличастог кабларског пешчара са постољима у које су усађене вертикалне плоче надвишене декоративно обрађеним крстовима − рад мајстора каменорезаца Уроша Марковића и Радомира Илића, неколико занимљивих споменика у виду окресаног четинарског стабла итд.

Крајпуташи[уреди | уреди извор]

У Богданици је евидентирано неколико крајпуташа:

Крајпуташ Јанку Павловићу налази се на међи села Богданица и Тометино Поље, крај пута који уједно представља административну границу између две општине - горњомилановачке и пожешке. Подигнут је у спомен Јанку Павловићу из Богданице који је изгубио живот у српско-бугарском рату 1885. године.[1]

Крајпуташи Милинковићима налазе се крај пута који чини границу села Богданица и Тометино Поље, у непосредној близини крајпуташа Јанку Павловићу. Два су обележја - споменик у облику стуба подигнут је Сретену Милинковићу, док је споменик са крстом двојни − посвећен браћи од стричева Миљку М. Милинковићу и Раденку Л. Милинковићу. Сва тројица Милинковића изгубили су животе у ослободилачким ратовима Србије – Сретен 1887, Миљко 1913, а Раденко 1915. године.[1]

Крајпуташ Војину Петковићу налази се у долини речице Тиње. Споменик обележава место на коме је застала погребна поворка са телом Војина Петковића, да му се „кости одморе” на путу ка вечној кући. Фигура коњаника у народној ношњи озбиљног лика и одмереног држања приказује Војина Петковића, овдашњег житеља који је изненада преминуо 1896. године у 35. години.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-0181-5. 
  2. ^ а б Вучићевић, др Слободан (2016). Горњи Милановац и његова села. Београд: Културно-просветна заједница Србије. ISBN 978-86-7596-190-1. 
  3. ^ Стаменковић, Србољуб Ђ., ур. (2001). Географска енциклопедија насеља Србије, Књ. 1, А-Ђ. Београд: Географски факултет : Агена : Стручна књига. ISBN 86-82657-13-9. 
  4. ^ Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. 
  5. ^ Филиповић, Миленко С. (2010). Таково: насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-0668-1. 
  6. ^ а б Николић, Радојко (1998). Каменописци народног образа : каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Radičević, Branko V. (1961). Plava linija života : srpski seoski spomenici i krajputaši. Beograd: Savremena škola. 
  • Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. 
  • Николић, Радојко (1998). Каменописци народног образа : каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир. 
  • Стаменковић, Србољуб Ђ., ур. (2001). Географска енциклопедија насеља Србије, Књ. 1, А-Ђ. Београд: Географски факултет : Агена : Стручна књига. ISBN 86-82657-13-9. 
  • Столић, Ана (2007). Државни попис 1862/63. године: Општина Горњи Милановац. Горњи Милановац: Музеј рудничко-таковског краја. стр. 193. ISBN 978-86-82877-03-5. 
  • Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-0181-5. 
  • Крстановић, Божидар; Радоњић Живков, Естела; Кесић-Ристић, Сања (2012). Народно градитељство општине Горњи Милановац. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе - Београд. ISBN 978-86-6299-006-8. 
  • Вучићевић, Др Слободан (2016). Горњи Милановац и његова села. Београд: Културно-просветна заједница Србије. ISBN 978-86-7596-190-1. 
  • Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2. 
  • Савовић, Саша (2019). Крст у дубу : записи, закрштена стабла рудничко-таковског краја. Горњи Милановац: Музеј рудничко−таковског краја. ISBN 978-86-82877-77-6. 
  • Петковић, Војин (2019). Живот о себе : мемоарски записи Војина Петковића. Чачак: Штампарија Бајић. ISBN 978-86-88109-90-1. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]