Српско-турски ратови

Из Википедије, слободне енциклопедије
Српско-турски ратови
Део Отоманског освајања Балкана
Battle of Kosovo plan.png
Војни план пред Косовску битку.
Време: 26. септембар 137113. јул 1878/(30. мај 1913).
Место: Балканско полуострво
Србија
Босна и Херцеговина
Црна Гора
Македонија
Албанија
Бугарска
Грчка
Резултат: Пад српских земаља под турску власт (1459), Српска револуција, Српски рат за независност, Балкански ратови
Сукобљене стране
 Српско царство
Grb Lazarevic.png Моравска Србија
Grb Lazarevic.png Српска деспотовина
Coat of arms of the house of Crnojevic.svg Краљевина Зета
 Кнежевина Србија
 Књажевина Црна Гора
 Руска Империја(1806-1812 и 1877—1878)
 Османско царство
Команданти и вође
Српски краљеви
Српски цареви
Српски деспоти
Српски хајдуци
Српски кнежеви
Турски султани
Турски везири
Турске паше
Јачина
Непознато
Непознато
Жртве и губици
500, 000+
400, 000+

Српско-турски ратови у историји су били многобројни. Први овакви ратови вођени су када су Турци тек дошли на Балкан, до 1459. године, када је Србија коначно покорена. Тада су се одиграле велике битке: Маричка битка и Косовска битка. Потом су вођени за проширење територије 1876-1878. Следећи српско-турски ратови вођени су Балканским ратовима и у Првом светском рату.

Српске битке у средњем веку[уреди]

Пред царско доба[уреди]

У царско доба[уреди]

Након распада царства[уреди]

Српска десотовина и Турско царство[уреди]

Османско-угарски ратови[уреди]

Од 1447. српски деспот се нашао у избеглиштву, као угарски вазал до њеног распада 1540. год. провео је у непрестаној борби против турака. Држава је обезбеђивала пуну подршку и помоћне трупе Угарском краљевству.

Отомански период[уреди]

Астријско-турски ратови[уреди]

Ратови Српске револуције[уреди]

Као последице ових догађаја сматрају се се ослобођење Србије од турске власти.

[уреди]

Српско-турски ратови (1876—1878)[уреди]

Српско-турски ратови вођени су у периоду од 1876—1878, вођени су за ослобођење појединих српских територија под Турском. У њима је предвиђено да Србија и Црна Гора имају заједничке акције, међутим до тога није дошло. Први српско-турски рат вођен је 1876-1877 и у њима је Србија изгубила од Турске, али је Цариградским миром задржала све територије које је имала пре ратовања. У Другом српско-турском рату Срби су имали више успеха и ослобођена су многа места: Ниш, Пирот, Грделица, Врање и још нека. Санстефанским миром припојена су јој четири управна округа. Краљ Милан Обреновић је наредио извршење ових акција.

Први балкански рат[уреди]

Први балкански рат, који је трајао од 8. октобра 1912. до 30. маја 1913. године су водиле балканске земље: Србија, Црна Гора, Грчка и Бугарска (чланице Балканског савеза) против Османског царства. Армије балканских држава су успеле да савладају бројчано слабије и стратешки лоше организоване армије Османског царства што им је омогућило да постигну брзу победу. Рат је окончан миром по коме је Османско царство било принуђено да се одрекне скоро свих својих територија на Европском континенту (Балканском полуострву) које су касније подељене међу савезницима и на којима је касније створена нова држава – Кнежевина Албанија. Упркос њиховој апсолутној победи у Првом балканском рату, чланице Балканског савеза су биле незадовољне постигнутим мировним уговором јер је мировни уговор, који су скројиле велике силе, био противан ранијим договорима и плановима које су чланице савеза међусобно закључиле и договориле. Отклањањем претње коју је представљало Османско царство и незадовољство мировним уговором подигле су се тензије међу доскорашњим савезницама што ће ускоро резултовати Другим балканским ратом.