Стари надгробни споменици у Срезојевцима

С Википедије, слободне енциклопедије
Стари надгробни споменици у Срезојевцима
Гробље у Срезојевцима.
Опште информације
МестоСрезојевци
ОпштинаОпштина Горњи Милановац
Држава Србија

Стари надгробни споменици у Срезојевцима (Општина Горњи Милановац) представљају релативно добро очувану споменичку целину и важан извор података за проучавање генезе становништва овог места.

Срезојевци[уреди | уреди извор]

Село Срезојевци налази се у југозападном делу општине Горњи Милановац. Граничи се са атарима села Бершићи, Дренова, Брезна, Леушићи, Прањани и чачанским селима Горња Горевница и Милићевци.[1] Село је разбијеног типа, са шест засеока. Налази се на средокраћи путева Горњи Милановац-Пожега и Чачак-Ваљево.[1]

Насеље је основано у средњем веку, а под овим именом први пут се помиње у аустријском попису 1718. године.[1] Поновно насељавање започело је почетком 18. века, миграцијом становништва из Црне Горе, Старог Влаха, Босне и околине Ужица.

Сеоска слава је Бели четвртак.[1]

Из Срезојеваца је кнегиња Љубица, супруга кнеза Милоша Обреновића.[1]

Сеоско гробље[уреди | уреди извор]

Сачуван је релативно велики број старих надгробника преко којих се може пратити генеза споменика карактеристичних за овај крај.[2] Хронолошки најстарији су масивни крстови и споменици у облику омањих вертикалних плоча са геометријским урезима. Бројчано доминирају споменици у облику стуба и вертикалне плоче на постољу узвишене крстом.[3] По квалитету обраде истиче се споменик младићу Радивоју Вукомановићу који је умро у 21 години, рад каменоресца Јосифа Симића Теочинца.[4] Нажалост, споменик је оштећен и склон паду.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д Вучићевић, др Слободан (2016). Горњи Милановац и његова села. Београд: Културно-просветна заједница Србије. ISBN 978-86-7596-190-1. 
  2. ^ Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. 
  3. ^ Николић, Радојко (1998). Каменописци народног образа : каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир. 
  4. ^ Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. 
  • Николић, Радојко (1998). Каменописци народног образа : каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир. 
  • Крстановић, Божидар; Радоњић Живков, Естела; Кесић-Ристић, Сања (2012). Народно градитељство општине Горњи Милановац. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе - Београд. ISBN 978-86-6299-006-8. 
  • Вучићевић, Др Слободан (2016). Горњи Милановац и његова села. Београд: Културно-просветна заједница Србије. ISBN 978-86-7596-190-1. 
  • Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]