Горња Горевница

Координате: 43° 58′ 00″ СГШ; 20° 18′ 00″ ИГД / 43.966666° СГШ; 20.3° ИГД / 43.966666; 20.3
С Википедије, слободне енциклопедије
Горња Горевница
Gornja Gorevnica.JPG
Горња Горевница
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаЧачак
Становништво
 — 2011.Пад 1299
Географске карактеристике
Координате43° 58′ 00″ СГШ; 20° 18′ 00″ ИГД / 43.966666° СГШ; 20.3° ИГД / 43.966666; 20.3
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина339 м
Горња Горевница на мапи Србије
Горња Горевница
Горња Горевница
Горња Горевница на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број32205
Позивни број032
Регистарска ознакаČA

Горња Горевница је насеље у Србији у општини Чачак у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 1299 становника.

Горња Горевница је једно од 58 насељених места Општине Чачак. Село се налази на 10 km северозападно од Чачка на путу за Ваљево преко Равне Горе. Заузима површину од 24,28 km2 и на другом је месту по величини, одмах иза Бреснице. Село је разуђеног типа, претежно брежуљкасто до брдовито. Просечна надморска висина је 339 m; Цветин врх (582 m) и Јељен (579 m) су највише коте, док је најнижа тачка на ушћу Горевничке реке у Чемерницу (246 m).[1]

Село има осмогодишњу школу која носи име Степе Степановића. У матичној осмогодишњој школи у Горњој Горевници, као и у 3 издвојена одељења (четвороразредних школа у Миоковцима, Вранићима и Милићевцима) школске 2009/2010 године учило је укупно 208 ђака.[1]

На граници села са Срезојевцима на брду Јељен налази се мото-крос стаза "Јељен". По природној конфигурацији терена у бившој Југославији важила је за једну од најбољих стаза, кандидована је за Балканско, па чак и за Европско првенство у мото-кросу. У селу од 1981. године постоји Фудбалски клуб „Јединство“ који се такмичио од друге општинске до зонске лиге. Највећи успех је забележио од 2002-2004. године такмичећи се у Зонској лиги. Данас је члан Окружне лиге.[1]

Село је крајем августа 2012. године захватио велики пожар у чијем гашењу је учествовао један авион, четири хеликоптера и око 2500 људи.[2] У пожару је по процени изгорело око 600 хектара четинарске шуме у власништву јавног предузећа „Србијашуме“ и око 150 хектара приватних шума.[3]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Горња Горевница живи 1169 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,4 година (42,6 код мушкараца и 46,2 код жена). У насељу има 450 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,11.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 2.366
1953. 2.346
1961. 2.163
1971. 1.848
1981. 1.708
1991. 1.616 1.569
2002. 1.399 1.413
2011. 1.299
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
1.388 99,21%
Хрвати
  
3 0,21%
Македонци
  
1 0,07%
непознато
  
1 0,07%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Познате личности[уреди | уреди извор]

  • Предраг Кораксић, српски карикатуриста.
  • Игуман Платон, рођен као Петар у Горњој Горевници код Чачка 1906. године, у манастиру Рача био је старешина од 1939. до 1949. године. Монашки прескроман, никада се није разметао великим делом чувања Мирослављевог јеванђеља у манастиру Рача код Бајине Баште.
  • Евгенија Петронијевић, игуманија манастира Раковицa.
  • Милун Тодоровић, градоначелник Чачка од 2016.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Сајт ФК „Јединство“
  2. ^ Помогао им бог и Ранко избеглица („Политика“, 27. август 2012)
  3. ^ Село гори, а све је под контролом („Политика“, 19. октобар 2012)
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]