Стари надгробни споменици у Прњавору

С Википедије, слободне енциклопедије
Стари надгробни споменици у Прњавору
Гробље у Прњавору.
Опште информације
МестоПрњавор
ОпштинаОпштина Горњи Милановац
Држава Србија

Стари надгробни споменици у Прњавору (Општина Горњи Милановац) чине мању, али релативно добро очувану споменичку гробљанску целину и важан извор података за проучавање генезе становништва овог насеља.

Прњавор[уреди | уреди извор]

Село Прњавор код Горњег Милановца делом се налази на јужним падинама планине Рудник, док његов равничарски део припада долини реке Груже.[1] У горњем, шумовитом делу налази се манастир Враћевшница из 15. века, задужбина високог челника Радича Поступовића.[1] Прњавор се граничи са насељем Враћевшница и селима Горња Црнућа, Доња Црнућа, Липовац (Горњи Милановац) и крагујевачком Каменицом. Село има три засеока: Прњавор, Трску и Косовињак. Овуда води регионални пут који повезује Горњи Милановац и Крагујевац.[1]

У средњем веку насеље се звало Купиново, а расељено је после Косовског боја.[1] У турским дефтерима помиње се као Горња и Доња Враћевшница. Поновно насељавање овог простора започело је у време Првог српског устанка становништвом из Старог Влаха и Црне Горе.[1]

Сеоска слава је Мали Спасовдан.[1]

Сеоско гробље[уреди | уреди извор]

Сачуван је знатан број старих надгробника, преко којих се може пратити генеза споменика карактеристичних за овај крај.[2] Хронолошки најстарији су масивни крсташи разноликих форми од којих неки имају уклесане натписе, док бројчано доминирају вертикалне плоче на постољу надвишене крстом и споменици у облику стуба.[3]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ Вучићевић, др Слободан (2016). Горњи Милановац и његова села. Београд: Културно-просветна заједница Србије. ISBN 978-86-7596-190-1. 
  2. ^ Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. 
  3. ^ Николић, Радојко (1998). Каменописци народног образа : каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. 
  • Николић, Радојко (1998). Каменописци народног образа : каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир. 
  • Крстановић, Божидар; Радоњић Живков, Естела; Кесић-Ристић, Сања (2012). Народно градитељство општине Горњи Милановац. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе - Београд. ISBN 978-86-6299-006-8. 
  • Вучићевић, Др Слободан (2016). Горњи Милановац и његова села. Београд: Културно-просветна заједница Србије. ISBN 978-86-7596-190-1. 
  • Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]