Радич Поступовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Радич Поступовић у манастиру Враћевшница

Радич Поступовић је био српски властелин из прве половине XV века. Прво је носио титулу челника за владавине деспота Стефана Лазаревића (кнез 13891402, деспот 1402-1427) који му је 1405. године издао две повеље на Расини и са којим је учествовао у победи над султаном Мусом 1413. године. Потом је током владавине деспота Ђурђа Бранковића (1427—1456) носио титулу велики челник. Био је непознатог порекла, жена му се наводно звала Ана, а син Мисаило. Његова баштина везује се за руднике у Новом Брду и Руднику и са градом Козником. Пре 1429/30. подигао је цркву посвећену Благовештењу Пресвете Богородице код села Грабовице близу Александровца, на реци Грабовничици. Приписује му се и црква посвећена Светом Арханђелу Гаврилу у Борчу код Кнића, мада најстарији сачувани натпис датира из 1553. године. Између 1435. и 1436. Радич је отишао у манастир Кастамонит на Светој гори, чији је био други ктитор, и тамо се замонашио, добивши име Роман. Био је жив 1441. године када је „молио кадију човек који је 1413. заповедао војском деспота Стефана и сатро неукротивог султана Мусу[1]. Вероватно је умро пре 1456. године, када су деспот Ђурађ и његов син Лазар (1456—1458) Радичеву задужбину, цркву Светог Ђорђа у Враћевшници поклонили митрополиту Венедикту. Сахрањен у својој задужбини манастиру Враћевшница код истоименог села испод Рудника, недалеко од Горњег Милановца, који је подигао и украсио 1431. године.

Према народној традицији, његов отац је био војвода Милутин, који је погинуо у Косовском боју, а презивао се Поступовић. Према Стојану Новаковићу, Радич је познат у народним песмама и као Раде Облачић или Облак Радосав, па чак и као Рајко од Расине.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Момчило Спремић, „Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба“, друго издање, Београд, Бања Лука, 1999.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]